Женски покрет

радња између Интернационалне феминистиччке алијансе и Интернационалиог женског савеза, двеју највећих женских интернационалних организација, како би у будуће целокупан рад светског женског покрета био у потпуном складу и тесној вези. Ради пропаганде одржане су две вечерње конференције. које су биле обилно посећене: прво вече за омладину, а друго за пацифистичку пропаганду. Ради бољег обавештења наших читалаца, доносимо у кратком изводу говоре тих вечера. Београд.

Милена Атанацковић

Женски покрет и омладина

За време конгреса Интернационалног Женског Савеза v Бечу било је једно вече посвећено питању односа између женскога покрета и омладине, т. ј. проблему који се појављује свуда и који захтева озбиљно тражење узрока отуђивању и неразумевању омладине за идеале женскога покрета. На томе вечеру говориле су одличне представнице женскога покрета из разних земаља и осветлиле проблем са различитих страна. Скуп је водила Др. Алис Саломон (Берлин). Језгро њених уводних речи је следеће: „Старија генерација тежи додиру с омладином да јој приближи идеале који су некад покренули жене. Вође женскога покрета знају да омладини није блиско интересовање за женски покрет, јер омладина не преживљује више, или још не, препреке, због којих је женски покрет ојачао. Разлика између сполова за њу је тек само обогаћење живота, а још не проблем. Вође жена знају такође да неумитне привредне потребе често потискују позив у очима омладине. Зато настаје за омладину питање, да ли истински треба да испуни жена у позиву, социјалном и политичком животу, неки нарочити задатак. Даље се појављује питање да ли је могуће постићи идеале које је поставио женски покрет и да ли ти идеали још данас вреде. Старија генерација жели да са овим проблемима упозна омладину. Она нипошто неће усилити омладини своје закључке, мишљења и облике, него жели да се омладина одлучи да размишља сама о њима, да размишља слободно, тражећи истину и примајући одговорност". Затим је Францускиња, госпођа Пишон Ландри изнела пред збор проблем младе женске генерације према позиву. Она је пре свега констатовала да садашња женска генерација ступа добро спремљена у позиве. Та генерација воли независност, мање мисли на удају, из слободне воље бира позиве као што раде мушки другови; она зна да је Здравље најбитнији услов за то да позив донесе задовољство и зато се предаје спорту и паметном неговању здравља. Тако улазе младе жене у позив. Варају се само у једној ствари: наиме у томе што мисле да сy Добром спремом свршиле све, што ће тражити позив, али, ту има две створи: припрема за позив је једна, а други део је вршење позива, и у томе другом делу настају разне тешкоће за оне, које се удају. Настаје један тежак конфликт, кога сy у појединим земљама хтели решити на примитиван начин штo су забранили удатој жени вршење позива. Али, та забрана није никакво решење тешкога проблема. Због Конфликта који настаје за удату жену у позиву, разочаравају се многе младе Жене, које сy пуне идеала и нацрта пошле у живот и морале су жртвовати своје жеље и амбиције онима који зависе од њих и којима треба да дају више времена и снаге. Идући говорник. Ани Xристић, говорила је о теми: Које социјалне дужности треба да испуни млада женска генерација. Њена излагања можемо у кратко следеће резимирати: „Најважнија дужност женске омладине је да утиче на своју околину у смислу онога идеализма ко-

ји је уопште карактеристичан за омладину, а за женску још специјално. Женској омладини отворена су данас широм врата у живот и позив, и од ње зависи да истакне оне идејне вредности живота које, на жалост, тако често потискује утицај материјалистичког схватања о свету. Високи ниво мишљења и начина живота кога одређују идејне вредноте треба да се показује у независности, само дисциплини, љубави до човечанства и приправљености за помагање. Само на тaj начин женска омладина може допринети томе да се подиже човечанство на путевима који воде из мочваре себичности, у коју је данас запало човечанство, и на путевима који удаљују од бесног лова за богаством, од бесмислене тежње да само забаве и опет забаве творе суштину и циљ живота. Изван култа трансцендеталног немамо ни једног значајног моралног кодекса и зато је дужност млађе женске генерације да проноси у свет властиту веру у Бога Истине и Правде, да изражава своју чврсту вољу да се проширује Краљевство ових највиших добара цивилизације”.

Госпођа Д р. Ма рија Шауер говорила је о односима женске омладине према политичком животу и дошла до закључка да је најважније какав дух води жене у политичким пословима. Оне морају неговати дух заједнице преко узаних граница личности и класе, преко партијско-политичких, верских и националних граница. Жене имају у политичком животу задатак да се победе предрасуде које нас раздвајају, да се у политичкој заједници стварно ради у томе смислу да нас води преданост према ствари не да би питали за личне користи и обазирали се на личну улогу, и на крају да су захтеви по-

литичких програма у складу са животом. Завршну реч је имала студенткиња Бек-Манагета у име омладине. Њена веома симпатична појава узбудила је велико одушевљење. Она је пре свега констатовала да говори само у име једног дела омладине, за омладину која студира. Главне мисли њеног говора су следеће:

„Мишљења и појмови данашње омладине су под утиском рата који је био њихов први, велики доживљај. То проузрокује њене односе према будућности од које не очекује немогуће ствари него само право на рад: зарад у позиву, у народу, за човечанство. Од женскога покрета нада сe омладина помоћи за тај рад и у томе раду. Омладина признаје начела женскога покрета, а женски покрет потребује сараднике да преброди још све тешкоће које су пред њим. Између ових тешкоћа најјаче су избор позива и проширење женскога рада. Била би потребна сарадња између женскога покрета и омладине у форми дубоко промишљеног саветовања за позиве у вишим разредима средњих школа, које би оба дела зближило и гарантовало женскоме покрету подмладак.

Веома важна је и сарадња између женскога покрета и омладине у погледу интернационалног зближења. Омладина целога света има веома много додирних тачака, а женски покрет који има свуда толико интернационалних веза може помоћи омладини да лакше оствари међусобно зближење". На крају благодари говорница вођама женскога покрета за њихов рад у прошлости који је омогућио данашњој омладини да се може слободно развијати. У име омладине је обећавала да ће она продужити велики рад тих жена.

За пропаганду пацифизма

На митингу за манифестацију пацифистичких идеја за време конгреса у Бечу су били одржани разни говори, које доносимо у изводу. Говор Др. Валерије Паркер, Американке: Улога жене у раду на интернационалном зближењу. Природно је да се допринос жене у погледу интернационалног споразума мање oceћa у делокругу трговачких и економских питања, већ да се њихов утицај oceћa јако у погледу решавања проблема васпитања и научних студија, међусобног споразумевања, и израде програма и метода, како да се осигура свеопшти напредак сваком људском бићу, у циљу да се сваком човеку омогући да у најширем обиму развије своје способности за осигурање благостања појединаца и целокупне људске заједнице. Јаким међусобним контактом, са женама целога света, јасно осећамо да су свуда исти методи и исти захтеви у погледу заштите човечијег живота: свуда се тежи да се рат замени арбитражом, да се што јаче развије хигијена ради заштите човековог здравља, да претешке и грубе радове човека замени рад машине, да се пољопривреда обавља што више на научној основи, све се више и више захтевају хигијенски станови. заштита домаћег огњишта, да се транспортна средства што јаче развију и начине доступним широким масама. Међутим, женама није могуће да саме, без помоћи, постигну жељени Циљ. Оне се морају послужити у својој активности резултатима науке, које су постигли мушкарци и жене. Али у целокупном нашем раду нема јачих тешкоћа од тешкоћа које сусрећемо у погледу регулисања сексуалних односа. Ту се највише сусрећу порочни обичаји старога доба, застареле предрасуде, које су тако тешко потчињавале жену и децу за време читавих векова, зато што човек није хтео да јаче контролише своје страсти. Свака нација је била сведок мно-

гих непотребних патњи, и многих економских тешкоћа, које су често бивале последице недисциплинованих сексуалних односа. Као страшне последице тога познајемо порочну трговину са женама и децом, распростирање страшних болести, неверност. и многе друге социјалне невоље, које су дубоко рањавале људско друштво. Има више од 60 година, како је Жозефина Бетлерова, чувена Енглескиња, која је била на челу феминистичког покрета, а у својој земљи подигла неустрашимо глас. тражећи од свих да ' прихвате високи морал морал кога се мора подједнако држати у друштву мушкарац и жена. У исто доба, она је привукла пажњу на постојећу недостојну експлоатацију жене, паћенице претераних страсти мушкараца. Само захваљујући напретку науке. могло се побољшати здравствено стање жене. Ове методе, исто као и васпитне методе, у могућности су, ако се у најширој мери примењују, да осигурају добар однос члановима породице. Стога жене морају бити срећне, што се преко комисије Лиге Народа, у којој сарађује велики број жена, ради на оздрављењу тешких прилика, које су последице социјалних недостатака ове врсте; сада се интернационално утиче на сузбијање, огромне опасности, која, рушећи здравље и морал појединца, ставља у опасност мир породице и благостање домаћега огњишта, што је основа целокупном националноме животу. Принципи, који су основица развитка човечанства, и који јамче добре односе међу људским бићима, исти су свуда, у целоме свету. У колико се жена јаче удружује са мушкарцем да заједнички нађу здраве методе да осигурају узвишен морал, љубав и разумевање, у толико he њен утицај наћи одјека свуда, у националном и интернационалном животу, и олакшаће међусобно зближење људи.

Говор Г-ђе Шебеко, претседнице Пољског савеза: Жене на челу Интернационалнога споразума. Да би се постигао циљ. Лиге Народа и Интернационалног женскога савеза, да се постигне измирење народа. а и држава, потребно је пре свега да će народи међусобно упознају, да се почну разумети, и тек ће се тада моћи и споразумети. Познавање историје, етнографских и политичких прилика народа, далеко је од тога да буде довољно за њихово разумевање. Жене, нарочито оне које раде у духу Интернационалнога женскога савеза, морају себи ставити у задатак, да свим силама раде на споразуму и пацифизму целога света, трудећи се да уђу у суштину свих ствари које раздвајају два народа, да спрече доношење осуде често врло неправичне, које далеко од тога да помире противнике, само наносе још јачу мржњу. Дубоким познавањем историје, културе и литературе разних народа, моћи ће се разумети њихова душа, моћи. he се помирити противнички интереси, моћи ћe се oсигурати трајан мир..

Говор Г-ђе Корнелије Сораџи, Индијанке: Мир путем интернационалнога пријатељства. Један од великих резултата рата јесте смањење света. Заиста, ми смо се сви приближили један, другом. много јаче но што смо то били пре 1914 године. Треба да постигнемо и то, да очувамо мир. Мир нам не може бити осигуран стварањем подвојености, изолације, ако стављамо бране међу земљама или прибегавамо физичкој јачини ради одбране. Ово је начин који често политичари употребљавају, али ни један рат не би никад био избегнут ако би одлука зависила од личности, које су раздвојене једном провалијом. Једини. најсигурнији начин да се дође до мира, јесте да се сва врата међу народима широм отворе, да преставници једнога народа могу лако доћи другом, и ту наћи слободне путеве за међусобни срдачни и пријатељски споразум. Потребно је да се боље познамо, то је неопходно за цео свет, успоставимо тесан контакт међу нама. Једна стара пословица каже да се не треба сувише приближити непријатељу. да не би у њему открили после свега, честитог човека То најбоље доказује да непријатељства престају, када се људи науче познавати и волети. Мислимо и на друге Начине за пропаганду мира. Узмимо васпитање, социјално зближење, индустриске везе. Овде конкуренција чини једини елеменат међусобног трвења ако односи нису осигурани на бази пријатељства. Шта дакле тражи пријатељство, и шта условљава оно? Прво, оно захтева да се ставимо на гледиште свога пријатеља, и да покушамо осетити његов начин погледа на ствар. Ми у нашем Интернационалном савезу, према методама његовога рада, у могућности смо остварити потпуно мир у најширем смислу.. Један пример. Једнога дана, једно бенгалско дете је узвикнуло, сагледавши први пут у животу једну Енглескињу: „О! како и она личи на жену!” Зар није на нама, које смо прожете интернационалним духом, да учинимо откриће потпуне сличности свих људи на свету? Говор Г-ђе Александрине Кантакузен, Румункиње: Мир путем васпитања. Последњих година говори се у свакој прилици о Миру, то је постала чак и нека мода: сви у истини желе мир, али је мали број оних који схватају дубоки философски смисао Мира. Мир је доктрина, која мора имати своје следбенике, он не може произићи из уговора, из декларација, мир може проистећи само из дубине наше душе, из средине коју ми стварамо; мир не може бити осигуран у једноме друштву, у коме још анархија преовлађује: мир остаје само узалудна

Стр ана 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕР-

Број 13—16