Женски покрет

реч, ако ми нисмо способне да створимо нови менталитет друштва. Наша цивилизација је заиста доказ дивног напретка машине, али морално ми још падамо у бруталност, у варваризам. Наша деца још расту у атмосфери, која им намеће мржњу старијих генерација, предрасуде и т. д.; учимо децу како ће што пре постићи циљеве, дајемо им мноштво научних формула, али остављамо њихово срце још увек празно, душу још сурову, и мислимо да ћемо на тај начин постићи мир! Жене мојих година имају огромну одговорност: ми нисмо умеле спречити страхоте прошлога рата, и опет већ 12 година продужавамо дискутовати, а не стварамо још један несаломљив напор, не стварамо још победу нових метода васпитања, које ће од наше деце створити победнике душе над силом. Још сасвим мала, у првим забавиштима, деца морају створити лигу добронамерника; код њих морамо из најранијег детињства стварати осећање ужаса од сваке насилне акције, која је руковођена мржњом, морамо их научити на самокритику, морају се деца сама међу собом судити и научити да сносе пуну одговорност за сва своја дела. Од најмлађег детињства, па кроз све године образовања и васпитања, кроз све науке и кроз сва васпитна средства за забаву, морамо научити будуће генерације да је рат један акт недостојан за цивилизовано друштво; морамо тако улити осећање мирољубивости у њихове младе душе, да доцније, кад постану зрели људи, њихове седе главе задрхте од страхоте пред предпоставком једнога рата. Стога Интернационални женски савез, преко свих својих комисија, а нарочито преко комисије за васпитање, мора ставити као главни задатак најинтензивнију пропаганду пацифизма међу омладином. Мора се дати нова директива, која ће формирати нове карактере; мора се нова генерација уздигнути на вишу концепцију живота и узвишеније дужности у човечанству. Ми жене морамо хтети мир, свом својом душом и свим својим материнским срцем, а наша девиза у будуће мора бити; „Од свете успомене прошлости, ка братству и миру међу народима”.

Интернационални састанак жена земљорадница

Један веома значајан корак учиниле су за време бечког конгреса жене замљораднице које су организоване у појединим државама. Ту су се састале и разговарале о различитим питањима која их све подједнако интересују и дошле до закључка да треба и оне да се удруже у једну интернационалну организацију. Пошто из наше земље није било на томе састанку ни једног делегата, јер код нас не постоје још организације земљорадничких жена као што постоје на страни, то доносимо извештај о овоме састанку по чланку који је написала госпођа Гизела Урбан у часопису „Die Oesterreicherin", у броју 6 тек. год. Надамо се да ћe извештај у нашој земљорадничкој земљи нарочито интересовати. „27, 28 и 29 маја био је састанак жена из земљорадничких организација. И то је био важан догађај. Много земаља је било заступљених, међу којима и Швајцарска. Из расправа се могло разабрати да се осећају земљораднице за расправљање многих проблема одговорне, и ако их интересују и многа од оних питања којима се бави варошанка У неким државама, нарочито у Канади и Великој Британији, постоје већ јаке женске земљорадничке организације са именом Women’s Institutes", Женски Институти. Њихов задатак је да пробуде у земљорадничким женама свест о њиховом нарочитом положају, да их убеде у потребу прилагођивања њиховог рада модерним методама и проналасцима. да треба свесно гајити културу свакидашњег живота у

своме кругу. Преко тих специјалних пнтања покушавају те организациje да пробуде код земљорадничких жена интересовање за државноправна питања, за социјалну заштиту, за просвећивање на селу, за оснивање читаоница на селу, за дружељубивост. Да ли није потребно искрено желети да се све ове организације уједине у интернационални савез и да покушају оснивање сличних организација у свима земљама где још не постоје организације земљорадничких жена? Колико јаче би могле заступати заједничке интересе кад би дошле до међусобне размене мисли и размене искустава. Први пут су се састале лањске године делегатиње некојих женских земљорадничких организација у Лондону под патронанцу Инт. женског савеза. Лондонска саветовања продужила су се сада у Бечу и то са много већим бројем делегата. Разговор су чинили следеће теме; чување народних ношња, народних обичаја, народних песама, нанародних игара, народне уметности, сарадња између жена из вароши и села, проблеми женских продуцената као што су питања продаје, стандарзација земљорадничког алата, рационализација радних начина, васпитање за позив сеоске домаћице, заштита природних лепота пред опасношћу технике и рекламе и од напасти неодговорних туриста. Састанак је отворила госпођа Watts родом из Канаде, која је организовала овај састанак и која је дала енглеској организацији жена земљорадница многе побуде. Делегат из Аустралије, госпођа Fairfax, поднела је исцрпан извештај о делатности женских земљорадничких организација из 32 земље. Из тога извештаја види се јасно једна чињеница: једнаки проблеми притискују жене земљораднице па нека оне врше своје дужности у европејским или америчким земљама или у егзотичним крајевима као што су Китај, Аустралија, Јужна Африка. Свуда се показала потреба. услед преокрета у општој привреди и услед напретка у техници да се земљорадничка производња учини интензивнијом и да је треба рационализирати. Симптоматично за факт да је проузроковала организацију жена земљорадница” привредна беда, да су жене, одвојене неизмерним даљинама једнаког закључка: да се повежу организацијом, да могу властите интересе заступати и да не цепкају снаге. Да ли није за ову интернационалну организацију повољан знак да се чак у Индији, где постоји јака религиозна традиција да мора жена провести свој живот у незнању, буде жене земљорадници? Познати индијски женски адвокат Корнелија Сораџи, која је својом логиком и готовошћу изазвала опште чуђење дала је извештај о индијским земљорадницама које се труде да просвећивањем пробуде своје сестре.

Извештај о проблемима тржишта дала је представник америчког министарства за пољопривреду Graсе Frysinger која је нагласила да земљораднице немају могућности да саме одређују цене за продукте земљорадничке, оне морају примати цене које им се нуде. Зато је потребно оснивање нарочитих задруга за тржишта, које би давале земљорадницима савете за цене и имале надзор за квалитет продуката земљорадње. Представник савеза немачких земљорадничких домаћица говорила је о светским привредним везама које утичу на производњу. Између осталих говорила је на том састанку још инспектор за пољопривредно васпитање енглеског министарства пољопривреде, госпођа Пр а т и званични представник чехословачке владе госпођа Мрскосова. На састанку се је много говорило такође о факту да је одсељавање са села узело већ велике димензије и дискутовало се о начину како ојачати љубав до земљорадничког позива. Цео ток састанка био је такав да треба очекивати у скором времену оснивање Интернационалног савеза жена земљорадница”.

О прекидању трудноће

У прошлом броју нашега листа донели смо одредбе новога Кривичног законика у погледу прекидања трудноће. Ту смо већ напоменули да члан 173 нашег новог Кривичног законика овлашћава Министарство народног здравља и социјалне политике да изда нарочиту уредбу према којој треба да се управља лекар кад мора из здравствених разлога приступити побачају. Данас објављујемо у целости ту уредбу, јер сматрамо да је морају наше жене познавати да не би дошле у конфликт са законом. Ова уредба објављена је била у броју 105 Службених Новина из ове године. Уредба гласи: § 1. Сваки лекар који је уверен да код које његове болеснице треба услед болести или какве аномалије прекинути трудноћу у циљу, да јој се спасе живот или отклони неизбежна опасност по здравље, кад то никаквим другим начином није могуће (§ 173 Кривичног закона) мора тражити образовање комисије, која he болесницу прегледати и о свом налазу и мишљењу саставити записник. § 2. Комисију образује надлежни најближи лекар у јавној служби (државни, бановински или општински), који је уједно и претседник комисије; други је члан лекар, који је образовање комисије тражио, а трећег члана одређује узевши у обзир жељу болеснице или њене породице претседник по следећим начелима: а) ако је лекар болеснице (пријавник) гинеколог, онда као трећег члана комисије именује претседник једног лекара оне медицинске гране, којој припада или којој је најближа болест, или аномалија, због које је индициран вештачки прекид трудноће; б) ако је лекар болеснице специјалиста гране, којој болест или аномалија трудне жене припада, онда се као трећи члан комисије именује гинеколог, в) ако је лекар болеснице практичан лекар с општом праксом, онда као трећи члан комисије именује се гинеколог. § 3. У већим болницама и клиникама с више одељења у комисију улазе осим службеног лекара још и лекар (шеф, примаријус или асистент) гинеколошког одељења или где су хирургија и гинекологија у једном одељењу заједно лекар (шеф, примаријус или асистент) хируршког одељења и шеф одељења, коме спада болест или аномалија, која индицира прекид трудноће. У болницама с 2 одељења, шефови интерног и хируршког одељења са службеним лекаром сачињавају комисију. У болницама само с једним одељењем узима се за члана комисије или гинеколог или специјалиста за болест, од које болује трудница, и још један између најстаријих лекара у месту. Ако се у месту не може образовати таква комисија, онда упутити болесницу у болницу с више одељења или позвати потребне лекаре. У малим местима поступити по 3. ставу овог члана. У приватним санаторијима поступак је исти као и у болницама. § 4. У случају да службени надлежни лечник врши специјалистичку или општу праксу, па је случајно он и лекар пријавник болеснице, он не може бити претседник комисије. У том случају одредиће најближи службени надлежни лекар претседника комисије. § 5. Састављену комисију сазива претседник и то према тражењу лекара болеснице у року од 4 дана, а у хитним случајевима одмах. § 6. Лекар болеснице дужан је спремити анамнезу болеснице и резултат свих евентуалних потребних испитивања (мокраће, спутума, крви, рентген-снимака и др.). § 7. По прегледу болеснице и са-

вјетовању чланова комисије саставља се записник, у који треба да уђе: дан и место прегледа болеснице, почетна слова породичног и рођеног имена, старост болеснице, сталеж болеснице, занимање, стан и место пребивања болеснице. Затим ће се саставити записник у облику историје болести с анамнезом и тачним налазом, описом стања болести; или аномалије, гениталним статусом и диагнозом о времену трудноће. У завршном мишљењу мора се према § 173 Кривичног законика навести и образложити; а) какве опасности постоје за здравље и живот трудноће од болести или аномалије, ако се трудноћа не прекине; б) да се та опасност никаквим другим начином лечења није могуотклонити. Најзад: мишљења, у којем треба да буде према § 173 Кривичног закона нарочито образложена опасност по живот или неизбежна опасност по здравље услед компликације трудноће е том болести или аномалијом и даљег постојања трудноће као и околности да никаквим другим начином лечење није могућe ту опасност уклонити. § 8. Записник се саставља у два примерка а потписују га сви чланови комисије. Један примерак записника остаје ономе, који he трудноћу прекинути, а други задржава службени надлежни лекар за службену поверљиву архиву. § 9. Ако је комисија једногласног мишљења, да се трудноћа мора прекинути, може се то учинити одмах након пријаве службеном надлежном лекару. § 10. Ако закључак комисије није једногласан, мишљења he се дати подвојено у записнику и потписати га, а Трудноћа се не сме прекинути. У таквом случају комисија решава већином гласова, хоће ли се и кад ће се трудница поново комисијски прегледати или he се с комисијским налазом и мишљењем одмах упутити у једну од универзитетских клиника или у болницу са више од 2 одељења. § 11. Индикације за прекидање трудноће према § 173 Кривичног закона само су медицинске т. ј. болести и аномалије и то према савременом гледишту медицинске науке. § 12. Пријаве, рад комисије и записник о раду, службена су тајна за све чланове комисије, а претседник he о њима водити протокол и све то држати под кључем, да не дођу у друге руке, осим ако се поведе судски поступак. § 13. Рад чланова комисије у болницама је бесплатан. Рад у приватној пракси је бесплатан за оне, који су по Закону о болницама сиромашни; остали плаћају сваком члану комисије награду као за конзилијум, по минималној коморској такси. § 14. У случајевима, који не трпе одлагања, кад трудици прети непосредна опасност или неизбежна опасност по здравље на пр. код еклампсије, placecta praevia и друго, може лекар извршити прекид трудноће, изузетно без претходног образовања лекарске комисије, но дужан је при том раду позвати још једног лекара, где је то могуће, па одмах потм саставити заједнички записник о раду из § 7 ове Уредбе, и предати га службеном надлежном лекару ради оправдања поступка § 15. Уредба ова ступа на снагу даном објаве у „Службеним Новинама”. Ширите свој лист „Женски Покрет"

Број 13—16

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 3