Женски покрет
осуђује у својој енциклики »модерне теорије« о браку. осуђује спречавање порођаја и брачне везе, које нису склопљене у цркви. Папи не може нико кратити право да прописује својим верним како морају испуњавати одредбе католичке цркве које су њене догме. Све што се разуме са изразом »модерни брак,« што учи евгеника тако каже енциклика имало је последице које папа осуђује и које је означио речима »еманципација жене«. А тиме је папа додирнуо оно поље жениног рада које није везано никаквом догмом. По извештају у »Словенцу» (бр. 6 од 9 јануара т. г.) осуђује папа »троструку еманципацију жене: физиолошку којом тежи дасе ослободи брачних и материнских дужности, економску којом тежи да добије при свакидашњем раду опасну независност, и на крају социјалну еманципацију којом се жена увлачи у политичке заблуде«. Тако невероватно звучи папино осуђивање »троструке еманципације« да човек помисли да ли су вести у но-
винама тачне. Скоро немогуће је мислити да папа познаје тако слабо развитак социјалног живота и да је тако слаб психолог да не би сматрао троструку еманципацију жене за неизбежну последицу факата које не може одстранити са света ни стотину енциклика. Католичке жене, које су се еманциповале и па три правца морају сада напустити позиве, партије, парламенте или бити непослушне. До сада смо навикли да је баш црква увек за себе узимала заслугу »да је ослободила жену«. То су њени претставници безброј пута наглашавали у разним дебатама. Још више. Политичке партије целога света које су саграђене на католичкој идеологији, много су се трудиле да се жене »завлаче у политичке заблуде«. Чудновато је само то да папа дозвољава мушкарцима да још даље остају у политичким заблудама. Шта да раде сада оне жене католичких партија које седе у разним парламентима?
Рад Женских покрета
Годишња скупштина Женског покрета у Љубљани.
Женски покрет у Љубљани одржао је 18 децембра годишњу скупштину којом је руководила претседница госпођа Ангела Воде. Чланице су дошле на скупштину у великом броју и скупштина је потекла веома живо и занимљиво. Извештај о раду поднела је госпођа Цирила Штеби Плешко, секретар. Из извештаја види се да је друштво пазило па то да одржи везе са члановима. Чланице су редовно долазиле на састанке друштава. Друштво је имало много предавања. које су одржавале његове чланице. нарочито госпођа Водетова. Најинтересантнија гачка дневног реда је била последња: програм друштвеног рада за идуће три године. Програм је био примљен са одобравањем и чланице су обећавале да ћe свесрдно помоћи његово остварење. Програм је подељен на три дела: 1. Рад за ојачање феминистичке свести чланица. 2. Рад. који треба да врше чланице за опште добро. 3. Пропаганда. Из првог дела наводимо следеће тачке: оснивање клуба и читаонице; систематска предавања из биологије. психологије, етике, социологије. Други део обухвата следеће: акција за оснивање азила за незапослене раденице; заштита женских шегрта; саветодавница за избор пo-
зива, заштита жена, отпуштених из затвора; организовање туторства за ванбрачну децу; саветодавница за правне ствари; саветодавница за хигијенски и здравствени живот у браку. Трећи део има следеће тачке: издавање летака за пропаганду феминистичких идеја; измена жена разних балканских народа. Следили су још избори за нови одбор, који се одмах после скупштине конституисао: претседница Цирила Штеби-Плешко; потпредседница Ангела Boдe: секретар Малчи Пријатељ; благајник Ема Пече; одборнице Вера Албрехт Павла Хочевар, Карла Модиц, Марија Мохорчић, Јожица Новак, Стана Штурм, Надзорни одбор: Мира Енгелман и Аница Левец. Скупштина Београдског Женског покрета 28 децембра одржана је скупштина београдског Женског покрета у просторијама Женског клуба. У одсуству претседнице г ђе А. Штеби. коja се налази на дужем боловању, почасна претседница Женског покрета г-ђа Л. Петковић је претседавала скупштини. Прво je прочитан поздрав претседнице. Саслушан са великом пажњом, поздрав је оставио дубок утисак, и једногласна жеља скупштине је била да се претседници телеграфски отпоздрави. Затим је прочитан извештај о раду у прошлој години, из кога се види,
да је Женски покрет у прошлој години највише радио па упознавању наших жена са доношењем нових закона, обавештавајући их о законским пројектима, и по стручно обрађеним рефератима, на широким скуповима чланица Ж. П. доношени су закључци. како би требало утицати да сви пови закони што боље поправе досадашњи положај наше жене. На оваквим састанцима третирано је у току прошле године о следећим законима: чиновнички закон. део наследног права грађанског закона, санитетски закон, апотекарски закон, закон о домаћој послузи и т. д. Поред овога одржавана су двојака предавања у Женском клубу, једна која су стручно обрађивала поједина актуелна питања, која нарочито интересују наше жене, а друга која су додиривала теме из разних домена (науке, уметности, књижевности, и. т. д.) У своме пропагандистичком раду Женски покрет је увек употребљавао само она средства, која могу имати стварну вредност за наш покрет, и у томе раду је увек избегавао сваку демагошку пропаганду. У томе циљу је допунио своју библиотеку новим феминистичким делима, и многим издањима Лиге Народа, како би олакшао нашим женама, које се интересују за рад ове важне институције, да се њоме могу боље упознати. Читаоница, која је отворена преко целога дана. има леп број часописа и новина, страних и наших, које стоје на расположењу свима нашим чланицама. У сарадњи са Подмлатком Црвекрста, Женски покрет је и у овој години одражао домаћички курс са ученицама Учитељске школе у Београду. Просторије свога Клуба ставља на расположење свима женским организацијама, и у току прошле године било је неколико скупова женских удружења, која су одржана у Женском клубу. Клуб постаје све више свратиште наших жена, које боравећи кратко време у Београду, за врло скромну цену налазе у Женском клубу пријатан дом. У извештају је са задовољством истакнуто, да су у току прошле године задобивена три нова положаја за жене: инспекторство у Министарству просвете, управништво у Женском казненом заводу и за примариуса у Београдској болници. Нарочито је истакнут успех наименовањем прве жене експерта у нашој делегацији у Хагу. Ови успеси показују сигуран напредак женског покрета код нас у земљи. У дискусији, која се развила по извештају, истакнуто је да овогодишњи извештај показује један леп развитак чисто феминистичког рада
београдског Женског покрета. и са великим задовољством је подвучено да се у свакој акцији Женског покрета oceћa несебичан рад. који је једино руковођен искреним побудама за побољшање положаја у коме се налазе наше жене. и тежњом да учешћем жена у раду нашега народа допринесемо што више општем напретку. На крају пао је предлог да се појача акција за прикупљање прилога за подизање дома Женског покрета, и на самој скупштини јe покупљепа лепа сума новаца, као дар присутних чланица. Скупштина је завршена једногласним закључком, да се упути претставка Господину Претседнику Владе и Законодавном Одбору, у коме he се опет поновити захтеви да нови Грађански закон буде базиран на потпуној равноправности грађана оба пола. Управа је остала непромењена. Скупштина Сарајевског Женског покрета 4 јануара т. г- одржана је годишња скупштина сарајевског Женског покрета. После једне године мучног застоја у раду, ова скупштина је у толико важнија. што се на њој испољила велика потреба наших напредних жена у Сарајеву да реорганизују Женски покрет и да отпочну живљу акцију. Утврђен је програм рада за идућу годину, која се у главном простире у три правца: 1) заштита жене уопште; 2) активна феминистичка пропаганда; 3) утицај на јавност да се заштити свако, коме је потребна ма какве врсте заштита. На скупштини је било веома много дискусије, односно доношења нове прагматике градске штедионице у Сарајеву, којом се из службе отпушта свака чиновпица која се уда, дајући јој једну отправнину и ако плаћа пензиони фонд свака чиновница, као и њен мушки колега. Са скупштине је упућена претставка Господину Бану Дринске бановине, Савезу градова и Организацији општинских намештеника у Љубљани, у којој се тражи помоћ да се ова неправда која тешко погађа жену. што пре уклони. Г-ђа Јованка Шиљак одржала је на скупштини једно предавање. о Босанској жени. које је изазвало опште допадање. Скупштина је закључена избором новог управног одбора, у који су ушле наше познате феминисткиње из Сарајева, а за претседницу је изабрана гђа Др Маша Живановић. Радујући се овој срећној реорганизацији Женског покрета у Сарајеву. који увек најлепше ради. желимо срећан успех у будућем раду-
Умберто Урбанац Урбани Јела Спиридоновић Савић.
У cвoјој књизи Scrittori jugoslavi Г. У. У. Урбани је дао италијанској публици портре наше песникиње г-ђе Јеле Спиридоновић Савић, који ми у преводу доносимо за наше читаоце.
Госпођа Јела Спиридоновић Савић, супруга југословенског генералног конзула господина Владислава Савићa провела је, пред сам рат, три године у Трсту као ученица у Колежу Св. Богородице Сион ке. Заједно са Јованом Дучићем, Бранком Лазаревићем, Богданом Поповићем и другим познатим српким писцима, госпођа Савић је била сарадница београдског »Новог Времена«. које је уређивао господин Владислав Савић. Новеле младе списатељке одмах су привукле на себе пажњу публике. Пратећи свога мужа у његовој дипломатској каријери, пре но што he се вратити у Трст 1926 год. госпођа Caвић је живела у Бечу, Минхену, Паризу. Лондону и Њу-Јорку. Супрузи који познају италијански језик. уметност и литературу, искрени су пријатељи наше земље. Генерални конзул Савић је пријатељ Луиђи Барцинија и других високих личности из нашег политичког и новинарског света још из доба када ie био дописник „Corriere della Sera“.
руских и лондонских листова. Господин Caвић је год. у Њу-Јорку издао на енглеском језику књигу »South Eastern Europe« за коју je Nicholas Murray Batler написао предговор. И у тој својој интересантној публикацији писац не крије своје искрено пријатељство према Италији. »Песме Јеле Спиридоновић Caвић,« писао је Јован Дучић, »разликују се од песама нас старијих по облику. а од песама млађих по садржини.« Похвала коју је песникиња потпуно заслужила. врло је драгоцена. јер долази од стране »виртуоза српске лирике деветнаестог века«, а ласкава јe утолико више што је Дучић поред тога још и фини књижевни критичар. Говорећи затим о дивној лирско-епској песми госпође Савић »Пергаменти брага Стратоника«, Дучић без околишења тврди да je то једно од најлепших српских песничких дела и вероватно најбоље, које је дала нова поратна генерација Са личним убеђењем, које је плод марљивог изучавања дела Јеле Савић, слажем се са Дучићем у дивљењу, а за разлику од творца стихова без замерке и савршених строфа, дивим се такође слободној форми коју је песникиња узел a. Дучић се није баш изјаснио о форми песама г-ђе Савић, али нећу ипак да пропустим, а да не напишем његову аверзију за слободан стих из кога, како он пише, произилазе не-
потребне фразе, опширност, понављање, вербализми. Може се дати за право Дучићу када каже да, кад не би постојали слободни стихови, многи би од данашњих песника ћутали, као што су ћутали и пре рата. Али, хвалећи садржај песама г-ђе Савић мора се похвалити и слободна форма њених стихова, у којима се врло ретко налази непотребно и само лепа игра речи, док потпуно одговарају слободним летовима песникињине душе. Не могу да замислим у формалистичкој крутости сонета, у реду збијених катрена или баш и у ширем даху песме, мистичне и духовне летове и жарке и необуздане скокове осећања у поезији гђе Савић. Натерати ту бујну и плаху поезију, и поред своје привидне мирноће. да узме одређене и ограничене облике. значило би одсећи јој крила, скинути велове, оковати бесну игру њене фантазије за земљу када xoћe да се баци у вечност, неизмерност и божанственост. Да слободни стих није раније постојао, постао би са г-ђом Савић: он је душа њене поезије. А да песникиња не прибегава слободном стиху зато што јој је то згодније или стога што не уме да влада сликовним обликом. показује епски елеменат »Пергамената брата Стратоника«. Роман лирско-епске поеме, испреплетане оријенталним мистици-
змом. одличан сумодел традиционалне метрике. Боље од сваке анализе, за познавање песникиње може послужити ма која од њених песама. Лако је изабрати из једне од збирки њених лирских песама «Са уских стаза« (1919) и »Вечите стрепње« (1926). Ако сам. као што се надам, направио добар избор, видеће се очигледно битни елементи поезије госпође Савић. Ево песме »Пред огледалом«. Пред огледалом стоји прекрасна млада жена: Дакле, ове моје златне косе и влажне зене. и грозничаво црвене усне, и ово моје крто тело око чијих се удова меко савија хармонија а које у покрету зна да буде и Ритам и Песма... Дакле све је то прах и пепео... Вечиту душу која је, пре во што he сићи у њено тело. била душа неке гранитне планине, душа пеке птице, неког лептира или вероватно најлепше планете у васиони, пита песникиња да ли he се за време својих лутања кроз векове сетити земаљских тела; да ли he се сећати да је била у телу једне жене срца и лаке памети, која је лудо волела један мали врт са ружама и која се грчевито хватала за жене и људе
Страна 2
„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"
Број I—2