Женски покрет

црт меморандума, приликом смањења буџетских расхода, и о разлозима, који су руководили Женски покрет у Загребу, да тај нацрт одбије. Циљ овога разговора није био да један другога убеђујемо за и против, већ је циљ био да утврдимо: да ли је поменути нацрт предлога био нужан и да ли је био у духу феминистичког покрета. Мој утисак са ове дебате је: да овај циљ нисмо постигли, и да смо се разишли са уверењем, да свака страна сматра себе да је она у праву, и да је баш она поступила у духу феминистичког покрета. Пошто намеравамо у идућим бројевима нaшeгa листа да о овим питањима детаљније разговарамо, нећемо се сада задржавати на том питању. Веома је важна тачка дневнога реда била разговор о досадашњем раду Алијансе женских покрета. Ту смо очекивали од чланова Алијансе да изнесу сасвим принципијелне замерке на рад Алијансе, или замерке с обзиром на њену тактику за последње три и по године. Но то није био случај. Све изнете примедбе су биле чисто административне природе, али ипак дебата по томе питању је била корисна, јер је осветлила прилике у којима је радила Алијанса. Управни одбор је даље закључио да се скупштина Алијансе одржи 9 октобра у Љубљани. На седници су били примљени следећи предлози:

Загребачки женски покрет је предложио: 1) Да Алијанса Ж. П. ради на томе, да се измени чл. 147 чиновничког закона, и то у томе смислу, да разведена жена губи право на пензију разведенога мужа само у случају, ако је њеном кривицом брак разведен. У противном, она да има право на пензију разведеног мужа, а ако је овај ступио понова у брак, онда обе жене имају делити његову пензију, сразмерно годинама проведеним са њиме у браку. 2) Да се преда претставка Министру Социјалне политике и народног здравља са протестом због погоршања положаја жене раденице ревизијом закона о осигурању раденика, и да се тражи да се то исправи, 3) Да А. Ж. П. преда Министру Правде претставку ради изједначења мушкараца и жена у наследном праву, понављајући своје раније захтеве у томе правцу. 4) Љубљански женски покрет је предложио да А. Ж. П. тражи од владе и парламента, да се и код нас, по угледу на Норвешку, уведу „Материнске пензије". Право на те пензије да имају све матере, које саме издржавају своју децу, као: удовице, разведене жене, које не примају алиментацију и ванбрачне мајке. (Више о овоме предлогу у чланку г-ђе Штеби у нашем листу). Београд

Штеби Алојзија

BESPOSLENOST IN NJENI UZROKI (KONEC) ,

Izmed nesreč, katere prinaša že tako dolgotranja kriza, je naj večja nesreča brezposelnost, ker razjeda ustvarjajočo moč človeka in übija njegovo vero v trajnost vsega, kar so postavile generacije pred njim in kar je dozidal sam. Nehote se mora vprašati: čemu? Obup, spričo trenotnega kaosa, mu daje povsem negativen odgovor, in zato gleda samo na to, da doseže maksimum zadovoljstva brez obzira na druge in na bodočnost, in težko bo izpremenil svoje mišljenje tudi tedaj, ako bi vse zopet prišlo v normalen tir. Brezposelnost, ki je tako obsežna kakor sedanja, mora izpodkopati moralne temelje sedanjega društva in bodočega. Stara resnica je, da vsaka materielna beda prinaša tudi moralno bedo. Materij elno bedo izgube na zaslužku, izgube zaradi neizkoriščavanja industrijskih objektov, izgube zaradi nedovoljno obdelane zemlje, itd. to vse se da popraviti, in bodoča pokolenja ne bi niti najmanje občutila, da smo bili na robu prepada. Samo moralni deficit jim bo žalostna dedščina.

Vse prejšnje krize so v največji meri zadele manuelno delavstvo, a današnja se razlikuje od prejšnih tudi po tem, da zahteva žrtve iz vseh poklicev in vseh razredov. Koncem 1931. je izšla knjiga Carla Steuermanna, ki se je mnogo komentirala, z naslovom »Weltkrise- Weltwende«. V tem delu prikazuje autor izpremenjeni socijalni kolorit brezposelnih: »Na potu k posredovalnici dela korakajo danes poleg industrijskega proletarca trgovec, bančni uradnik, tehnik, risar, kemik, igralec, knjigotržec, urednik. Poleg fabrične delavke hite k izložbam dnevnih listov, k posredovalnicam za film in modele stenotipka in direktrisa, balerina in privatna tajnica, dama iz bara in igralka, artistinja in akademičarka. Široke množice srednjega stanu se potapljajo v vrtincu brezposelnosti.« Potem nadaljuje: »Posebno strašen je položaj za mladino. 300.000 mladih ljudi izpod 18 let je brez posla (to velja za Nemčijo). Mnogi od njih so šele zapustili šolo in učno dobo. Bili so srečni v nadi, da bodo zasta-

MAJ, 1932

ŽENSKI POKRET