Женски покрет

звиждање и лупа омладина je демонстрирала. Организаторске конференције, као и она публика, која је дошла да чује конференцију, енергично су настојали да утишају ларму и да букачи напусте салу, али како се граја продужавала и постајала све јача и оштрија, то се морала затражити интервенција полиције, која је успела да испразни салу тек после читавог сата лупе и граје. Разумљиво је да се конференција није могла одржати, а демонстрације су се продужиле и на улици. Приређивачице овога предавања, пре но што су се споразумеле са нашим женама, замолиле су Македонствујушче да не ометају ова предавања. Добили су обећање обећању су поверовале, али су на жалост биле преварене. Демонстрацију су организовали Македонствујушчи, који безобзирно спречавају сваку акцију за зближење Бугара са нашим народом. Они су заиста успели да омету прву нашу акцију, али нису успели да је потпуно спрече. У пркос немилом догађају, бугарске жене су замолиле г-ђу Каснар-Караџић да одржи своја предавања у затвореном кругу. Она је сва три предавања одржала у кућама чланица бугарских женских организација, пред позваном

публиком. Одржала је такође и неколико радних састанака, у циљу утврђивања програма за рад, који желимо наставити. Тако је ипак овај одлазак прве наше жене у Софији имао леп резултат. Г-ђа Каснар-Караџић, која је имала и тешких момената у Софији, вратила се са много храбрости и вере у искреност бугарских жена, које поред огромно много тешкоћа у свом политичком животу, увиђају потребу за зближење са нама и желе да се ова акција развије. Ове тешкоће, кроз које је имала да прође наша прва конферансијерка у Софији, нас ће само ојачати у убеђењу да је то прави пут којим морају поћи балкански народи ради остварања срећније будућности. Нас жене са тога пута не може ништа скренути, па иако несвесни елементи за моменат отежавају наш рад. Препреке ове врсте нам могу само дати јаче снаге да истрајемо. Први корак је учињен и после њега упућујемо бугарским женама искрен поздрав са жељом да истрајемо на целом путу, који је још пред нама.

М. А.

О РАДУ III БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У БУКУРЕШТУ

Последње недеље месеца октобра ове године заседала је у Букурешту III Балканска конференција. Име овог пацифистичког организма је један доста скроман назив за један доста тежак и значајан подухват: на првом месту приближити балканске народе једне другим, привући их, тј. придобити их за заједничку сарадњу; а затим крајњи, максимални циљ федерација балканских држава. Нестрпљиви и песимисте не треба никада да сметну с ума колики је то подухват преобразити дух мржње и истребљења, који је на Балкану култивисан вековима, у дух разумевања и доброг пријатељства. Како се може тражити да једна група људи (окупљена у организацију Балканске конференције) сав тај посао учини у три пута по осам дана? Ван сваке је сумње да је за то потребан принос рада и добре воље бар једне генерације, која ће знати, да радећи на регионалном споразуму Балкана, посредно доприноси споразуму европског континента. Румунски министар Иностраних послова, г. Титулеску, имао је толико право када је у свом поздравном говору подвукао: како је крајње време да Западна Европа и цео свет престану једаред у нама гледати легло и расадник свих немира.

Свест о заједничком спољнем непријатељу, свест о међузависности и великом заједничком интересу, свест о домашају и снази једне такве заједнице, као што би била спроведена заједница балканских народа треба да доведе, и довешће успеху. Прелазимо на рад III Балканске конференције, који је према разноликости материјала био подељен на рад у разним комисијама. Ограђујући се одмах у почетку, да нам је: због недостатака простора немогуће изнети целокупан рад и његове крајње резултате, подвлачимо да овај наш извештај садржи само у најглавнијим контурама оно што је се решавало и решило по појединим комисијама.*) Комисија за Интелектуалну сарадњу. Један од најважнијих домена сарадње на. коме има могућности за изванредно разгранату мрежу додирних тачака и заједничког, упоредног рада, јесте поље интелектуалне сарадње. Не треба нарочито подвлачити чињеницу, да се ми балкански народи мање позна-

*) Детаљан извештај о раду III Балканске конференције изнели смо у предавању одржаном у Женском клубу,. 5-ХI-1932 године.

160

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР, 1932