Женски покрет

јемо између себе, но што на пример некоји од нас познаје Француску, Немачку или Италију. Прошлост и предрасуде изградиле су један кинески зид око нас. Њега треба претходно минирати, да бисмо се могли упознати, разумети, сарађивати, па сарађујући поћи ка истом циљу. Сарадња на интелектуалном пољу не само да је потребна, већ она је и природна и врло лако остварљива на Балкану. Две битне компоненте сваког културног развоја јесу географске прилике и историске чињенице, а будући да су ове за балканске народе од истог кова и врсте, резултат њихов била је она изразита сличност кова и врсте свег културног и интелектуалног живота и стремљења балканских народа. Најважније што је решавано и решено у Комисији за интелектуалну сарадњу јесте оснивање једног института за међубалканскаисториска истраживања, чије би седиште имало бити у Цариграду. Циљ овог Института био би: објављивање докумената и текстова који се тичу историских односа између балканских држава; научна истраживања у том правцу; издавање историских часописа и расписивање награда за балканско-историска истраживања. Од исте толике важности било је и питање превођења књижевних дела. Са тим у вези донета је одлука о стварању једног нарочитог стручног комитета при свакој националној групи за Балканску конференцију, који би тим питањем имао да се бави. У истој комисији донета је такође одлука о изради једне приручне књиге о историји и цивилизацији балканских народа, која би прво била штампана на француском, а затим преведена на балканске језике. У погледу што тешње сарадње помоћу филма, радиа и штампе решено је да се приступи пропаганди идеје балканског зближења помоћу васпитних и информативних филмова, помоћу измене филмова који се односе на природне лепоте, као и на историске догађаје балканских народа. Пропаганда помоћу радиа замишљена је на исти начин: дневне и вечерње емисије посвећене балканским земљама, измена програма и конферансијера. Спровођење замисли балканског зближења помоћу штампе нарочито је подвучено и препоручено, јер је то интервенозна инјекција, која мора довести до исцељења јавног мишљења балканских земаља. Припремна правничка комисија. Циљ ове комисије је да припреми и у даном тренутку сазове конференцију за уни-

фикацију позитивног права балканских земаља. Током свога заседања ова је комисија истакла седам тема за које сматра да су довољно зреле да би се могло приступити њиховој унификацији. То су следеће теме: прописи брачног права, прописи који се односе на облигације, чек и меницу; питања у вези с.а правном помоћи и екстрадицијом; питања у вези са деликтом напуштања породице и питања која се односе на извршење пресуда страних судова. Ако је право једног народа резултанта географских, историских, економских и социјалних прилика и потреба, онда ништа природније од унификације права балканских народа, а исто тако ништа корисније с погледом на избегавање међународно приватно правних сукоба. Београд (Наставиће се)

Др. Анка Гођевац

PRAVNI POLOŽAJ MAJKE I DJETETA

(Kraj)

Već sam naglasila, kako su norveški i ruski zakon to pitanje uredili, te ću sada ukratko prikazivati austrijske zakonske reforme o tom pitanju. Naš novi građanski zakon izrađuje se prema uzoru austrijskog zakona, pa bi bilo od potrebe, kad bi naš zakonodavac usvojio takođe austrijske specijalne zakone, koji se odnose na pitanje dužnog uzdrživanja nezakonitog djeteta, u koliko ne bi prihvatio još modernije stanovište. Novelirani austrijski zakon takođe dopušta majci prije poroda tužbu protiv oca na ustanovljenje očinstva, no u preuskim granicama. Trudna žena, ako dokaže, da je bez materijalnih sredstava i ako navodi vjerovatne razloge za očinstvo, može tužiti prije poroda navodnog oca na priznanje očinstva i dužnosti polaganja alimentacionih iznosa za tri mjeseca u sudbeni polog. Ta tužba i osuda privremenog su značaja. Navodni otac ovlašten je nakon poroda pobijati tužbom svoje očinstvo i zahtjevati povratak u sudbeni polog predanih alimentacionih iznosa u slučaju, ako se obzirom na datum rođenja djeteta ustanovi, da privemeno osuđeni otac nije prema već gore spomenutoj zakonskoj pretpostavci mogao začeti dijete, tj. ako se dijete rodi nakon u zakonu određenog roka. U privremenoj paternitetskoj parnici dozvoljen je ocu prigovor razvratnog života majke, ma da taj prigovor u redovitoj parnici nije dopustiv. Izvrstan je novi zakon u Austriji iz godine 1925 o zaštiti alimentacionih zahtjeva nezakonite djece, koji se naziva prema predlagačima lex Rudel-Zeynek (g-đa Rudel-Zeynek je bila poslanik krišćansko - socijalne partije).

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

161