Женски покрет

potrebom žene i objektivnom nuždom cjelokupne današnjice. Prognoza za budućnost je veoma tamna. Kod nas je još teža situacija obzirom na taj front protiv žena, jer još nemamo pravo glasa. Očita je nepravda isključiti Ženu, t.j. polovinu čovječanstva iz državne i općinske uprave, jer žena današnjice vrši sve dužnosti kao i muškarac, ulazi u sva zvanja, plaća sve poreze, a kao mati ona je stup države, jer je tek po njoj povezana porodica. Ta žena morala bi svuda imati i pravo glasa, da uzmogne sarađivati u upravi zemlje za opće dobro i opći napredak. Teoretska strana tog pitanja završena je, svi su već argumenti iscrpeni i za i protiv. Kako je gotovo čitava Evropa dala ženama pravo glasa u državnim i općinskim izborima, vidi se da su jači argumenti bili oni za izborno pravo žena. Naš Pokret je u tom pravcu i suviše mlad, da bi mogao zabilježiti uspjehe. Borba za pravo glasa ide kod nas na etape: najprije treba suzbiti krivu ideologiju o inferiornosti žene, zatim odstraniti mnoge i jake smetnje zbog konzervatizma muškaraca, predrasuda, štetnih tradicija, a onda treba osloboditi ženu kao ličnost i pridobiti u njoj svijest o njenoj vrijednosti. Kako, dakle, mi nemarno prava glasa, a nismo ga u kratko vrijeme našeg rada mogli steći, još nam je teža borba protiv današnjeg udara na žene, pogotovo kad je pravedno i stvarno prosuđivanje položaja žene tako rijetko. Da se uzmogne nešto učlniti, potrebna je solidarnost žena. Bez te solidarnosti i bez jake organizacije ne moženio ni pomisliti na uspješnu borbu. Znamo, da su ekonomske prilike danas vrlo zapletene, da su žene umorne od teške životne borbe, indiferentne prema svemu, bez nade u bolju budućnost i gotovo nesposobne za

odbranu zajedničkih interesa. Ali, kuda vodi ta rezignacija? Pojedinci ne mogu nista postići. Samo glas jedne jake organizacije čuje se i samo pothvat velikih masa može uspjeti. Dužnost je svake od nas da probudimo pasivnu silu, današnju amorfnu masu, one mnoge bez elana, bez entuzijazma. Ž. P. je društvo za zaštitu ženskih prava par exellence. Dužnost je svake žene da bude član tog našeg udruženja, da se za nj zainteresira, da po mogućnosti sarađuje i da - a to je vrlo važno - u užem i širem krugu svojih poznanstava utječe na žene, kojima nisu poznati ciljevi Ž. P. pa da interese tih žena probude za naša nastojanja. Formirajmo se pa onda zahtijevajmo. Potisnimo opasno mišljenje, da iz današnjih tešških prilika nema ženama vedrog izlaza. Duh rezignacije govori ovako: zato što nije sve onako kako bi trebalo da bude, naročito s obzirom na žene, odrecimo se svili zahtjeva za promjenom, a pošto ne marimo za promjenu, ostaje dakako sve onako, kako ne bi smjelo da bude. To je opasni circulus vitiosus! Tko sebi neće il: ne može pretstaviti izmijenjene i poboljšane prilike i ne vidi nikakve mogućnosti za izmjenu, taj neće ništa uraditi. Tko svoja prava ne zatraži, taj ih zacijelo neće steći. Rezultati našeg društva ovise o odzivu naših žena i o spremnosti vas ovdje nazočnih, da s nama sarađujete. * Napomena. Na onaj deo izveštaja odbora Ženskog pokreta u Zagrebu, koji se odnosi na memorandum Alijanse ženskih pokreta - pošto nije tačan - odgovoriću na skupštini Ženskoga pokreta u Beogradu koja će se održati 28 januara t. g., a izveštaj sa ove skuptine biće otštampan u februarskem broju našega lista.

Štebi Alojzija.

Рад Женских покрета

За текућу радну годину спремају поједини Женски покрети следеће: Женски Пoкрет у Сарајеву циклус предавања о задругарству уопште, као и о улози жене у задругарству. Женски Покрет у Београду циклус предавања о држави са следећом (привременом поделом. 1. Шта је држава (социолошки): постанак, функције и социјална вредност државе. 2. Правни појам државе, специјално про-

блем њене суверености. Међународна заједница и држава. 3. Економски задаци државе и њене финансије. 4. Правна држава, обухватајући и питање право и држава. 5. Правне функције државе: законодавна, управна и судска. 6. Облици владавине: монархије, републике, парламентарне и непарламентарне владавине. JANUAR. 1933

ŽENSKI POKRET