Женски покрет

у мермером поплочану башту, пуну средоземне флоре. Дугачка мермерна ограда високи, оријентални, мермерни стубови. Дивота. Стадосмо на тераси, до саме величанствене капије, на коју се улази директно с Босфора. Пред нама је широко степениште које води право у свечану дворану. Туда је наследник султана, отац свију Турака, с највећим поштовањем и љубављу проводио лањске године свога госта југословенског краља. Погледасмо у свечану дворану; обухвата целу централну зграду од пода па до стропе. Море светла засенило нам је очи. Је ли ово сан или бајка? Једно и друго. Хиљаду и једна ноћ. Све што је оријентална и антикна култура могла да створи, концентрисано је у структури те палате. Налазимо ту све источњачке елементе почев од старих Халдејаца, Мисирапа, Асираца, Перзијанаца, Индијаца, па Грка и нових Латина; сваки је понешто дао да се изгради Долма Бакче. Достојанствено и мирно стоји то ремек дело на мирној, мермером обложеној обали Босфора. Човек умало што не губи свест од толиког светла. И најбогатији дворови највећих западњачких владара сиромашни су спрам овог источњачког сјаја. Па ипак велика је тежина у свему томе. Поред све лепоте не можете се отети једноме осећању: да су ти велелепни свећњаци разнобојног кристала тек овековечене сузе и у кристалу оваплоћени уздисаји милиона потлачених људи. Xoћe ли доћи једном време у којем се цивилизација и култура неће развијати тек преко згажених телеса безвољно жртвованих људи? И Аја Софија још увек једнако мајестетично стоји као у време великог аутократа Јустинијана. На католички Ускрс пловиле смо по Босфору. Том приликом упало нам је у очи да су многе школе смештене баш на самој обали. Као затворене рибице трчкарала су деца по великим пространим двориштима и поздрављала нашу лађу. Много свежине и ведрине допирало је од њих. Европејска обала Босфора насељенија је од азијске. Ту су многе лепе виле, хотели, палате, вртови. Интересантно, романтично утврђење Бебек, што су га Турци подигли пре заузећа Цариграда. Пловисмо тако између два стара континента са пуно старих и нових oceћaja у себи. Хоћемо ли успети да донесемо нешто ново? Ванредно фина, готово оперска музика дочекала нас је у Бејлербеју. Та палата је подигнута да султан у њој прими француску

царицу Евгенију. Европејска је. Ceћa на француске дворове рококоа. Богата, раскошна. Салони у разним бојама, дворане, све или у једној боји или у ванредно дискретним хармоничним бојама. Мермери о којима нисмо ни сањали читави блокови прекривају зидове. Теписи огромни, милионске вредности. Обилазећи тим серајима човек најзад осети значење појма „султан”. И пропорције у свима просторијама су такве, да су морале депресионо деловати на сваког поданика. Ниподаштавао га је цео амбијенат, па се хтео, не хтео морао бацити на колена и тако се пужући примицао султану што је седео тамо у дну на позлаћеном престолу. -Е мој Петар Ичко и ти дође овамо да се погађаш за шест стотина гроша, огласи се здрави потомак потлачене али бунтовне раје. Прпговорила нам је из срца. У томе Бејлербеју седео је и као заточеник последњи турски султан. Огромни прозори у свима одајама, олакшавали су му тежак положај. Гдегод се окренете, видик је диван чини вам се да лебдите над водом у стакленом балону између неба и земље. Кад смо се враћали, био је пред нама цео стари Стамбул. Ванредно лепа његова силуета била је обасјана фином сребрнастом маглицом. И витко и лако извијала су се из ње минарета чувених џамија. Нешто нарочито топло и интимно дисало је из свега, можда је и царство божје било у нама. По повратку био је у позоришту митинг за мир, Упало нам је у очи да је било веома много мушкараца онде. И ни трага оној, помало злурадој љубопитљивости с којом наши мушкарци знаду да долазе на зборове које организују жене. Био је то код њих чисти интерес да виде те жене из света. Разгледали смо варош. Чудна смеса Истока и Запада, увек једнако привлачна и занимљива и без оног оријенталног колорита који му је до недавна давала сликовита турска ношња. (Ко жели данас да види фереџу и фес, нека дође код нас у Босну; у Турској је више неће наћи). Све се измешало овде: старогрчки пагански и хришћански елеменат са јелинистичко-латинским. Хиљадугодишњи чувар старих култура, центар источног хришћанства, царски Константинопољ, уступио је место османлијском полумесецу. И онда најезда нове Европе. Као да су је виле градиле, приметила је добро једна између нас. И заиста, не знате шта вас се дубље доима: тај суверени његов положај на два континента и готово два мора или дубоки oceћaj величине и пије-

70

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

МАЈ-ЈУНИ 1935