Женски покрет

Годишња скупштина »Женског покрета« у Београду

21 децембра 1935 године „Женски покрет" у Београду је одржао своју годишњу скупштину. Исцрпан и прегледан извештај о раду управе поднела је г-ђа Јулија Бошковић. Извештај je био примљен једногласно. Затим су биле предложене скупштини измене за правила. На крају је била примљена следећа Резолуција: I. 1) У државним и самоуправним телима постоји јасна тенденција да се женама и са пуним квалификацијама спречи улазак у службу, а да се оним женама које су у служби, омета напредовање. 2) Прошлогодишња и овогодишња уредба о смањењу принадлежности државним и самоуправним службеницима тежи томе да се за удате жене створе што тежи услови који би их нагнали да напусте службу. 3) Тражимо да се у уредби за поштанскотелеграфску службу укину одредбе, које одређују процентуални однос мушких и женских службеника. На место управника у београдској телефонској централи мора бити постављена жена. 4) Тражимо да се укине у последњим годинама уобичајена пракса да аутономне установе као што су н.пр. Народна, Хипотекарна и Аграрна банка у расписима за нове службе

искључују жене. Исто то тражимо и за расписе за пријаве у службу Државних монопола. 5) Тражимо да се неизоставно унесе у Закон о средњим и учитељским школама да у женским школама морају бити жене директори. Тражимо да министар просвете одустане од намере да нова учитељска места попуни искључиво учитељима, већ да се при попуњавању нових учитељских места узимају у обзир учитељи и учитељице сразмерно броју незапослених учитеља и учитељица. 6) Тражимо да се укину све уредбе о смањењу принадлежности државних и самоуправних службеника. II. Да би се бар мало ублажила велика беда радништва, тражимо да Министарство социјалне политике и народног здравља што пре предложи Народној скупштини закон о минималним надницама, које морају бити за оба пола једнаке и да се што строжије спроводи закон о осмочасовном радном времену. * На овој скупштини је била изабрана и нова управа од 25 чланова. Пошто се према правилима, управа конституише сама, на седници од 31 децембра 1935 године је била изабрана за претседницу опет Атанацковић Милена, за потпретседнице Кићевац Вера и Замбони Даница, за секретаре Јосиповић Олга и Мародић Дара, за благајника Јаковљевић Ружа.

Na razmišljanje

Feministkinje ističu da žena može i treba i u politiku da unese neku plemenitiju notu, dublje razumevanje i temeljitije lečenje ljudskih nevolja, harmoniju između prava i moralnog saznanja. To je divno. Ali je jasno da tako što mogu ostvarivati samo žene, kojih se biće s tim slaže, i to samo ako ih bude u dovoljnom broju da zaista mogu trajno uticati na javno mišljenje, politiku, zakonodavstvo. Nije dosta da dobijemo pravo glasa, šta više, ako ga dobijemo nespremne,

samo ćemo pojačati demagogiju izvesnih krajnjih struja, levih i desnih. Izgovor da toliki muškarci ne valjaju u ovom i onom čime se smeju slobodno baviti, nedostojan je takvoga feminizma koji uvek naglašava koliko bi dobra žene mogle doneti svetu, samo da im se dadu sva prava. Uopšte je uvek rđav znak ako se neko izgovara na one koji su još gori od njega, a pogotovu to ne sme činiti onaj ko se izjavljuje spremnim da daje dobar primer. Stoga feministkinje usput rečeno, nikad ne bi smele dopuštati da se na

ДЕЦЕМБАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

119