Женски покрет

loco“, večno maloletna kći? Koliko li je i u tom viša od nas, od vajkada, Rusija, gde se i muško i žensko, bez ikakva obzira na bračno stanje, nazivalo i naziva imenom i „očestvom". Kad se još toliko naše žene gotovo diče time što su svojina muža, onda se ne valja čuditi što se na tolikim formularima prećutkuje da i postoji ženski rod, iako se njima već odavno u velikoj meri služe i žene: npr. čekovnim uplatnicama! Zadovoljno praćakanje u sopstvenoj inferiornosti ispoljava se naročilo i u tom što se u otmenom društvenom životu, prilikom javnih manifestacija i čak u socijalnom radu žena ne ceni po tom šta je ona sama nego po tom kakav joj položaj zauzima muž. Nemojmo se izgovarati na nepravednost muških: da većina žena oseća da to ne valja, to bi se promenilo. Ne poričem da i žena visokog gospodina može biti pametna, plemenita i stručno spremna, i lepo je ako ona mogućnosti koje joj pruža položaj mužev upotrebljava za opšte dobro; ali baš takva žena u duši svojoj ne može odobravati što se ne ceni njena vrednost nego samo položaj njenog muža i što se i najglupljim i najnevaljalijim ženama visokodostojnika svakom prilikom daje prednost i pred najodličnijim samostalnim ženama, pred onima koje su i same neko i nešta. Koliko puta, pri kulturnim svečanostima, žena koja lično zastupa neku ustanovu mora zauzeti mesto daleko sa svojim muškim drugovima, negde u poslednjem redu „milostiva", koje su došle samo kao žene svojih muževa! A propos „milostiva": ta idiotska titula, umesto da ju je naše ujedinjenje uništilo, širi se sada po svima našim zemljama, kao što se obrnuto, obavezno dodavanje bar početnog slova muževa imena (mesto očevog) proteglo iz Srbije na svu Jugoslaviju. Dirljive li sinteze.... Koliko se puta spomenute „milostive" ponizno umoljavaju da visokoblagoizvole preuzeti kakvu osobito časnu funkciju u ovoj ili onoj dobrotvornoj i sličnoj akciji! Onda nije čudo što u

dobrotvornom radu vlada toliko jadno diletant stvo. Ponavljam da su tome baš žene najviše krive, i „milostive" i one koje pred njima puze. Nikad neću zaboraviti kako me na nekom takvom skupu bilo stid i samo mene, čini mi se! za jednu darovitu i čestitu staru prosvetnu radenicu, što se ponizno savijala pred glupom i uobraženom zenom nekog većeg gospodina! To nije samo u nas tako. I šta više, ima u kulturnijim zemljama po neka glupost koja u nas ne cveta. Tako se npr. u Nemačkoj i nemačkoj Švajcarskoj „Frau Professor", „Frau Doktor" još uvek uveliko govori ženama profesora i doktora iako tamo već odavno ima sva sila žena koje su i same doktori i profesori. To je ujedno lep primer koliko je običaj jači od zakona: u Nemačkoj žene već lep niz godina imaju politička prava, pa se ipak ne dira u to, iako je to danas očevidna besmislica. U nas se u razgovoru, upotreblavaju prema ženama obično samo takve muževlje titule kojih žena sama ne bi mogla steći: npr. gospođo đeneralice, banice. Tom mi prilikom pada na um petrovgradsko društvo „Novi pozdrav". Neki gospodin kog sam - bez uspeha! - htela odučiti od „ljubim ruku" itd., reče mi da bi taj „Novi pozdrav" imao budućnosti samo kao deo kakvog dubljeg, silnijeg pokreta. Možda čovek ima pravo. I možda bi taj dublji, silniji pokret morao biti baš ženski... Pokazujemo i u svemu onom što može reformisati nezavisno od „budžetskih mogućnosti" i zakonskih promena da nam je do istine i pravde, pa ćemo time jače nego ikakvim ponavljanjem fraza posvedočiti da smo zrele i za politička prava, i da bi se narod od nas mogao s pravom nadati boljitku. Zagreb

Uredništvo se ne slaže sa svim tvrdnjama u članku g-đe Dr. Milice Bogdanović i uvereno je da je gospođa posmatrala žene suviše jednostrano. Ali pošto članak u pojedinostima sadrži mnoga tačna opažanja, mi smo ga ojbavili. UREDNIŠTVO.

Dr. Milica Bogdanović.

Poročene žene in poklicno delo

Kot vsakoletna kupovalka Utvinega „Gospodinjskega koledarja" sem si kupila tudi XVI. letnik, t.j. letošnji letnik te knjige. Koledar mi ne služi le kot priročen troškovnik, temveč mi je bil doslej drag tudi zaradi objektivnosti v pogledu ženskega gibanja. Silno me je pa razočarala letošnja knjige Utve. V knjigi, kjer se naštevajo in priobčujejo vsa dela, vse vrline in vsi uspehi žen ne glede na to ali so poročene ali

ne, ali imajo otroke ali ne v isti knjigi se poročenim ženam odreka možnost javnega poklicnega dela. Ali je bila ljubezen do otrok poklicne žene, ali skrb za obstoj njenega gospodinjstva ali briga za dobrobit njenega moža ali celo narodov blagor povod gospe člankarice „Ona", kar ji je potisnilo pero v roke, da je napisala članek „Delokrog današnje žene", ga priobčila v koledarju ter se s tem izrekla proti udejstvovanju

ДЕЦЕМБАР 1395

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

121