Женски покрет

сних, слободних а равноправнах или како каже проф. Костић „ физички , морално и социјално зрелих јединица “. Те норме садрже у себи потребу просвјете, економске слободе и искључење нездравог партнера у браку. Према томе феминизам сматра свако спречавање које би се ма са које стране хтјело вршити на етичке и биолошке функције човјека да може да испуњава своје моралне обавезе, за насиље. Да би феминистички покрет могао постићи све оно, он тражи сљедеће реформе: 1 Истовремено духовно и тјелесно васпитање да се избјегне прерана зрелост. 2. Потребу физичког рада. 3. Упознавање природе и стални контакт са њоме. 4. Развијање поноса код мушкараца и нарочито код жене. 5. Сузбијање утицаја моде. 6. Уклањање „културних" прљавштина (ласцивна литература и умјетност, варијетеји, барови, добротворне забаве са проститутским карактером, филмови; сузбијати свим средствима модерне игре и загушљиву атмосферу у којој се оне врше). 7. Коедукација, чак и у време полног сазревања, јер удаљеност ствара већу напетост, већу чежњу. 8. Уздржавнње омладине од алкохола, никотина и раздражујуће хране. 9. Омогућавање раних бракова. од 23—25 године. 10. Савлађивање нагона, штетних за духовни и тјелесни развитак. Професори Чиж, Тарановски, Друшкневић (види часопис „Лекар“ из 1931 г.) који су по својој струци неуропатолози, психиатри, сифилодози, изјављују да сексуално суздржавање није никоме нашкодило кад је

трајало и преко 28 године. Психичке и физичке функције тих лица биле су нормалне, отпорност према заразама нешто повећана, а неурастеничним и нервозним користила је уздржљивост. На основи дуготрајних посматрања и испитивања је изјавио Дуглас Уајт (часопис „Чајлд", 1930 г.) да уздржавање од полног живота не доводи одговарајуће жљезде до неактивности, као што је н. пр. случај код мускалатуре и нерава. Полне као и неке друге жљезде у човјечјем тјелу стално раде код здравог човјека и налазе одушке у извјесним физиолошким процесима. Активност им се појачава не само физичким него и психичким подражајима. Пошто се полне жлијезде развијају и послије пубертета, њима је дужи низ мировања кориснији од преране активности. У психолошком погледу такозвано „потискивање жеља, које је само по себи безусловно потребно, јер се на њему оснива сва култура, може да има рђаве последице само код неуравнотежених и несређених, који нису у стању да владају својим инстинктима. Једна велика енглеска научна установа „Бритски социјални савез“ у вези са једнаким установама у Белгији и Њемачкој, изјављује: „Сексуална чистоћа не угрожава здравље, и сексуални одношаји нису безусловно потребни за одржавање здравља." И даље још ово: „Врло су нам потребне сексуалне реформе. Али је велика разлика у томе, да ли тражимо реформе, па биле најдрастичније, или да се уздамо у анархистичку револуцију. Полни одношаји без oceћaja одговорности значе анархију. значе револуцију, а ми хоћемо у погледу сексуалних односа један јединствен морал да бисмо провели смишљену, разумну, дириговану еволуцију друштва". Сарајево

Д-р Маша Живановић

Položaj žene u muslimanskom društvu

Pitanje koje sam uzeo da obradim nije teško obraditi, koliko je teško osjetiti svu suštinu i zbilju toga pitanja. Pitanje muslimanske žene uopšte, a posebno pitanje muslimanske žene radnice, dalekosežno je i stvarno to nije nikakvo specifično muslimansko pitanje. Mi vrlo dobro znamo šta su i koja su to specifično muslimanska pitanja, ali naša tema ne stoji u vezi sa tim pitanjima i nije od potrebe da se osvrćemo na njih u okviru ovog predavanja. Činjenica pak

da pitanje muslimanske žene, tj. žene radnice, radnice u mа kojem obliku iz tih redova društva nije muslimansko, ogleda se u pasivnom držanju t.zv. vodećih muslimanskih krugova prema ovom pitanju. Nadalje, pokušaji radničkog pokreta u zemlji, da se pristupi riješenju toga pitanja govore da nije muslimansko i vjersko, nego skroz naskroz socijalno pitanje. Ono je u srži svojoj i u osnovi socijalno pitanje. Interes za ovo pitanje je, dakle, izvan muslimanskog dru-

ŽBNSKI POKRET

JANUAR - MART 1936