Женски свет

OБРАЗOВАЊЕ КАРАКТЕРА.

Жародна сната наша моЛ. Народно достојанство наша част ! (G. М.) Од ових речи не треба нам бољег и леншег гесла у животу. Та сваки, који је иоле способан и вољаи ма за коју врсту рада, који народ унаиредити може, било материјално, умно или морално, нека само има на уму споменуте речи; јер, осим тога што су оне ио спољашности својој само узвик Србину-раднику, још су по упутрашњости својој толико важне, што нам износе циљ (мету) општег нам рада. А тај је циљ, да свак иоједини прегне све своје силе, те да нам народ буде снажан умно, морално и материјално. Кад нам ie таки народ, онда је свак поједини моћан у свом, па и у страном друштву; кад нам је таки народ, онда у моралном и образованом свету заузима светло место, а то је његово достојанство. И зар онда за појединог Србина није то часг, кад види: какав му је и камо му је доспео народ, који је толико способан, да је само, камо ереће, у толикој мери праве воље и одушевљења, па и љубави спрам самог себе, па камо би до сада одмакао?!.. Иама Србима, који живимо овамо поме шани у туђем и у сваком погледу јачем елементу, те због тога, а и збогсвојих сонстве них махна пропадамо материјално, остало је још, да се одржимо умно и морално, те да бар одржимо народну снагу и достојанство му. За ту сврху имамо данас слободно срество, а то је: образованв. Образовањем ћемо себе умно и морално одржати и подићи, а то је баш оно главно, право и сувремено мерило, по коме се цени човек, па и народ у данашњем обра зованом свету, у коме све више и више отима маха пророчанска истина: „доћиће време, кад ће разум владати, а не сила Физичка, а то ће нас с друге стране и у материјалним одношајима подићи и . Шта значи то образовати? Развијати душевне и Физичне снаге, те тако оспособљавати човека за сваки користан рад. Образовањесе врши васпитањем, којеночиње у кући, на се протеже у школу, те

даље у живот; а врши се и наставом, која спада у задатак школе. Сад, да видимо: каково треба да нам је образовање? „Сваком човековом образовању било од друтих, било да је самообразовање, треба да је смер: образовање карактера. ft (Deinhardt.) У ово мало речи је изнесено у истини каково треба да нам је образовање. Заиста може човек бити пун натучен разно врсног знања, те тако стећи у свему признање да је „образован“, али, ако нема оног главног, што образовање квалиФикује, ако нема карактера, онда му не вреди његова „обра,зованост и . Таки човек, па и читава друштва су ланац, који кочи точак општем напретку. коме греде право образовање. Већ и наш прост свет се у велико почео да служи речју „карактер“, па богме како и кад као и многи од „интелигентних и , те ћемо овом приликом, пре но што ћемо да говоримо о образовању карактера, да видимо првобитно значење и даље ноимање речи „карактера“. Карактер је стара грчка реч, која је значила сираву за урезивање, усецивање. Тако су звали и гвоздену справу за жигосање животиња својих, што ми зовемо жигом. Из овог нрвобитног значења дошло се, да у онште узев, та реч „карактер“ значи спољашњи знак; а даље је тај uoјам „знак“ иренет и на унутрашњост ствари, иа и самог човека. Н. пр. својство мисли, говора, писања и т. д. зовемо карактером извесног. Свака сгвар, свако друштво, па и човек имаде свој карактер, као особити знак свој. Међутим карактер, о коме ћемо ми овде да говоримо, јесте исихолошки карактер, а то је својство или особина дугие човечије. Радња душе се појављује у три правца: као свест, чуствовање и воља. Ово троје су чињенице душе човечије. Сад је питање, да-л је карактер особине једне ма које, или свију споменутих чињеница? „Иарактер означава особину воље, по којој је субјект везан за известан ирактичан

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

163