Женски свет

о школама, и да увидите, да и школе иду на то, да своје ученике васпитају. Замислите себи воћку младу, коју вре дан баштован марљиво негује, кад нема кише, он је залева, чисти је од гусеница, поткресује дивље изданке, чува је од мраза и леда, у онште се брине за њу док јој се жиле не утврде, док се не развије и не оснажи; кад се довољно развије и ојача, она ће донети обилат плод, и биће осна жена да одоле свакој бури и непогоди, која би је снашла. Због тих могућих бура и непогода и пази баштован толико на њу, због тога је и снажи док је млада. Не треба ваљда ни да вам кажем, да се ова присиодоба односи на човека, да је та биљка човек у своме разном добу, а баштован да је онај који њега васпи* тава, да су гусенице, изданци, бура и не погода све сама зла, која човека у његовом разном добу сретају, и које васпитач од њега уклања, и снажи га душевно, да може у доцнијем животу свом и сам одо лети, да може познати добро од зла. Ето видите поштована госпођо, тарадња rora васиитача, то се зовв васиитавање , а онај човек, који је на себи искусио сав тај благодетни уплив васпитачев, кога је дакле кроз млађани живот водила сигурна рука васпитачева, која га је чувала од сваког зла а уиућивала на добро, и који је ту сву науку и упутства к срцу ири мио и по њима се целог свог века влада тај је васиитан човек. Дабогме да из овог излази сасвнм други закључак о васиитаном човеку, него што га млоги из данашњег друштва имају,јер данас је онај који се леио уме поклонити, сто пута „љубим руке Ј казати, увек неко задобијајуће смешење показивати, за тога се данас вели „то је фини и васиитан чо век“. Но тако мњење није увек владало, а неће вечито ни владати. ир ема ономе што сам наиред рекао излази, да гдекоји човек може бити научен, али не мора уједно и васпитан бити. Исто тако може когод знати добро играти, леио свирати и иевати и говорпти стране језике, али не мора се још из тог закључити да је то уједно и васпиган човек. Васпитан човек има смисла и осећаја

за све оно што је лепо и добро, њега красе млоге врлине, као што су љубав ирема ближњему и све остале које нз ове главне извиру, као што је доброчинство, милосрђе и т. д., он ће бити у своме иослу савестан, вредан, биће мирољубив, и делиће добро и зло са својим ближњима, осећаће за свој народ. Видите ли поштована госнођо куда смо са васнитањем изашли, јелте да је то врло различно од оног што сте Ви под тим именом замишљали, вама можда овака деФиниција те речи неће бити тако „Фина“ али је исгинита Ја то могу да поњам, вама су још све оне лепе слике из инетитута у памети, ви се још сећате како сте лено били обучени кад сте били ~Fee“ још се сећате како вам је онај отмен свет таишао кад сте певали онај леии „Standchen u , како сте били блажени на „соаре“-у иосле концерта, а ви незнате за никакве баштоване, оспм оних шго су институтски иарк држали у реду, ал то су били паори, те сте Ви на далеко обилазили, с тима Ви нисте никад разговарали. Сећате се истина, да су у институт долазили млоги проФесори и доктори, који су вам разне науке предавали, али тл су вам иредавали само сувопарне ствари, неке сиптаксе, геограФнје и још млого других „Фад“ ствари, на које се дабогме не можете тако сећати као на оне важније ствари, који ћошак од визиткарте треба у којој ирилици пресавити. Ви истина истичете и то као неко преимућство института, што тамо све сами проФесори и доктори предају разне науке, но заборављате при том, да они само своје име дају, i ер кад би њих питали како им то поучавање у институту годи, где имају сто обзира пред очима и од питомица и од институтских госпођа, неби баш врло ласкаве речи могли чути. Треба да помислите, да су то озбиљни људи, који се у својим заводима, т. ј. тамо где им је главно занимање, озбиљно баве науком, па можете мислити како им је кад знају да ће сав њихов труд уложен у институту насти на неилодно земљиште, и да ће на крају бити параде и задовољства. Тај погрегаан појам о васпитању, где се љуска узима за језгру; где се спо-

4

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. i.