Женски свет

љашношку доиадљивом прикрива душа и срце, такав појам је ироизвод данашњих друштвених прилика. Васпитавање не почиње ни у школи ни у институту, већ од малена код куће. Дете се од рођења мора васпитавати, баштованова брига о воћки иочиње чим биљка клија. Па чија је нрва брига о васпитавању детета? Чија друга може бити него материна, ко ће дете успешније да сачува или ако се већ навикло да одучи од јогунства, накости, лажи, нритворности и других злих навика, које се доцније љуто могу осветити, ако се за рана не искорене, јер могу да буду темељ још већих зала. И баштован за рана креше и подсеца изданке из којих ће само дивљаке да буду, да не вуку сок и спагу племенитој воћки. Па и доцније остају увек родитељи и кућа главни Фактори васнитања. То васиитање не може у пуној мери надокнадити ни школа нити институт. Као да чујем ваше речи „зар је оно што ми из института изнесемо тако ненотребно и мало“? То иитање истииа истиче из овог до сад реченог, али ја вам изјављујем, да ја никако не сматрам оно што институти пружају, да је то непотребно и мало, шта више да је човеку а особито женскињама нужно да знају правила оихођења у друштву, па нека науче и коју вегптину као гато је свирка и певање, нека знају Француски, што више језика човек зна, у толико више вреди; само се не могу у томе сложити, да је то једино и пајире нуж,но, а није ни свако у том ноложају да та знања и вештине може себи ирибавити. Има нешто што је од тог нужније, а што институт Вами не може дати, а то ће се из овог разговора даље видити шта је то. И сад сам дошао на оно, што сам већ у ночетку споменуо, какву важност има народна особина при васиитавању. Да Ви, поштована госпођо имате јасне нредставе о народној особини, и њеној важности на иољу. наставе и васпитања, не бих ја ни дошао до тога да ово нанишем. А то видите, морате и сами нризнати, није Вам могао институт ни дати, или ако Вам га је дао, боље да га и није давао, јер Вас је увео у особине страног народа.

Ви сте били ако се не варад! у немачком институту у Бечу или у другој којој вароши. За то је Вама узор литературе немачка литература, а о српској не анате ни да постоји. „Зар има и такове? Та мора лепо да изгледа, где вам је Гете, Шилер, и други умни великани, који су цео свет духовно препородили ! Где вам је опера, имате ли Моцарта и Бетовна?* Тако одприлике сте Ви једанпут рекли, кад сам вам споменуо српску литературу, а ти узвици су вам још остали свежи у памети из писмене задаће у институту. Вама је све мало и незнатно иа с тога и смешно оно што је српско, Ви нећете да појмите шта је то почетак, Ви сте навикнути у свему на дела, која су готово савршена; Ви ћете дабогме с неким узвишењем одбити и помисао, да је кадгод морало и немачко позориште на вашару, у дашчари, да иредставља лакрдије, док је дошло до данашњег савршенства; Ви мерите наше ствари са мером једнога народа који је у свима гранама културе далеко испредњачио. Видите, то Ви све чините с тога, што сте у туђем духу однеговани, који нас не разуме, па нас ни Ви с тога не разумете, Ви не иознајете и не разумете нашу народну особину. А да како ће тек Ваша кћи с нама разговарати, кад се из института врати? Ви наравно, не сматрате да је нужно да Српкиња знаде о Доситију и Вуку, о Змају, о српској историји и народним песмама (којима се и сам Гете дивио, али јелте, то вам у институту нису казали?), да се знаде радовати Божићу и бадњем дану, да знаде чувати и поштовати оне лепе обичаје, и да знаде појати „Р< ждество а и друге црквене иесме. Ви не појмите да је нужно, Д1 српска деца играју коло, пауна, калило и друге сриске игре, вама је то све неиознато, па с тога и просто; Ви ћете пре бити за то, да се играју Thaler а, blinđe Kuh, и других игара, да долази Nicolo, да их илаше са крам пусом, и друге сличне ствари Наравнаје ствар, то се игра у институту, а само је оно фиио и отмено гато ее тамо учи, а

Вр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

5