Женски свет

где би се могло и у сриским школама што добро научити. Видите ли како је народна особина у свима жицама живота унлетена, ту се туђа прсђа не може уметнути, без да се жице не покидају. Ви то иикад иећете моћи разумети, нити в>м когод то може омилити И то је пајвеће зло, што нам могу пнститути панети. Док су у институте давали само бодати људи своје кћери, који су билн у стању најпре домаћим васпитањем евоју децу однеговати код себе и учврстити их у своме језпку, па су их ради усавршења у оним наукама и вештинама, које им код куће нису могли нружити шиљали у институте, дотле се код нас за институте тако рећи није ни знало, онима којпма су требали ти су се за њих разбирали, а ми остали слабо смо што и слушали за њих. Алп видите, сад је тако време наста ло, да учити се у институту значи за женску бити васпитана, а која не ће да је то, па онда се родитељи утљавају само да своје дете ношаљу у инетитут само да могу казати и њихова се кћн у иистптуту васшггала. Ти родитељи не маре што пм деца нису иредходно утврђена у језику и народној особипи иека се само чује да ]е и њихово дете било у пнституту. А сада Фала Богу има и јеФтинпјих института, па то још више мами наше родитеље да неиромишљено шаљу своју децу тамо. Појава та нотиче из наших пездравих друшгвених прилика, а нема изгледа, да ће се тако скоро ноправити, п да ће иагаи родитељи увпдити шта бп им ваљало чиннти, јер и оии ие појимају штету што тиме својој деци наносе, па онда још кад чују Вас, поштована госнођо, и остале госпође које су се у институту васиитале. Н. Сад 1893

како ви сваком приликом уздижете институтско васиитање као нешто савршено, а омаловажавате и површно судите о раду наших школа, онда дабогме да ће те оне који су се л>уљали на своју страну задобити. Какву сте Ви тмме услугу учинили иароду, то је ствар ваше савести. А сад да завршимо, и да срачунамо ово све што је до сад речено. Није ми намера била да умалим вредност института, но да само нокажем да наша деца имају млого згоднијих извора за васпитавање, јер оно што институт иружа, ннје у првом реду нужно да човек себи набави, него му је нужно најпре да, се у својој верп и језику учврсти. Коме иак средства допуштају, нека иосле свршепих српских школа даде дете своје у институт јер ће и тамо научити леиога и кориснога, што у нровппцији нема прилике да види и научи. Хтео сам дал>е да покажем, да институти немају пикакве предности у погледу васпитавања над школама јавним, и да васпитати се у институту није још ништа тако страшно, ксје би се морало сваком приликом истицати. Код мањих народа, као гато смо ми, све су институције тако рећи у повоју, а ништа се ие може поиравити само одрицањем и омаловажавањем, већ пскреним и озбиљним саветом, који је у толико корпснији у колико је више наискуетву основаи Али докле год сте Ви у том уверењу, да r што је наше, то је лоше“ и докле год Ви нас не разумете, дотле ћемо тешко доћи у тај положај, да нам дате савета. И тако поштована госиођо, завршујем ове ретке са том надом, да ми нећете за зло иримити ако но где гато у њима пе одговара вашим досадашњим назорима, а будите уверени, да је све то у најбољој намери речеио. Ла —.

У споменицу својој ћери Милици.

Бог ти дао, дете моје, драга Милице, Да ти увек ведро буде чело и лице. Да те никад не задеси у животу твом Бура беде и несреће, урнебес и гром. А све ово минуће те, то тп велим ја,

Ако будеш угек добра, увек смишљена, Ако своје родитеље будеш слушала, Своје име и свој образ увек чувала. Још послушај оца свога, оца рођеног, А ко свога оца слуша, том помаже Бог

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1