Женски свет

Буди вредна и радљива, посла се не бој, А уза то и чуварна, то је савет мој. Вредноћа је дарак неба, веруј мени то. Искуство је уверило о том мене сво А и штедња исто вреди, колико и рад, То су људи увек енали, на знају и еад. Буди с малим задовољна, то нек ти је слает Среброљубље и лакомост то је гадна страст. У Новом Саду, о Божићу 1892.

Није богат кога краси леп накит и сјај, Већ је богат, дете моје, то за увек знај, Онај, који ограничи својих жеља ћуд, У своју се снагу узда, у свој рад и труд, Па је с оним задовољан, што му даде Бог, Сад и увек за богатог ја сам држ’о тог. То је, драго дете моје, искрен наук мој, Ако себи срећу желиш, а ти га усвој ! С.

ПИСМО О ЗАБАВИШТИМА.

из „Педагошких писама".

Поштована Срикињо! Ево се и Теби обраћам једним иисмом, у коме ћу Ти говорити о забавишту, о установи, коју је Фребл посветио матери; хоћу, да Ти говорим о ностанку и идеји те установе, као и о њеном одношају према кући и школи, а напослетку нешто и о злоупотреби те установе Почећу мало издаље, да се види, како је та идеја заенована и отпочета. Педагогија, наука о образовању са свима својим чињеницама (Факторима) живи, мења се, развија се или опада. А за што и како? Педагогија има иосла са човеком, и човек с’ њоме. Човек се мења, те и његово образовање. Хоћемо л’ да знамо, на ком је кад степену образовања, човек, то морамо да испитујемо стање тадањег образовања ; или обратно иснитују ћи стање образовања неког времена, дознајемо и степеп образовања човека у неком времену. Протекло је много и много година ' и иосле Христа, (и не рачуиајућ године цре Христа), док је оживела толи племенита установа, док је оживело забавиште, та веома важна чињеница у општем образовању, која је учинила знатан педагошки нреображај. Позитивно се знаде из педагошке новеснице, да је још нуних 15 векова иосле Хр , к.љукан човек готовим знањем, која се вадише највише из класика грчких и римских или црквених списа, „а у том се и угледала највиша образованост светска! 1 А каво се оправдало то кљукањс или учење готових знања? Стари мишљаху, да као оно мајка, што

даје свом детету прво мекану и ужвакану храну, да га тако нривикава не само да једе, но мало по мало и да се научи само јес/ги т. ј. тако и они кљукаху своје иитомце готовим знањем не иитајуИ да л je то иротив ирироде , и да л је то иротив сврхе иравот образовања: иротив самосталнот рада и мишљења. Та периода образовања, дао Бог, престаде. ФилозоФска и иедагошка иовесница назива ту готову науку, „позитивна наука“ или „позитивно знање“. У иочетку друге половине 16. века рађају се два човека скоро у истим годинама, задахнути једним духом иедагошког смера. Први је Михаило Моптењ рођ 1553. f 1592., а други је Бакон Веруламски рођ. 1561 f 1626. Монтењ рече: „Природа може све и чипи све. Ми испуњавамо (готовим знањем) цамтење (као празан суд), али ипак остављамо иразио памтење и савестћ 1 Бакои опет рече: „Природа и у њој искуство треба да су почетак и темељ образовању.“ Те речи беху јасна осуда дотадањег начина образовања. Те речи беху позив, да треба одпочети нов начин образовања. Те речи беху иозив да треба отиочети нов начин образовања држећи се природе н њених закона. У овом се слажу скоро сви иисци педагошке иовеснице, те признају, да су Монтењ и Бако од првих покретача новог образовања. Међу тим Карло нл. Раумер у својој иедагошкој новесници, говорећи о Бакону, спомиње неког Ротера Бакона, Фраицишканца, који је на 300 год пре

Јов. Јанка Кнежевића.

Бр - 1 ЖЕНСКИ СВЕТ