Женски свет

сиоменутог Бакона Веруламског говорио: да је за звањв и науку нужњо немосредно иосматрање и искуство. Но није могао продрети, јер га са његовом новином исмејаху и назваше га „очајавало“.* Исте године, кад умире Монтењ. рађа се у словенском племену човек, који је својим животом и педагошким радом стекао вечиту успомену код свију просвећених народа, а тај човек је брат Чех, Јован Амос Коменски рођ 1592 — f 1671. Пре, ио што нређем на каректеристику његова рада, дозволи ми, ноштована Српкињо, да ти сиоменем главну црту његова живота. Живот му бсше јадан и чемерап. Гонили га „мудри и велики Ј . и примали га „неуки и мали“. И он је ипак радио а јавно говорио: „Најсиромапшија колебица је мени као и палата. Немам ли ни тога, где да наслоним моју уморну главу, ја ћу као и мој учитељ бити задовољан, ако ме ко ирими под свој кров.“ Кад те његове речи ирочатам, а зар да ми не падне иа ум јадни учитељски сталеж . . . Па докле тако ? Коменски још јасније иде тим новим путем и начином образовања, што се огледа у свим његовим делима, особито у делу „Свет у сликама - Orbis pictus“. Он-вели, да човек оно може научити, што види ; он увађа очитледност , иомоћу којег долазимо до Монтењовог убеђења: „Природа може све и чини све“, као иБоконовог: Природа и у њој искустио треба да су почетак и темељ образовању.“ У тој новој струји јавља се филозоф Локе рођ. 1632 f 1704., који изазва борбу у филозофији, па н у педагогији; ата борба добро дође новој струји образовања, јер -јој је Локе помогао како својом негативном тврдњом :да иема ypofjeuux идеја, тако и помљивом: да је искуство извор свет нашет знања. Преко пола века, после Коменског, ирође, па се роди Немац Хенрик Песталоци рођ. 17 6. f 1827., који постаде славан светски иедагог, те коме Германи већу славу од Коменског иринисују! Но глацно је то, да Песталоци наставља идеју * Karl vou Eaumer, Gescbichte der Paedagogik. Stuttgard 18d8.

споменутих пре itera великана ; a држи ce очигледности прво: да дете учи очигледно делове свог тела и употребу њихову, иа за тим прелази на очигледност ствари у свету, што су најближе детету. Као што видиш, погатована Српкињо, све идеје, почев од Монтења, па до Песта лоција, беху преображај у иедагогији с тим, што је дат нов иравац образовању. А у чему се, даклем, састоји тај нови иравац ? Да HUje тлавна количина знања, нето њим развитак душевних сила иојединих људи (индивидуа људских) ; и да је та иаука само средство , којим треба да се дугаевне силе у човеку развијају. А како се, даклем, развијају те душевне силе? ОчитледношЛу. Таком идејом убеђеии ученик Песгаталоцијев Фребл, рођ. 1782 f 1852, баци се на дубоко посматрање иравот извора очигледности, баци се на дубоко посматрање ирироде; „јер је Бог човека с’ природом саставио, а што је Бог саставио, то човек да не раставља“ (Фребл). Све, што до сада сиоменух, важно је због тога, тпто је то најкраћи иут, којим долазимо постепено до тога, како је постало забавиште, та установа, кцја се на све стране образованог света подиже ; те се и државе чак крећу, да нодижу ове школице, само је жалост, што се ове, као н. ир. наша Угарска, не осврћу на иаче ла оснивача и на природу дечију него само да задовоље своје државне тежње. Ну да нређемо на саму идеју забавипгга ! Фребл, узев човека и њему пајближи људски свет, који се оиет налази у природи, ириродном свету, а све је ово створио Бог, ставио је начело: да се човек у три иравца образује т. ј. да буде човек, врстан члан свог човечјег друштва, а за тим да добро познаје ирироду и њене законе, а увек с’ овим у свези, да иознаје Створитеља; јер је човек чедо људског друштва, јер је човек чедо природе, и јер је човек чедо БожјеА (Свршиће се). * Види књ. Wer liilft der Mutter ihre erziehliche Aufgabe loseu ? Уоп August'e Weyro\vilz. Berlin 1871.

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 1