Женски свет
Кикинђанака.
(Свршетак.)
задружиом забавишу и као всроисповсдном неодриче дојакошњу подпору од 200 Форината, а српска православно - црквена општина ста}>о бечејека такође пруло 200 Форината годишње; те да би се уз те припомоћи ово забавиште и надаље одржати могло. Ако би се чак деило, да се забавиште п надаље одржи, то иредлаже: да се према отпису високославног Народно Црквеног ГНколског Савета забавиште ово као вероисповедно нод заштиту и управу сриских аутономних власти стави. Скупштина jc како обавсштај, тако и предлог нсровођин у евој целини једногласно и одушевљено примила, те ирема томе решила, да и досадањи стан и надаље под најмом задржава. Овим поводом иовела се реч и о томе, да ои према паређењу законском требало набавити и оснособљену забавиљу. Како су за сад оспособ.вене забавилш још ретке, а и те се на мсста са већом и бољом платом траже, то је решено: да се још на годину дана задржи садап.а забавил.а, с тим : да има па крају идуће 1893/4 школ. годиие потнуно оспособљене прибавити. Решено је даље, да се нова школска 1893/4. година има отпочети 1. августа по римском, а до тога времена да се забавишни локал поново окречи и опсре. За нову чланицу иријављена је и примљена гђа Марија Хаднађева, која је у име униснине у чланство уплатила 1 Фор. са обвезом месечне унлате од 30 иовчића. Иошто се вредна, заслужна и одлична чла ница гђа Даница Поцовић ни на ионовну општу жел.у целе скушптине одборништва никако примити нехтеде, то је на место њено акламацијом изабрана гђа Марија Жекић. Још је известила гђа председница, дч су за радове, што су их мала деца у забавишту урадила. који су некојим извесним личностима поклои.ени, у име тога поклона на задружну благајну приложили : гђа Јулијана Јовановић 5 ф, тђа Емилија Јоцић 1 Фор , и госп. Емил Лозанов 40 новч. На свима овим прилозима скуиштина је изрекла врлим приложницима своју најдубљу захвалност. И наиослетку подноси гђа ирсдседница скуиштини иечатани „Петнаестогодишн.и рад Добротворне Задруге Срикиња у Суботици“, који је врло марл.иво из запиеника задружних саставио неровођа јој од постанка честити учитељ T>ypa Гојковић. „Рад“ овај узет је са захвалношћу на знање и спомена ]>ади ставља се У заддужну писмохрану на чување. С. Ж.
Осим припомоћи сиротињи; одевање сироте и сиромашне школске деце; питомаца. задругаЦе ова много чинила гдо се цотреба и не
воља ноказала у месту и ван нашега места, на непредвиђене потребе. Од тих ћемо главније сиоменути: Године 1875. када се пренаћена раја у Босни и Херцеговини подигла на угњетача да извојује себи слободу златну. нејач њнхова оста без ранитсл.а. Том нриликом је добротворна женска задруга послала на нејач 150 ®op., за рањенике пак шарпије. Кад је оно Србија 1876. године загазила у рат, добротворна је женска задруга послала 532 Фор. 72 новч. И још рубл>е за рањенике и болеснике, које су чланови задруге саме шиле и готовиле. Том ириликом је задруга опремила црвеном крсту у Београд: 240 нари рубља, 168 чаршава, 80 иешкира, 8 јаетука, 12реклија, 18 пари чарапа, 5 кгр. 90 декгр. шариије ијош је узела 87 срећака за 43 Фор. 50 новч. За ово су чланови одбора добили нарочите нисмене захвале а председница, гђа Нина Петровићка крст и диплому : Године 1878.. када јс наша војска ушла у Босну и Херцеговину, много је њих баш из нашега места у војску иозвано, те је остало доста њих код куће без онога, што им је најпотребније. Задруга је том приликом поделила из своје благајнице 309 ф. 80 н. и још прикупљени 260 ф. 90 н., свега 570 ф. 70 н., а за рањенике у Босну послала ионуде, укувана воћа. Главно војено заповедништво за Босну и Херцеговину сљед ове иошиљке издало је захвалу нашој задрузи. Године 1879., кад су бурни таласи Тисе поплавили Сегедин, бедници и страдалници остадоше без крова, хлеба и рува. На 25 хил>ада страдалника нашло је у нашој жунанији уточиште, -- те је и Кикинда врло много њих примила, сместила и за њих се бринула. Одмах је задруга из своје благајнице одредила 300 ф. купила ирилоге у храни, - и 6 недеља су сваки дан по две одборнице надгледале и раздавале кувану храну иострадалима. Осим тога, да не би сл>ед те несреће морала српска жеиска задруга у Сегедину проиасти, наша имјезадруга послала прииомоћи у своти од 100 Фор. — Сл>ед заузимљивости задругенаше изјавило је жунанијско представништво нашој прсдседници захвалу. Но није само на овоме остало. Сам премилостиви краљ господар наш у овоме иредмету изјавио јс своје највише признање. Исте године страдао је и Вршац од холује и леда те је наша задруга на тамонпву добро творну задругу Српкиња поел-ала 100 ф. 63 н. за пострадале Вршчане, на чему је тамошња задруга уз иризнање и евоју тонлу захвалу изрекла. Задруга је од своје стране нослала нрипомоћи на погореле Печејце; даље со сетила и Словака, који са неродице пострадаше. Ila оирав љање цркви, на многе нутнике, који су иро лазили кроз нашс меето.
140
ЖЕНОКИ CBET. Бр. 9