Женски свет

Док је време мирио, и док не прети никаква опасност од заразе какве, донде људи нију и ту хрђаву воду, без да их савест нггогод гризе; но чим се из далека чује вест о каквој морији, л>уди се узнемире и оида се тек брину о своме здрављу. Онда се сећају да би ваљало воду чистити. Па како онда обично раде? Гледе да је вода сасвим бистра, па кад ie бистра,, онда је и чиста. Онда воду цеде и кроз нлатно и кроз еунђер и несак, сипају стипсе и свакојаке друге ђаконије, не би л* воду изчистили. Но да ли се вода тим начином може изчистити, па да није више опасна по човечије здравл>е? Ми велимо да не може. Јер су те материје у води, баш оне што преносе болести, и од чега се здрав поболе, тако ситне, да нема тог цедила на свету кроз које оне неби заједно са водом нрогале; и онуда куд најситније зрно неска не може да прође, и туда оне нролазе Тим начином се истина вода очисти од онога што ју је можда замутило, и вода ироцеђена ће бити бистра, али још неће бити безопасна. Па који је начин најбољи, да се вода за коју нисмо сигурии да је саевим здрава за ниће, да се иечиети? Најбржи и иајсигурнији начин је тај, кад се вода ирокува. Бода се за ниће кува, и то не само да се угреје, него да добро и дуго кључа,

па кад се олади, онда се може без икаквог страха нити. Може се иосле и па леду разхладити, да је угоднија за ниће Ку вањем воде смо уништили све оне материје, ако се у ној палазе, које би могле бити опасне по здравље човечије, јер у тако јакој топлоти кад вода кључа, не може ништа више у животу остати. Млоги разхлађују било воду било вино ледом, али тако, да парче* леда метну у чашу с водом или с вином. То је истина бржи начин да се вода разхлади, него кад у боци иа леду стоји, али је то начин опасан, јер се тиме и најздравија вода може покварити, и учинити да буде штетна по здравље човечије. Јер лед је или из реке, или што је још горе, из какве баре, па се таким ледом уноси у воду или дру го пиће оно што је било у реци или бари, ма да у том пићу пре тога није било. С тога се оваког начина разхлађивања нића ваља јако чувати. Кад ионовимо оно што је овде напред речено, онда излази да људи ваља да пију воду или са извора, или из артеских бунара, где се такови налазе. Из обичних бунара мож,е се само онака вода пити која је са пољане донешена. Из бунара који су у месту или текућу воду не би требало никако иити, а ако се мора, ваљајуувек најпре добро искувати, ако хоћемо, да у случају болести пемамо шта себи иребацивати. Ла —.

О БОЈИ.

Шурвака женска, на чак и она, која у срцу своме не скрива ни искре сужели, да јој одело што леише доликује; али је мало њих које уму да пронађу иачигт, којим се до те цели долази. Да одело тпто боље приличи, мора се обратити пажња пе само кроју и узору његовом, него и његовој боји. На ово последње треба пазити особито онда, ако се одело мора да састоји из две, или вигае боја. У таквом случају мора бити између боја неке извесне склади, иначе је цел иромашена. Изображена и разборита женека, која

иоле укуса има, регко ће кад погрешити у избору боја. Каква боја одела коме најбоље приличи зависи да како млого од боје или од масти. коже и косе. Често гдекоја лепојка избере најлепшу материју за одело, срочи га ио најлепшем кроју, па и онет када га обуче, не нристаје уз њу онако, као што је она то замишљала; а није јој ни па крај памети, да је сва иогрешка у рђаво изабраној боји његовој, или боље да ре чем у нескладности боје одела према ма сти или боји коже лепојке која је њиме заоденута.

Вр, 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

131