Женски свет

Бр. ". и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр 181.

ћица у баштици пуној снега... усамљено скровиште, далеко од метежа глупе свакидашњости ... Прави рај... Скривено, топло гнездашце за један љубавнипар...... Дебели простирачи, и меки застори, а свуда пуно ружа... мирисних; црвених, дивних ружа... и ту скривен чекам ја иза завесе, и ослушкујем на сваки шум, који се из даљине чује, али при том чујем само куцање мога узнемиреног срца... Ну, гле, кола!... Лак, брз корак малих, слатких ножица, које су ми знане...... А. ти си!!.,.. И ја је притиснем на своје топле груди... Скидам јој вео са хладних обрашчића... Љубим јој и загревам хладне уснице, а пољупцима обасипам њене бајне кадифене очи... — Доста је, пријатељу ... Доста. Ви бунцате... Много сте рума усули у чај... Тај сан је леп... али, — тако ја судим, — после овакога жура, каквога Ви сад нацртасте, морао би доћи дан, кад она жена не би смела поглед свој подићи до чистих очију њене дечице... Стид и срам би је убио... Јер, треба да знате, да има жена, које само у чистоти душе своје живити могу, и које би ма какав стидан чин исто тако убио, као што убија сунчев топли зрак онај нежни цветак хладолежа крај жуборећег потока. Али, не налазите ли,да је овде хладно...

Ватра се загасила... Доцкан је.

— Одиста, доцкан је! Време је, да идем... Је ли за навекр... Без повратка 2...

— Дођите, али... — на жур.

Никако сам... У друштву свију госпођа, па да будете Ви једини гавран међу голубицама...

— Ах, милостива госпођо, — како строго казните јадног грешника! ВК.

ЗОСОУ

ИЗ ТИВОТА ЈЕДНОГ МИНИСТРА.

Испред саборнице стадоше једне кочије и из њих изађе министар, држећи под пазухом читав завежљај аката. Пошто

(По немачком)

це!

је кочијашу неке заповести издао, пође горе по степеницама.

Раскошно одевени послужитељ пожурио је за њим, и у руци држећи сребрну зделицу са посетничким картама, пружи министру говорећи:

— Вашу ексцеленцију чекају већ.

— Много њих»

= Пуно је предсобље а и салон. Ево посетничке карте, господине бароне!

Министар се маши карата и само неколико на брзо прегледа. Све сама позната лица, највише са предикатом и насловима. Дипломате, великаши, посланици, научењаци, жупани, високе црквене поглавице и т. д. Није му се баш допало, с тога равнодушно рече:

= Пријави ме, да сам приспео.

Баш у том часу отворе се на првом спрату двокрилна врата, из којих се зачује детињи глас, који повиче на велика господина :

— Татице! И одједном дете дотрчи доле своме оцу у загрљај. Он је пак миловаше, тепаше јој, а лице му се разведри и чисто се подмладио од радости.

Само један пољубац хоћу да ми даш, слатки мој татице, али брзо! Госпођица се препире са мном, да те сад не узнемирујем, јер имашдочек. Казаће ме и мами, али то не чини ништа. Слатки мој татиПошљи одавде те многе људе... ја хоћу код тебе да останем... и непрестано му је љубила руке, очи, косу...

— Знаш шта, татице, хајдмо данас у шумицу, па ћемо тамо и код посластичара ићи... хоће-ли добро бити»... још ћемо и на друго место ићи... Знаш куда» Код Маре. Но, реци татице, пристајеш ли»,

— Оставимо за други пут, срце моје — шаптао је тихим гласом министар, и пољуби девојчицу у лице, 'али тако нежно, као да се бојао, да ће је болети, но ипак ватрено, онако, као што то чини отац, који љуби своје дете.

Дете са свим задовољно врати се натраг у своју собу и није се противило, нити плакало. Отац пође даље ходником и кад је стигао до собе, где беше публи-