Живот Дра Јована Суботића 2

њим за наш народ и нашу књижевност. Онјеуправо почео животом и из жпвота песниковатп: њему су песма п жпвот једно бпли. Отуда она живост, она истина у мисли, оеећању и изразу; отуд она гппкост у кретању и Форми. У његовпм песмама пршти младост и здравље, несташлук и топлота крви. Све је живо, све се гибље, све се креће п пгра; у сваиему бпје жила, у којој млада крв јурп. Лака ти земљица, мили, врли песниче младости ! Сад бп ваљало коју да рекнем о нашем старом Караџнћу. Али је ова лпчност од онога доба, кад сам ја с њом опћио, са нашпм опћинством у општп додпр дошла, и жпви у душп народа као особпта светла слика. Не би мп дакле ваљало о њему изгубитп нп речи. Али неке особитостп неће битп сувпшно о њему споменути, јер су једпнствене, а прп том пнтересантне. Вук је дошао из Србпје као прост србпјанскп момчић, који је само знао нешто мало писатп. 0 језикословљу п његовпм дубљинама, о песнословљу п његовпм висинама није пмао нп појма. И делога свога живота остао је у страним језидпма. у теорији у опште, и у наукама посебпце сасвим чисто дете. Нарочпто о естетпкп није могао ни уз почетнике прпстати. II опет је овај човек нову писменпду за наше учене ппсце приредпо; он је српску граматпку управо рећи могућном учпнио; он је покуппо што је најлепше од нашпх народних песама; он је све псцрпао, што се у народу нашем правог народног жпвота тиче. Оп је материјал српскога језпка пскупио. Он је првп народнп језик у књпге увео: 10 ') онје први почео писати онако како Србпн мислп, и онако како Србин говорп; наравно, да му је недостајала впсина п дубљина, које ни у народу нема, али чпстота

,от ) разуме се, код иравославних Срба.

156

Покрет