Живот Дра Јована Суботића 2

п истпна народне мнсли и израза, то је што је код њега усхићавадо. Он је хпљадама стпхова скуппо у народнпм иесмама, и опет није био у стању ни једнога стиха наиисати! И то је срећа за нас, јер да је и он стиховеправио, сигурно би многе и многе у народним песмама држао за неваљале, па би пх са другима пз своје <i>aбрике заменио, а тнм би народној пеоми онако истошкодио, како су шкодиди Деситију они, који су мислили, да му морају језик псправити. Нешто би можда учинпо боље, а све бп било друго нешто, а не опо право, што једино цеиу има. Шта је Вук сам собом био, то се најбоље показало радом Ђуре Даничића, ком је европска наука на услуги била! Из мога бечког живота сећам се једнога човека, који и ако није Србин, алп је Славјан Чех. То је др. Јозсф Јиречек, ондашњи пристав, адјункт, код министарства просвете, а каснпје ц. аустријски мннистар. Овај човек, онда још млад, потврђивао је моје уверење, да млад човек само ваља да учи, и да се научи радити, пак да не треба да се брине о својој будућности. Он је зет славнога нашег Павла ШаФарика, кажем нашег ШаФарика, јер је у нашој средини почео радити, и као прослављени научењак отишао је из Н. Сада у Праг. А син му је, ако се не варам, млади др. Јозсф Јиречек, 108 ) који је онако дивно бугарску хисторију написао, и који је као министар просвети у Бугарској својим суплеменицима служио. Жмао је и брата Ерментилда, који је себи у чешкој књижевности славно име прибавио.

108 ) Јозе® Конетантии, сада ироФесор универзитета бечкос н ирослављен иеторик; обпчпо се нотпиеује Константпн. Суб. пише „Јиричек 11 , што није тачно.

157

Покрет