Жидов

razvitak cionističke djelatnosti. Uz jaču radinost gradjana, lakše će se moći i omladinci predobiti za aktiviranje u cijeni stičkom smjeru. Sv e u svemu može se dakle s pravom reći, da u Južnoj Srbiji ne postoji cijonistički pokret u pravome smislu riječi. Vrijeme je da se laj pokret i u nas stvori. Zato je potrebno da se uradi ovo: 1) Svaki aktivni cijonista u Južnoj Srbiji treba da okupi agilne židovske pojedince i uznastoji da im prikaže suštinu cionističke misli i da im informacijama o razvitku pokreta uopće a napose radia u Erec Jisraelu dade impulza za aktiviranje u cionističkom smjeru. 2) Cijonisti u pojedinim l mjestima mora da se okupe u naročite kružoke ili društva, da govore o radu, raspravljaju o pitanjima pokreta ida uopće stvore mjesto, gdje će vladati intenzivan cijonistički život. U tim će se društvima moći odlučivati o propagandnom radu i stvarati osnovke za sve jači razvitak cijonizraa u pojedinom mjestu. 3) Sistematski treba da se vrši propaganda u čitavoj Južnoj Srbiji Cijonisti iz pojedinih mjesta moraju se staviti u službu ovakovih akcija. Pored propagande cionistička udruženja moraju da vrše ili da barem predvode akcije za Keren K'ajemet, Univerzitetsku Biblioteku u Jerusolimu itđ. U svrhu što intenzivnijega odgojnoga rada valja se pobrinuti za organizovanje pojedinih kurzeva i za gradjane i omladinu. Napose treba da cijonisti nastoje da u jevrejskim školama bude osigurana nastava hebrejskoga jezika i da u njima vlada jevrejski nacionalni duh. Udruženja cijonista moraju u mjestima, koja dolaze u obzir, okupiti omladinu, podesni pojedinci treba da se angažuju za rad s omladinom. 4) Dužnost je obadvaju naših Saveza, a napose mjesnih cijonističkih organizacija u većim sefardskim centrima, kao Sto su na pr. Sarajevo i Beograd, da svoju propagandnu djelatnost prošire što više na Južnu Srbiju i da ovamo šalju ugledne ličnosti s govorničkim propagandističkim talentom. To su najprešnije potrebe za razvitak cionističkoga pokreta u nas. Ako se svi ti postulati ne budu vršili, ne vidim mogućnosti da se pokret razvije u ovom našem zaboravljenom kraju, zaboravljenom od braće, a nažalost ignorisan donekle i od nas samih. U Skoplju, početkom jula 1926.

Josef Behar.

KONFERENCIJA LIBERALNIH ŽIDOVA U LONDONU.

Osnovan Svjetski Savez Liberalnih Židova. Isključuje li liberalizam cijonizam? London 20. jula (JTA). 12. jula uvečer dovršena je prva finternacijonalna konferencija liberalnih Prije svega odlučen je osnutak Svjetskoga Saveza Liber. Židova, koji će okupiti liberalne Židove svito zemalja. Zadaća je toga svjetskoga saveza, da unaprijedi židovski liberalijam, da omogući zajednički rad 'svih tih zemaljskih Saveza. Svalke druge ili treće godine -ma da se sazovu internacionalni sastand, da se pitanja liberalizma 'raščiste medjusobnim posavjetovanjem. Treba da se osnuju novine, koje će bStj posvećene istom cilju. Pojam »Lflberalno židovstvo« zahvaća sve grupe istih ciljeva, nazivale se one liberalnima, reformiranjima ili progresivnima. Prigodom te svjetske konferencije htio je njezin predsjednik, Claudei Q. Montefiore, da isključi iz rasprave pitanje cijonfzma. Mledjutim je pftanje izazvao zastupnik njemačkih liberalnih Žlidova, lodvjetnik Heinrich Ste r n i to time, što je pokušao, da. u svojini izvodima obrazloži teoretske i praktičke razloge za stajalište liberalnih Židova u Njemačkoj protiv cijonfema. U djebati odgovorio mu je rabim Stephen Wis e, da priznanje liberalnog židovstva nikako ne isključuje pripadnost cijKMi'-zmu. Naglasio je, da je liberalizam istinska (tolerancija. I on sam nije neprijatelj ortodoksne, šako ga je ta ontođoksija sama prisilila, da se već 60 godina protiJv nje bori. Konferencija mora da sasvim jasno izjavi, da liberalizam ne znači protivnost cijoni stiičkom pokretu. Montefšore je poznat kao najznatniji reprezentant liberalnoga jevrejstva sadašnjosti, no s druge strane 5 kao najoštriji protivnik oijonizma, Njegova tvrdnja, reče rabi Wise, da je židovstvo samo vjerska, a ne nacionalna zajednica, veoma je smiona. Ako konferencija ne dade cijoriistfma mjesta u pokretu liberalaca, morati će to kasti je okajati. Židovski nacionalizam traži obnovu židovskoga života u Palestini, koji židovska vjera i njezini visoki ideali nznovice obasjavaju. Konferencija mora da dade jasan odgovor na pitanje: Imadu li ctfonžstf -mjesta i radne mogućnosti na toj: konferenciji? Nemaju 1% tada se je konferencija isključila iz jedinstva židovskoga života. Na to je rabi Stephen S. Wise-u smjesta odgovorio dr. Matok u Srne židovskoga vjeroispovjednoga Saveza, saveza liberalnih rabina u Njemačkoj i centralne konferencije amerikansk/h rabina, da internacionalna svjetska konferencija H berainih Židova ne zauzimlje tvkakovo oficijelno stajalište prema cljonfemu, nego da je svakome liberalnome Židovu ostavljeno, dai sam dade svoj odgovor na pitanje Ciiomzma. Prvo ovogodišnje groždje u Palestini. U zadnjem tjednu mjeseca juna doneseno je na tržište u Tel-Avivu prvo groždje iz obližnjih judejskih kolonija.

Svesni i savesni saveti Savezu Žid. Omlad. Udruženja

ALBERT WEISS:

Naš je život sa hiljadu niti vezan uz milje, u kojem smo odrasli i u kojem živimo. Uz zemlju, koja svojim oseb'nama i potrebama odredjuje naše osebine i potrebe i koja prisilnim normama uredjuje tok naših dana od rođenja dc smrti. Uz društvo, koje nara sugestivno nameće pulz svoje krvd 1 svoje gledanje na svet. Uz kontinenat, koji nam daje svoju kulturu, odredjeni pravac razvoja li oiljeve našeg stoleća. Svii smo ljudi od ovoga svelta 5| veka i svi smo mi manje-više vezani uz ovu grudu. Stvar je to odveć jasna i prirodna, koju svako svaki dan može osećati na rodjenoj koži. Ako ju pak ovde pred -sedmi slet židovske omladine ipak ističem i naglašuiem, činim to zato, jer je naš pokret ovaj nadasve prirodni momenat kroz prvih sedam godina ipak ostavio prilično po strani. Neprestano nam se naglašivalo, da je sve ovo ovde galut, nesnosan, opasan i očajan. Uvek se trubilo, da je sve ovo zapravo nezgodan provizorij (koji doduše traje već 2000 godina), kojega se treba barem u duši što vtfše osloboditi i prema tomu što više prionuti dalekom zbivanju palestinskom i oživljavanju u šareno dogadjanje celokupnoga jevrejsitva. Za sve te iteze i parole Bmade dakako dovoljno citata * autoriteta (počam od biblije) pa sve do naših dana), s koilana se je sve to dalo impozantno potkrepifTL Taj i takav smer je psihološki sasvim razumljiv, dakle i oprosrv. Pokret -je bio mlad, iiniteresantan *1 poletan novum. Bili smo mladi, dakle i sanjati?, dakle i romantičari, koji toliko vole maglene lepe ii čiste daljine, da uopće ne trpe krute, obične i »dosadne« blizine. Kakio rdkoh; veoma razumljivo fj posve nprostlrvo. Ali se je medjutan mnogošta promenilo. Promenili smo -se -i ml. Malo smo omatonli. I danas nam se čini, da treba i «vo naše stajalište (kao skoro sva druga) revidirati i -korigirati. Ta revizija i ta korekcija ,- ma manje-više teoretsku narav, jer je zbilja već davno (od prvoga časa) revidirala i korigirala naše stanovište. U zbilji je nemoguće i besmisleno (a to je isto) odkinuiti/ se od onoga, što se oko nas u neposrednoj blizini dešava i posvetit« veću pažnju dalekim dalj nama. To je za pesnika, no nitje za žfiMi f realni pokret. Već i samo tako nastojanje djetinjasto i -iluzorno. Toliko se agitiralo sa »nesnosnim i -očajnim galutom«, da se mnogim lakovernim omiladlindima (a omladina je većinom Ickovema) doista sugeriralo, da\ je život ovde nedostojan, prazan, očajan ii bezizgledan. Kao a gj tatarska lozinka bilo je to sa-svim zgodno i mnogi su tomu poverovali ne opazivši, da snošljivost, d ostajnost i( sadržajnost našeg života ovisi u prvom redu S skoro isključivo o nama samima, o našoj uravnoteženosti » škiadnoi životnoj fiLilzofiji Verovalo- se, a da se nisu mogle povući Sz toga odgovarajuće -konzOk-vence (to sam dovoljno razložio u »Katastrofi omladinskog pokreta«); i tako su se stvarale disharmonije. Te disharmonije treba sada uk nuti 'i popravit:. Pre svega treba' reći, da !taj galut danas nije tako očajan, nedostojan i isprazan i da većina nas mladih doista nema razloga osećati se galutskim tipom. Sretnim sticajem povoljnih pr lika mi sine se doista mogli osloboditi, a i oslobodili smo se, kobnog i potištenog osećanja galuta. Mi ne možemo i nećemo sv izaći u Erec pa se zato moramo što više srn riti l snalaziti u životu ovde. Ne moramo mi sudelovati u izgradnji Zemlje vodjeni osečaiem galutske bede naše, već galutske bede onih, koji od nje faktično trpe. Mi gradimo Erec zato, jer ga hoćemo imat i jer je pravo, da ga -imamo; iz svesne i ponosne volje i 'kao sudeonicS općeg židovskog htenja, a ne -iz naše nužde : nevolje. Palestina je malena, židovski pak narod mnogobrojan; velika većina će uvek ostati u t. zv. igalutm (Svi veliki narodi) žive danas u rasulu, jer je svet postao i postaje sve otvoreniji, a pojedine zemlje postaju preuske. Danas ima talijanskog If engleskog, japanskog i jugoslavenskog galuta). W. moramo tražiti i naći lepote i vrednote i u ovdašnjem životu, učiniti naš ovdašnji život što lepšim, sadržajnijim i zadovoljni Vam. Moramo si u punoj meri prisvojiti pozitivnosti ovog našeg miljea i sredstva zai životnu borbu i z'votnu sreću u ovim prilikama. Istina je-, Erec Jisrael je naša staro-nova dedoVlna, uz koju nas vežu mnoge uske veze i s kojom se i santi dragovoljno vezujemo. Ali je a ovaj svet postao potpuno našim svetom, ova zent’ja našom rod enom grudom i otadžbinom, ova kultura našom kulturom, ovaj zakon. ovaj ekonomski poredak, ovi ciljevi i ove pestne,, našim zakonom, -poretkom, ciljevima i pesmama. To je istina i stvarnost, tog treba da smo sii i u svakom trenutku posvema svesm. ... . Cijortteam nije za nas riikakova aprdonstseka koncepcija. M,; smo u prvom redu —. kako 1. Ch. Brenner veli »živi: židovski -ljudi 9 rtjšta Više«, Ikoji neprestano stvaramo . uskladjujemo li sam cijonteam onaiko, kako je za nas boritije ,i najprikladnije. Znamo i verujemo. da postoji; jedno svesvetsko (recimo; internacionalno) židovstvo, cif smo sastavni dio i mi 9 s kojim smo takodjer vezani mnogim zajedničkim svojstvima. AT ne smemo zaboraviti ni to, da je Internacionalno židovstvo neobično heterogeno i da zmi u

posve razgonim okolnostima imajući prema tomu i razićite A nlerese i načela. U djonistićkom radu trebai da je vascelo ii. dovstvo po mogućnosti jedinstveno, alt u svojem židovskom i ostalom životu to ne može biti; pa se zato uzalud priča, da je amerikanski li poljski Židov jedno te listo i da je ćelo a. dovstvo neznam kako kompaktna masa. U Erecu će to kroz nekoliko generacija možda postati, ali u galutu nikada Mi pak živima i’ živet ćemo u tom galutu. U jednom odredjenom, iskrtistailizovanom, specilično-svojst venom svetu, koji nam je silom prilika, po naravi same stvari, a i našom stvesnom voljom veoma bliz. Mi činimo u ovoj zemlji jedan židovski species, ne samo u teriiton jainom smislu, nego j u smislu naših životnih uslova, potreba, nazora i ciljeva, živimo u prilično povoljnim priKkama, mirno, ravnopravno i nesmetano. I hoćemo i moramo tu da živnuo upravo kao Židovi. 11. Iz svega rečenoga većinom poznatoga, prirodnoga j posve lako razumljivoga valja da naš pokret, postavljajući si opet nove smern'ce, za budući rad, povuče razumne konzekjvence. Pokret je kroz sedam godina bio sli barem službeno nastojao bili posve palestlnocerttrički orijentiran. U središtu interesa i odgoja stajali su uvek i samo ti palestinocentričld momenti 1 to bi sada trebalo donekle promeniti odnosno upotpuniti. Pokret traži za sebe ljude, koji će biti posve zaokupljeni idejama, .koji će ceo svoj nazor na svet crpsti z pokreta i kojima će ideologija pokreta bflti l kompasom u svakome času i u svakoj situaciji!. Ako to pokret doista hoće i provest, onda mora svoifon ljudima faktično i datil taiko jedinstveno izgradjenu i svestranu ideologiju, koja će u zbilji- biti uvek uporablvim kompasom. I zato je potrebno, da ovaj oijotlilstički omladinski savez, koji je uostalom po svome zvaničnome imenu savez židovskih omladinskih udruženja uopće, bude doista i u tom smeru upotpunjen. Nije dosta da propaguje palestinske idea'le. .i Ciljeve i da radi i odgaja za Palestini. Nije dosta ni to, da stvara veze sa vascelim židovstvom 3 općom židovskom kulturom. Treba uza sve to, da mnogo v.iše radi i odgaja zaj naše specijalne domaće židovske prilike i zal naše općenite domaće prilike. U praksi su spedijalne .Stvari i posebna pitanja neuporedivo važnija od generalnih i sveopoh. Samo itnduktiVno-analitiaka metoda dolazi u svakodnevnoj stvarnost" u obzir, deduktivno-sintetička je uvek, sekundarna. Valja dakle (vtše truda i vremena u omladinskom savezu posvetit' osebujnim domaćin pitanjima, Itreba više proučavati i naučavati polit cku situaciju i ekonomsku strukturu, etničke i jezične osebine, kulturne j moralne naročit ost domaćega židovstva. Treba u omladinskom savezu vtSe pažnje posvelti pitanju naših ovde postojećh općih židovskih tastfltucija, a prije svega dakako veroispovednfli općina, školstva i svega što je s itiim u vezi. Treba stvarati ispravnu zemaljsku židovsku politiku (autonomije, narodne općine, ekonomske origanzacije itd.). Treba upućivati na aktivniju saradnju u domaćem općem socijalnom, humanitarnom, kulturnom, a : Utičkom radu. A sve to sa ciljem, da bi om’adina znala zauzeti ispravni židovski stav u svim domaćim prilikama, u kojima ćemo napokon imati većinom! da živimo. Ne stojti prigovor, da su'to sve zadaće gradjanskog cjjon'zma. Većina nas će danas sutra ući u Itaj gradjanski cijonizam, a dobro je i potrebno je. da udie pripravna ii odgovorna. (Opreku izmedi« očeva i dece treba pre izgladjivati nego produblji/vaii, jer - e deca postati očev). Omladinski pokret i).savez nura stvarati ivfše veza sa tuzemnim općim btenjima i institucijama, u ko kko su ove dakako kompatibilne sa glavnim obeležjima saveza. (Specijalne pređloge o tom imaću skoro pr'iike da sU vim). Moramo jednom za uvek obračunati s tim i zapamtiti to, da iz omladinskog saveza većina IjudiV još dugo neće odlaz* u Erec Jisrael, nego će naprotiv ulaalti kao gradjani u ovdašnji žrvot. Treba dakle toj omladini dati tinic«i 3 ‘ tive I direktive, snage, volje i znanje, da st u životu ovde znade valjano 9 židovski onjentiirati. Za nas je za sada važbije od većinom odgojnih parola hebrejske radne Palestine, da se ovde, na M meslta i dok je pravi čas, kao Žkiovti i židovski afirmiramoTreba reći omladini!, da bita dobar! cijonista i svestan k dov ne mora uvek značit? maksimalne konzekvence. Svi + smo za haluce pa nema smisla, da hi nas se ipak htelo za _ odgalati. Palestinska fronta treba valjani, svesni. dobro pravlja) hinter'and, ali 1 taj hinlterland srne imati i svoj samostalni život, koti! nije orijentiran posv-e po fronti i koji b mogao održati i onda, ako bi fronta nesrećom propala. Oijon'StlKk’j gakt.tski rad-je barem tako vredan i savestan kao i palestinski; ovdašnji opće-židovsk; ' ntL '_ su barem teko važni kao i cijor/st’čfci, a) & ovdašnji oP^ kj problemi, nas se barem toliko moraju ticati kao i svejevret svetsk; problemi. Ta napokon nismo samo cionisti, nego s i Židovi uopće i jugosl. Židovi? napose, a i mladi, svesti?, do namemi evropski Ijuđ,' naSih dana, kojf se nećemo i ne žemo odeMti i odmetnuti od svega dešavanja oko nas. " e -

4

»ŽIDOV«

BRO.J 30.

SPECTRUM d. d. Ing, Koplsta, »übslij I Krstić Tvornice ogledala i brusione stakla ZAGREB BEOGRAD OSIJEK LJUBLJANA Kukovićeva ul. 23. Baratska ul. 2. Desatičina ul. 39. Medvedova u.. > g Zrcalno staklo - Portalno staklo - Mašinsko staklo 5-6 mm • Oflleđalau svim veličinama i oblicima - BrilŠCne ploče - Uvinute ploče - Ustakljivanje u mjedi - Fina ogledala.