Застава

Сулејман-пашина у 7 сахата у вече у НиниЕе. Тога дана изгубио је Сулејман-паша 3000 људи. Осми дан у недељу 12. (24.) јуна. Сулејман-паша увиди, да се сад ваља што пре Спужа докопати, ако неЕе да се после сам са Али Саиб-пашом саједини. Наравно да су 6000 рањеника, што их ie турска војска собом вукла, били по ову велика тешкоЕа и сметња, но ипак прегнуше сви к новим напорима, јер је и онако тежа половина пута веЕ ва леŁи, а албанска граница само 3 сахата удаљена. Непрестано се бијуЕи упути се Сулејман-паша према манастиру Ждребанику код Данилов-града, премда се Црногорци трудише, да напредовање турско по могуЕству предупреде. У један мах изгледаше као да Сулејман на то смера, да обишав Ждребаник нападне на Даниловград и да преко ту налазеЕе се камените Еуприје пробије пут на десну обалу Зете. Али ту намеру му Црногорци осујетише. Кнез Никола заподене на ново бој артиљеријском и пушчаном ватром свога кора, уједно обнови и ВукотиЕ нападај на леви бок и леsа турске војске, тако данајзад до!је до отворене битке. Сулејман-паша претрпи ужасан пораз. 3000 Турака покриваху пољане око Ждребаника;-300 коња, 1 топ, вишебарјака и мноштво пушака задобили су Црногорци ово га дана. Девети дан у понедељник 13. (25.) јуна. После пораза код Ждребаника били су Турци само још сат и по од границе удаљени. Тај сат и по прешла је турска војска под непрестаним бојевима. Код Мартинића ста Јаше Иламенац са 1700 људи и удари на Османлије с бока, докле ннез са својим кором на други бок удараше а Вукотић не само пут у Спуж по могуЕности спречаваше, веЕ и с леŁа на Турке нападаше. Код Косова-Луга сјединише се сви црногорски корови а скоро за тим код Спужа обе турске војске. Црногорци рачунају губитак турски на 12.000 а њиов соиствени губитак на 891 мртва и 1936 рањених. Из Мотаице. 23. јуна. Хамза Асан-бегов са Тешањским Турцима, у село Јеланску, започме па веже Тодора ЖабиЕа, говореЕи му: „казуј Влаше, ђе има усташа да их побијемо или Еемо те посеЕи;“но у тај ма наиђечета усташка, која видеЕи да балије оће да вежу сељака, ночну их частити са куршумима на што Турци у забуни забираве на Теодора, који њих наже бежати низа страну; кад, и Хамза-бег опружио за њим леЕети вичуЕи: „стани Србнне, чекај брате!“ ,Немам када чекати,“ одговара му Теодор, „ти мене оЕеш да посечеш.* „Ама нећу ја тебе сеБи,“ виче му бежеЕи бег, „веЕ оЕе мене да noсеку, него да ми кажеш, $е би се ja могао сакрити док онај калабалук не проsе.“ Оно има реч: кога су гује клале боји се после и гуштерова, те и Теодор Турчину не верује, коме ипак, кроз грмаке, кроз трњаке подрапану, нослужи среЕа склонути се у једној дољачи је 24 сатапречамио. Кадје бега тако убрзило, наравно да су и остали ошапари тешањски били распрскани, од којих сунеки место у Тешањ у Дервенту взбиЈали. 28. маја чета Cuace КелечевиЕа уКревној поред Укрње спадИј чардак Јасим-беговице; па да што Еемо кад веЕ и сами Турци признају, да неTpe6ajy више чардакови, и кажу: „камосреЕа да нам је цар био паметан, па пре нег што је ова буна коитисада, да је био одузео земљу од спахија, и поделијо свјету, у томе не би Фалио, јер су je и спахије, у време кад је султан Фати-Мехмед Босну Фет учинијо, онда од света отели и себи нрисвоили; па кад буде: стани, пани, пречи је толики свјет него ли једно 400 дембела босанскије; na да je тако цар урадио, не би буне ни било, нит 6и до сад толики свјет изгинуо na Ее још и царство пропасти. Валај, ми смо знади још од лани да се не Ее свјст умирити док је цар почео слатн празне Фермане у којимасе не оставља свјету ни трећина, ни десетина, ни други Kojeкакви глоба и дација, већ све и опет дај, дај, дај му кјамет кој ће му и бити, него да сад ми тежаци (раденици) беду чектисавамо и гинемо забадава, еј Османлија, Осмавлија, вроклет нека ти је онај час, кад си у Босну настувио, иско си, дај аскер и дадосмо аскер, пак дај редиФу, дадосмо и редифу, дај кордуне, ето и кордуни, мак најносле заврши дајте и мустаФезу; још мало na Ее нам и жене на војску поћерати; мораш ићи куд тод рекну, ко коло навнто, и тркати ко керче куд год с тобом накрену; ако нећеш, а они луп с тобом у anc (решт), сила бога немоли, не лита се имају ли ти код куће жена в деца лебајести,мораш ићи na да Ее све ноцркати. Ајде, веле,тући се са ешкијом (усташима), ко ће изаћи накрајса ешкиЈом, кад је сваки дан то више има, још до мало na ћемо и сами постати ешкија; овосевише чектисати (нодносити) не може, na одма што ће бити нек буде. Вајпак какву мравду имадосмо од Османлија, сваке године товарили су на насвише и више којекакви глоба и дацвја, и већ су нас као осталу pajy до просЈачкога штапа довели, па на да све, десетина је загрдила, то је глоба, што се ниђе не даје у другим краљевинама, а они јејош преко ака (мере) узимаше, забадава се је билона суду тјжити кад су судци били ортаци десетарски.* Таквиговори чују се no свуда од земљедједаца Турава, 1. јуна чета од §0 усташа под Мотаицом ту.

кла се са Турцима. Усташи имали су добре бусије и није ни један погинуо. Турци оће да кажу да и код њих није било мртвијех, само се добро зна, да су некакве одвукли на колима, но најбоље знаће се код куће онога, који кући недоре. 6. јуна у селу Бранешцима би спаљен чардак Бахти-бегов, тај Бахти-бег из Бањалуке учествовао је при палењу цркве лепеничке. Чардакашто се тиче, јавно мнење већине Турака очитује, да није никако ни требало чардакова, а цркве народу увек требају, но нјесу су насилници на то освртали, кад су цркве спаљивали, веБ мислише, тоје је у њиној власти, ко ће да зна, што су они покољ у Восни починили, но и данас стоје трагови њихова свирепства, у дољи мотаичкој снопови власи (косе), од исечених жена и деце. Тако су и Черкезн починили по Бугарској, па ено им се данас од корбача рускијех Козака тур угријао. Одавно су казали: „свачија је сила за времена, а невоља ре дом иде." Турска влада узима од подајника добровољни зајам по 10 и по 20 гроша; који неће да да добре воље, мора и без воље, на што добије признаницу, на прилику, да му се новци више неће враћати. Осим тога иште се месечни прилог за рат у помоћ, на што сељаци говоре: „Фала богу кад и то дочекасмо, да нам царзапоче просити.“ Ila још је ударен намет на вилајет и на козе и овце, краве и волове, коње, па и на свиње, да се плати од главе неке по 6 а неке 12 гроша само ко ће ти Мујо да плати за оне коње, што ихотму Црногорци. Тако и коморе ишту се. Једне ист„м замакоше, па опет дај друге. Од све ко у џенем (пакао); прогута Црна Гора. Сарајевски лист „Босна“, орган владин, донесе у свом 575. броју званичну телеграФску депешу о битци 2. јуна на Пресјеки, Је je Црногорцима каменитост брда помагала, да их је ипак бидо око тисућу и пет стотина мртвијех и рањенијех, дочим на турској страни није бидо више већ 121 и мртвих и рањених, АФерим, Сулејмане, кад се даже, баш се право тако по турски даже. Бидо се чудо за „Босну“ да се мало оноштеиила од кад доsе нови, ако бог да, последњи валија у Босну; но од куд ће се опоштенити, иочем како joj свирају, тако мора играти, те по рачуну њених листина више је Црногораца мртви и рањених него што их је бидо на бојишту, ua ипак Турци, место на Цетиње бише бачени у Подгорицу. Еада се је уснех турског оружја приписивао пророку и Гази, судтану, да коме ће се саданеуснех ириписати; наравно и опет пророку, што се нренаде, да му свети Василије острошки браденепочупа, те побеже оставив на Зети неколико тисућа лешева својих правоверних синова. Казао је у „Горском вјенцу" несник вдадика црногорски: „Тврд је орах, воћка чудновата, „Ерв је људска рана наопака, „Несдоми ra, ад зубе додоми „На нос вам је почела скавати. „Пренунисте мјешину гријеха, „Мухамедов „Бувак“ иосрвуо, „Не требује царство нељудима, „Пуче волан свечевој кобилн „Обрнуше кола ни за страну. „На ко да се пред свјетом руже“. Више речеиа „Босна", иди боље рећи, крезубаба, казала је пред убијство Азисово; „ко тражи спокојства нека у нашу домовину,“ Султан којем су у славу речени стих спевади неимаде спокојства и њега убише. По штоАзиса уморише, а крезубиба окупи Мурата у звезде окивати, каже да би му Адександар Македонски био за вратара способан, а Дарије ЛерсиЈски за коњушара, и даље вели: „сав се свјет обрадова, непријатељ уздану и заплака кад иостаде цар свјет Мурат пети и т. д. док кроз мадо времена и Мурата у луду кућу одправише. — Таман кад сугадигди до седмога неба, а он бућ доле, баш ко онај циганскн коњ, и то кад се научи да не једе, црче од глади. Пре неколико дана приповедаше Турцикакоће у петак оџанаЦетињу језанзаурликати; кад у neтак, они говоре, да им до Цетиња има још два сата, а сад кажу да им до Цетиња треба само 6 сати. Виш како Турци добро знају и напред н натраг.

ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД.

Дакде су се диговори депутационих пододбора развргли без успеха. ДепутациЈе извјести ће то нарламентима а ови ће имати одлучити. Хоће ли то сабори одлучити сада или на јесен, то се не зна, но вјероЈатније је ово друго, јер је угарски сабор држао у среду иосдедњу мериторну седницу и већина чданова се разишла, те ће само бити још Формална седница, у којој ће се прочитати краљевски решкринт, којим се сесија одгађа. Тако je и с рајхсратом. ОФициозна „Вохемија“ јемрекјучер овај Фијаско договара сљедећом јадиковком: Морамо бити на то приправни, да fie се депутације разиБи без резултата; тим и читаво поравнање, мучна радња од две године биБе изручена опет удесу неизвесности, који је читавом нашем економном стању ударио жиг болесне несигурности. На такова туробна расматрања потиче нас садањи подожај. Новољан окрет додуше није изкључен, али једва веројатан.“ Задарски „Нар. Лист“ чује да би далматински заступници на царевинском всБу били већ управили оштру интерпелацију на владу о честимд©-

вредама далматипске границе од стране турске, да су имали при руци тачних података; безтачних и позитивних података, нису се хтели излагати, да им се не би одговорило, да оно све није истинито. Чини се, да аустријска влада кани попримити неке строге мере у местима далматинским на турckoj граници. Из Книна брзојављено је задарском „Нар. Листу«, да је политичка власт држаластрогу преметачину у кући г. Алсксандра Катића, но да није нашаа ван једну распарану двоцевку, једну сабљу без крња и 19 набоја за револвер, дакле безопасно оружје. И вест, да ћепознатитиранчић, котарски капетан Авоклани бити премјештен из Корчуле у Книн, даје слутити на строгост. Из Букарешта се јавља као готова ствар, да је меЕу Русијом и Румунском завључен уговор за обрану и навалу. Уговор да је имао бити потписан 1. или 2. о. м. Једно берлипско писмо „Пол. Кор.“ дементира да је путовање кнеза Бизмарка преко Бердина у Шенхаузен и Фридрихсруе, дотично у Варзин, имало икаково активно знаменовање за источно питање. 0 положају Цемачке према даљим догана балканском полуотоку, вели се у дотичном допису: Ако Немачка и јест она власт, коју би источна криза истом у последњем реду могла субременити, то би овде ипак озбиљније моралигледати у будућност, кад би се имала уважати макар само далека веројатност, да Ее пожар, који бесни на Балкану и Арменији, разширити се даље! Ади у супрот иревдаЈује уверење, да ће се, пошто је досадањи течај ствари имао битно локализирани значај, посдедњи и онда сачувати, ако би руска војска врекорачила Балкан. Разумева се само по себи, да ће се, чим буде руска војска даље upoдирала према југу и чим буде више напредовала организација Бугарске, једва дати избеЕи натуцање на Србију, Босну и Херцеговину, тим више, што ће турске чете које стоје на бојном пољу онде и против Црне Горе, у даном часу по свој прилици придружити ce опћему узмицању турске војске, да помогну бранити срце државе. Чим буде руско оружје имадо већи успех и чгм се Орже буде рат иримицао свому концу, о чем би сада дакако свака коњектура била више него смиона, тим више приближава ће се и час, у ком може озбиљно доћи у питање интерес Аустрије. flo пртисак, који ју нривидно онтерећује, умањује се у оној мери, у kojoJ се захтевају руске силе на два ратишта, и дипломатичка позиција АустриЈе била би и у најнеповољнијем случају битно боља, да руска војска након боЈева, у којима je много изгубила, стоји код Једрена, него када се неоштећена налазила на Дунаву. fla срећу су услови споразумку меру Аустријом и Русијом такови, да положа) руских војника на то ништа неупливише, Ако би пошло за руком, да се руским оружјем ступи на пут турском хрравом господству, и да се на развалинама створи нови ред, који носи у себи јамство трајности, а да Аустрија нетреба позивати се на пожртвовање својих народа а зато постоји ноднуна нада онда би тиме био донешенисто тако лепи доказ за вредност замјенитогаповерењаидојалне искрености меЕу.двема моћним суседним државама, као што би на том утемељена политика Аустро-Угарске сдавила највећи триумФ. fla осигурање тога свршетка управљене су овде све жеље и настојања." Из Иарива Јављају, да но вестима онамо стигавшим руска влада кани устројити новизборКозака од 50.000 људи и нослати на Каукас да покори тамошњи устанак. „Тагблат" јавља, да ће се бојне силе раздељене у западнимпровинцијама Русије здружнти у нову војску од 200.000 људи и послати у Румунску. „Норд. Алг. Цтг.“ потврЈјује, да је пруско министарство закључидо мреддожити савезноме већу забрану извоза коња, а тој забрани да је разлог, да се великим извозом не би ослабила noтреба воЈске особито у погдеду каквоће. Савезно веће да je већ поверљивом обавести приправљено забрану закључити. Види се одтуда да се и Немачка спрема за све евентуалности. Нз Нариза се јавља, да је рок за нове изборе у посдедњем министарском већу овредељен на 9. септ. но тај закључак да се држи у тајности, пошто би се можда рок могао променити. Брољи на пример хтео би да се пре, у августу, обнове избори за генерална већа, а Фоуртоа да се томе овире. Ради тога непрестанога трвења меЈу ордеаннстаи бонанарЈОвица, није известно када ће бити опћи избори за скупштину, али се ипак несумња да ће свакако бити у септ. Министар унутарњи Фортоу управио је окружницу на преФекте, у tojoj их позивље, да поводом избора подуче Јавно мнење о праву и дужности вдаде, да означе оне кандидате, којима она даје црвенство и да у овће равнају изборним чином, додајућ, да би преФекти тим начином помогди Мак-Махину иснунити задаћу да спасе Француску уза све разтројство странака. Жалосна Француска, морала је доживити да joj се под на свим мјестима потученим у задњем ратуМак-Махоном Iош подругују креатуре империјализма. Ко се можету сигурношћу надати, да Ee се ствари у Француској вормално развити. Аеводе ли већ безстидне провокације бонопартске, ув гдупост и себичност

Мак-Махонову, осветљиви Француски народ на стазу преврата, који ће новим покором и страхотама Француску изједначити са ШпаниЈОм. И томе се веселе у Ватикану и сви ултрамонтанцн по свету, не видећи у свом слепом Фанатизму, да је смутњом коју су бацили у Француску, та још једина искрено католичка власт постала посве немоћна при решавања великих меТјународних npoмена. Д о п и с и.

Београд 25. јуна. (Са народне скупштине.) За секретаре скупштинсЈв изабрани су: Илија Стојановић, Панта СреБковиБ, Живко Педић и Акс. Ковачевић Као што вам је већ познато, Његова Светлост кнез отворио је овогодишњу редовну скупштину 20. ов. м. измећу 6—7 сах. Најпре је по обичају отишла депутација из скупштине по кнеза, а одмах затим грмљава топова означила једолазаккнежев у скупштину. Чим је Његова Светлост ступила у дворану, поздравила је народне представнике са: „помози вам богбраћо!" Посланици сви као из једног гласа заорише: „живео!“ Покрај свите, кнез је ушао у скупштину окружен и својим министрима. За овим је одмах Његова Светлост кнез отворио скупштину беседом, која вам је већ позната, и која је прекидана вишепута бурним усклицима: „живео!“ Полазећи Његова Светлост из скупштине, испраЕена је од посланика и осталог народа, који се слегао да присуствује овом свечаном акту, громким изјавама поданичких осећаја и с оданом верности на спрам свога владаоца дуготрајно клицајући: „живео!“ После по сахата мин. ун. дела г. РадивојеМидојковић повратио се у скупштину доневши собом указ Његове Светлости, којим се за председника поставља Дим. Јовановић, а за подпред. Ал. Николајевић. Председник и подпредседник заузеше својаместа и захвалише се кнезу и народној скупштини : ) на поверењу. С овим је закључен уираво први редовни састанак. Председник закључује седницу у 8 сах. и позива да са сутра доре тачно у 8 сах. Састанак 21. ов. мес. Присутни сви министри. Седница отворена у 9 час. Председник: Сад је на реду да скупштина избере три одбора: законодавни, Финанцијскн и петицијони. Затим секретари заузму CBOja места, а Акс. Ковачевић прозивасписак гласача jio азбучном реду. Председник позва Стошића и Алексу Стевановића да контролишу гласовс; и тако цео дан и мре и после подне траjao je избор чланова за горња трн одбора, јерсе десило да уза сваки избор буде и ужи избор између појединих бирача. Тек око 8 сах, увечесвршени су избори и резудтат је овај: I. У одбор занонодавни ушли су: Ил. Стојановић, Дим. Матић, Васа Маџаревић, Павде Симуравић, Драгутин РизниЕ, Радован Мнлановић, Јов. Јовановић прота и Урош Кнежевић, 11. У одбор финанцијски: Панта Јовановић, Јован Бошковић, Н. Радовановић, Милош Глишић, Алекса Стојковић, Вујо Васић, Дим. Катић, Милов. Сиасић и Мијаило Терзибашић. 111. У одбор за молбе и жалбе: Милосав Протић. П. Сандуловић, Ил. Јовановић, К. Танацковић, В. Радуловић, Никола Стајевић, Ђурре ђоровић и Алекс. Поповић. Председник рече, сад је на реду да се избере одбор за адресу, додајући, да је према досадањој практици а саобразно пословнику тај одбор састављан из сва три горња одбора. На ово се из* роди мада дебата усљед неразумевања закона о пословном.реду код неких посланика. Тако су Урош Кнежевић, Бл. Божић, Пироћанац, Адам, поп Крупежић и још неки хтели да се одбор за адресу састави тако, како ћеуњ ући из свакогокругапо један посланик. Но, пошто је ово тражење противно пословнику, које би се могло исвестн само у томе случају, ако би на то и влада пристала, а влада опет није могла пристати из разлога, што јој се чини, да такова практика, т. ј. одступање од пословника не би бида целисходна, што би значило целу скупштину делити наокруге,док су меру тим свн народни посланици собом равни. У овоме смислу гово'рили су министри правде г. Грујић и мин. спољ. дела г. Ристић, који су ствар сасвим објаснили, тако, да према њиховој изјави није се могла ова ствар ни на гласање изнети. Како је вдада пристада, да горња три одбора, као један одбор за адресу, буде обвезан нозвати и из оних округа носданике, који сдучајно нису заступљени ума коме од напоме- i нута три одбора. После тога прочитао се указ кнежев од свију закона, законских наређења и решења од времена како је наступило и зрајало ратно стање, и с тим је свршена седница тога дана. Председник рече да сутра не ће бити седнице пошто ће одбори да раде. На састанку 23 ов. мес. дебата се држала ио* ради закона о мораторијуму; пошто je нроглашено као хитна ствар, јеррокистичеидућегдана, то је скупштина одмахи узела у претрес, и бивши у нодпуном сагласију с владом примила све оно што је од ње преддожено. Даље се веЕало о рен. Ранку Алимпићу и Милутину Гарашанину, да лн и на даље могу остати као посланици, пошто С У свој пол° жа Ј за