Застава

време рата променули. ВериФикацијони одбор у к своме извештајубно је зато, да су престали бити а посланици из узрока, што јеАлимпић постаођене- у ралом, а Гарашанин подпуковником за времена д рата, и ако је последњи дао оставку на ово звање, з то се ипак тиме повређује закон. Скупштина је г усвојила мишлење одбора и решила, да сеусрезу е грочанском, округу београдском одреди нов избор е још ове скупштинске сезоне, а влада такоsе да i има другог себи посланика одредити, пошто по ] уставу ни један војник у Србији не може бити i посланик на народној скупштини. i - i (Ј. В.) Еудим-Пешта 6. јула. Новији војени j и дипломатски догаЈаји на оба ратна попришта ( дадоше изновични повод туркоФилској журналисти- ( ци, да осипље силество погрда на оне народе, који , у данашњем добу воде одушевљену борбу за нај- ' узвишенија људска начела. Тима славоФобским из- j ливима баш канда је најпоузданији стожер у ре- , дакцијама разних полу- и незваничних журнала ; ове државе. Тих »журналистичких башибозука* да се послужим изразом једних хрватских новина ј наћи Еемо понајвише у Пешти и Бечу, а i поименце у првоме месту. Ие додирујем те појаве Ј с тога, што бих већ у напред био уверен, да fie : оне имати лрактичких посљедица, но највише из ■ узрока, да се те исте прилике прибележе за будућа времена, када fie се може бити и о њима рачун да поведе. Најновији ратни догађаји на малоазијском бојном пољу, прокламација цара-избавитеља Бугарима и српска престона беседа нов су извор разних комбинација, а нарочито у туркоФилских новинара. Док Руси опрезно о својим операцијама ћуте, казују нам цариградске депеше, да у Азији свугде наиредују Турци. Befi разнесоше по свету, дајеи опсада око Карса подигнута и да ТуракавеВ ина руском земљишту имаде. Не може се баш безусловно порицати, да не може кад и кад и Турцима бојна срећа послужити, ал сви добро знамо, да Турци од предстражног чаркања начине читаву битку. Тако је било недавно и на јевромском бојишту код Бјеле. У истинитост турских вести могу још само они веровати, којима је утеха све оно, што иде у придог Турске и браће јој. Ако Русима и не испадне за руком по који одвећ смели подузетак, није никакво чудо, ал неумесно је, дасе по томе осуђује и пресуђује цела војска. За које време само, па fie и тамо да наступи обрт, док само стигну ојачања, која су већ на путу. Тај обрт fie да изненади no ново свет, који се још и сада диви вешто удешеном прелазу Руса преко прве обранбене линије Цариграда, преко Дунава. Као што је победоносно надвладана та ирваприродна већ тврђава, тако ће пасти и друга Балкан. Иза тога неће напустити бојна срећаРусени у Азији. Шта fie онда да буде, то fie се скорим видети. Укупно Славенство, а поименце оно на балканском полуострову изгледа нанајсјајнијубудућност, на будућност, за којом жуди већ од толико стотина година. Немријатељи Славена а пријатељи азијског варваризма, долазе често путина најнеповољније слутње, ма да још у велико живе у сваковрсним обманама. Те слутње управо и плашња, да се тако не збуде, натерују званичне и незваничне турко Филе, да сваки и најнезнатнији зрачак турске cpefie обаспу својим благословима, те их небројено пути увдижу на више, но што је у самој ствари. То је тек оно грчевито трзање код човека-болесника, када му смрт грози. Ништава су већ сама по себи та туркољубива ликовања, а важност им је још слабија, што су веома ретке прилике, када она узилазе наузвишенијаповршја. Без сумње је, да fie то све бити веома краткавека. Све то може да годи Славенима и пријатељима њихове знамените будућности. Судба балканских хришћана у сигурним je рукама, а ове се неће оканути мача, док не извојују слободу вековима потлачених балканских Славена. То врло добро знају и пријатељи и непријатељи Славена, а што се ови последњи ипак чешће пути заносе, те својим обманама заваравају свет, то тек потиче из пустог разузданог Фанатизма, са којега их осуЈује сав остали свет, што озбиљно суди и мисли. Друга чињеница разних комбиновања је прокламација цара Александра бугарскоме народу. 0нажа се, да је тај исторички спис изненадио многе и многе који све до сада мислише, да fie се Гусија задовољити и са најмањим резултатима. Мнши се јошг и данас теше, да Русија кани само оне реФорме да ироизведе, што су завључене на цариградској конФеренцији. Нијс нужно обарати такова уверења. Већ данашњи, а најјасниЈи Факти казуЈу нам, да fie РусиЈа куд и камо да вререту границу. Види се, да је она накана, да мрибави чврсто земљиште у Бугарској. 'l’ешко је у навред знати, да ли ће се она вриволети, да га се одрече и за будућа времена. ИредуготовљаЈ свега тога биће чврста установа унутарње судске и адмннистративне организациЈе под кнезом Черкаским, којем су мридодани већином бивши руски конзули но Бугарској. „Русија иде да подиже а не да обара,« Она ће доиста и нодигнути, али за цело ће се востарати и наоружати и против оних, који у вотаји иду за тим, да на ново оборе оно, што буде подигнуто ценом толике мученичке крвн. у могућем случају веома би то осетили и Марари, а са вима и остали турко Фили, којисва-

ким дапом пишу Филипике против Славепа у опће, а поименце против Руса. Како би било на делу, ј у напред можемо знати. Oufie j'e позната ствар, ј да није целисходно противника и силом омалова- з жавати, а себе с оним уздизати, што уистинине- i постоји. Појмљиво је, да се усљед поменуте про- i вламације обновила ратна новинарска вика у беч- ј ких и пештанских Чивута, а веле, да је исти i проглас на Бугаре изненадио и највише кругове у Бечу. Све би се то могло свести на обична жур- < налистичка умствовања. Не може се ни представити, да fie се аустријска вањска политика упра- i вљати по дневним чинима руским. Да се Горчаков i у напред постарао за Аустрију, о томе ни]е двојбе. i Што би неки силом хтели, да се то стање силом : обори, превариће се у рачуну. Доводи се у свезу бајаги обрт у Бечу са изашиљањем енглеске Флоте у турске воде, ал сви ти и тима подобни гласи не могу се узети за основ основаном претресу. Прокламација рускога цара Бугариманајмање је кадра проузрочити промену вањске политике у овој држави. Како је разно тумачена та прокламација, тако је исто било и са кнежевим престолним говором приликом отварања овогодишње скупштине у Крагујевцу. Иста кнежева беседа годи и многим туркољубима. И из оне неизвесности, која јенавише места у говору, назиру они непрекидну неутралност Србије у садањим приликама. Узевши пак у обзир лањске прилике у Србији пре рата, апоред тога ћутање самих званичних кругова српских, разне гласове о склапању руско-српске и румунскосрпске конвенције, а поврх свега тога кадапогледамо ко је на челу данашње владе у Србији, не би рекли, да fie бити оправдано туркоФилско ликовање у том логледу. II Србија, а и васколико Славенство, управља fie своје делање према својим битним интересима, а неће ићи за допадањем или недонадањем Турака и крштене ca6pafie им у Бечу и Пешти. С босанске нрајине 18. јуна. Усташки вора Симо Давидовић пошаље Радоја Орловића да удари на турско село Агиће, који и nolje са својом храбром четом и удари на исто село у којем је један шанац, око три сата пзсде подне; ватра је трајала до мрака. Кад видеше бегови да се исти небе оканити, почеше се лредавати и кад су се предали, спроведоше их усташи са њиховом Фамилијом, без и најмање им одштете, који са својим пртљагом одоше у Нови; но по селу се још чујаше прасак и усташи преко турских дешина на јуриш исто седо спалише. Кад вићеше Турци то, са свију страна полетише, те се помешаше са усташима вичући: удри га крст му... а усташи: удри га дин му... У том комешању умеша се четовора сам са својим водником Јошом Добројевићем меТју Турке, који би принуЈен викати и сећи Турке, док допадне један Турчин, који повиче, немоЈ мене, ја сам Турчин; кад да је меЈу усташима, узе пиштољ те напери у прса, овај кад вире скочи и отме му пиштољ и овога убије. На тона, и!је други а ови га убиЈу и отму му uyi шку и сабљу на којој беше написано датинским . словима турско име. ; Без икакве усташке оштете сјајна победа. i 1 о. Сињ 21. јуна. Заиста наша браћа Хр! вати у заносу своме већ не знају ни сами шта ! хоће. Тако „Народни Лист“ говорсћи о значајно' сти 22. јуна no р. у једном од прошлих броЈева ’ својих, вели у ночетку чланка једног, како је то ’ благотворно за народе словенске на Балкану, што ■ је руска војска сретно нрешда Дунав. Истијечла‘ нак веома кратак и за то Јако у очи пада његов 1 несклад. Кад „Народнн Лист“ вели, да је та [ чињеница, што je руска војска сретно пре‘ шла Дунав, благотворна по народе балканске, како 1 то онда стоји у свези са завршетком истог чланка ’ где се каже: „Сад је ред и на Аустрију.да учини 5 својел Или ваљда мисди „Народни Лист“, да Ау-1 стрија, обзирући се на привидегије овостраног на’ рода српског, треба да потегне мач из корица, па 3 да српском народу ири успостави његове државе даде обећану и привилегијама царским зајемчену - помоћ? Не, то „Народни Лист“ не мисли, он је - тиме нешто друго хтео рећи, а то друго нек си в слободно сваки Белико-Хрват избије из главе, jep - оно, о чему Хрвати радо сањају, спада у сањаi рију, коју, ако су је баш жељни видети и дожив вети, могу извести на нозорници загребачкој као - алегорију под именом „Звонимиријада"; али у оним - земљама, где се данас српска крвца точи за на-1 родну слободу, нема земљишта за хрватске тежње. I Народ српски у Босни и Херцеговини, који je под з мукама прегао, да изведе своје осдобоsење, сдабо - ocefia за ону браћу, која негује у својој средини а верско-политичне мисионаре и који носе ватиканском болеснику и сужнику новчане потпоре а несећају се своје браће, која на њиховом зе- мљишту од глади умиру. а у овим крајевима Далмације опажа се нека е спрема у војничким круговима. У Спљет је ових з дана стигло неколико хиљада мерова зобиа уВрв љику веле да су дошла два ескадрона коњице. За е сада се још ништа неда за извесно рећи, јер ни е у самим војнвчким круговима не зна се, на што и је све то, но за који дан или недељу измиголиће . се и тај миш из свога скрова.

kjs Горљи Товарник, на Иван-дан. У колико j’e у нашоЈ’ поджупанији млитавости, у толико је код високе земаљске хрвацке владе у Загребу живости. Наша поджупанија полгодишње неће да изда решење, нити да се одзове на пријаву и извешће општинскога одбора због општ. рачува. Глува је и нема, јер се тиче извешће одлука поджупанијска, њених протекцијоних дерлади. Висока влада одмах решава, где хоће да се српском учитељу бериво устегне, ана против кад безакоња жупана, поджупана све да „баша и субаша“ што тужиш, то ти та наша кр. висока влада на године решења издаје, или ти баш никако и не издај’е. Згодном приликом доставиЕемо и на јавност изнети сама акта под бројеви, наравно званични, чему и где коментара неће требати. У нашој бившој званој жупанији, асадазовимој поджупанији игра се врзино кодо. Управа друмова, граћење, уредовање, особље, итд. да дође умировљени жупан Кушевић као жив смејао би се и г. Куки шалу одшалио. Мртав морао би се са покора у гробу копрцати. Тако вам је то у томе „китњастоме Срему.“ У колико ово узгред спомињемо, отпочећемо дата на видедо и јавност износити, јер ово данашњо стање у Срему код тих наших поджупанијских управа, мало је „здочестће некоје по хрватски*. Те боме ту не помаже: „Драго моје бумо показали.“ Добро писати, лепо говорити, непрекидно бројеве низати, литограФисати и т. д. све су то Фактори противу којих нема приговора, али ништа , не урадити. пдести, мрсити и одрећивати, противу свега тога за времена је дужност сваком патриоти, томе злу, нереду и невољи одупирати се и на браник стати. Не смемо по живот и опстанак народа допустити да народ макар по појединим „вилајетима* у летаррију упада, јер му је у томе стању извесна и готова пропаст. Код насу Срему као да се до тог ступња дошло. Спавање народа опажа се, отимање за званијама, масним платама, себичлуку, друго, треће, већ хоће у Срему да постане рад дневнога рада. Али куда ћемо тим отљудним одрадом доспети? Извесно моралном и физичном упропашћењу. „Фетер“ Шваба из Виртенберга већ се смеши и штуца му се, како fie му мило бити по томе „китњастоме Срему“ —ширити се. Где уираве својске, природне и добре нема, ту не помаже ни наставци нити потурчивање. Звале се школе „пучке“ или српско-хрвацке, свејето заман. Народ пропада, земља осиромашава, и другим се народом насељава. Колико је у Срему на грарење Еуприја, друмова, зграда и којечега у ово последњих неколико година издато, могла би се сва пореза исплатити, и Срем би као и сад без саграЈЈених друмова, ћуприја, и т. д. опет Срем остао, а пореза би била исплаћена; и још више, не би иутници морали се опасности животом излагати друмовима какови, се сада местимице по неколико хвата у Срему праве. Од илочке агенције у Илокбашсада граде пут. Чуда ради вредно је недотупавност i графења пута тога видети. А како под Шидом са прављењем пута стоји? То они могу причати, који ■ се већ две зиме ореко истуцанога камена у гоми. лице сложенога са саоницама преваљавају. Оволико напомињемо, а свакако ћемо о овим стварима посебице и опширно писати, јер држимо за дужност граћанску као и публицистичку. Где бдије јавна контрола, чистасвест, тамојечист светао и добар посао. Па већ с тога и за ото нека ’ не буде замерке, која је код обичних и простих људи но до којих нам j’e најмање стало. t • (Д. II.) Срез вуковарски 24. јуна. Ја узимам ■ на повољно знање две изјаве г. доп. из пакрачке i дијецезе, где вели: „ал за то ииак нико неможе i нит сме тврдити, да све мларе свећенство таково ■ (т. ј. који недостојно кортешују) бити мора“; и • другу: »нико пак не може опорећи ајајошмање, i да за пуковнике, министре итд. итд. постављају i се људи, макар били, који су старије нау■ ком и знањем превазишли.“ Непоричем: „да и у сваком житу има кукоља" i и „да се треба најпре дима надимити, понда ваi тре нагрејати." Што се првог тиче, места му није, r јер нигде нисам у мом допиоу рекао да су све) Веници непогрешиве папе, као што ни свистариi ји нису. А што се тиче другога, а наиме: „гутање ) дима“ то не знам ко га већма гута: или они стари- ји свећеници уживајући до данас на парохијама од ко■ јих већина њих до излазка рескрипта по старој на> илати, јсш како гуташе, ад не дима, већ нешто i друго, за чим се и данас уздише, та и од којих - веБина њих ни пола овијех наука данашњи несвр. шише нит свршивати морадоше, или садашње млађе свећенство који морадоше по Bгимназијал) ни разреда свршити и полагати испит зрелости; i који морадоше нокрај богословије и парохијскии. сиит полагати. Држим да овн последњи већма се - нагуташе дима, толико се година мучећи, ироди. тељи им толико година за њих новце бљувајуби, од оних првих, који новце однарода добијаше. Но i ја не тврдим с тиме, да такови морају и научеs нији бити од ког старијег свећеника. Којн је пак најученијн, ја велим, да ту његову i наученост није као што вивелите: „cpefia* углаi ву на левак улила, већ ју стекао мучењем итруо дом својим. е Што ви велите, да се у вашој основи нигде неналази; „да све свебенство недостојно кор«

тешуј’е,“ то је истина. Али j’e истипа и то.да сте други разлога у поткрепу ваше основе навели за разлог и то, да све омдађе свећенство недостојно кортешуЈ’е! Ви велите, да сам j’a у прилог ваше нелогичности за разлог навео оно, о чему у вашемдопису односно, основи, ни спомена нема. Па најзад велите, да је аутономија наша са отом вашом основом остала са свим недотакнута. Без сумње ви хоћете прво: да престане то недостојио кортешовање, а друго хоћете: да онај, koj'h j’e више година службовао као свећеник своме народу, да не буде осуђен, ако се затекао на лошијој парохији, доживотио примати маленкост 4—500 ф. јер су, као што ви велите, већином такови с децом оптереБени, па ту децу треба васпитати; зато треба да старвји свећеник иио годинама службовања петогодишњом повишицом од 100 ф. награћен буде. Да пак желите да престане кортешовање, доказујете и у последњем вашем допису са речима: „Како би сваки, био он на најмањој или највеБоЈ’ парохији, без икаква кортешовања у нади будући, да fie му после сваки 5 година његсва ексистенција са 100 ф. повишена бити, мирно и спокојно дужност своју свештеничку вршио.“ Кад ви xofieте, као што сами можете увидити из ваши речи, да се више недостојно не кортешује, онда је конзеквенција на питање: ко је томе крив? —да лије крив онај koj’h кортешује, дали је онај код кога се кортешује. Питам вас господине: мора ли онај који кортешује сносити кривицу онога, код кога се даде кортешовати? Не мора, као што не мора другн сносити првог. Ви кривње црквени опћина са вашим разлигом бацате на онога који кортешује, ту не мате право. Питам вас господине надаље: у чему се састоји кривња онога, код кога се даде кортешовати ? Није ли у томе, што је то тело поводљиво, подмитљиво са вином и ракијом, брзо наговорљиво, а све за то, што нијетотеловеВином изображено, да може безпристрасно и без подмиИивања бирати себи свећеника. Недоказујели се с тиме, да није то тело дорасло и бирати свећеника. Јест истина, да у вашој основи тога нема, ал из разлога говореИи у прилог вашој основи и из речи ваши предречених, једали је та конзеквенција, да тело, код ког се даде кортешовати, које је поверљиво и подмитљиво, да то тело није дорасло за тај посао. Кад то стоји, онда не може стојати да је то исто тело способно пресудити ваљаност свеБеника и њега бирати; јер се нисте господине дотакли аутономије наше. Ви дакле с отим одобравате и подписујете оно, чега се недотакосте, а то је, да је народ сиособан за тај посао. Ето виднте, да баш са отим, што се нисте дотакли аутономије наше, сами себи противречите. Није ли ту недогичност? (СвршиЕе се.)

Књижевност.

Драга (Карла). Лриповетка из чешког живота сеоског. Написала Божена Њемцова, превео А. Сандић. Други наслов: Библиотека за женски свет. Свеска IV. Издаје српска књижара бра&е М. Ноповића у Новоме Саду. 1877. На 16-ни, XV. 67. стр. Стоји 40 новч. а. вр. Вредна књижара браЕе М. Иоповића марљива је у издавању све по избор забавних делазанаш женски свет. Нарочиту похвалу заслужује то uoдузеће, што свака свеска доноси у кратко и оцену онога писца, чије је дело у тој свесци штамнано. Читаоцу се на тај начин у неку руку даје лепа придика да се умозна са списатељем, који му је делом својим прибавио лепог уживања иплемените забаве. Немачка, Француска и енгдеска критика приговарада је, а и сада још приговара издаваоцима подобних зборника, што не доносе и кратку оцену оних писаца, којих се деда у тим њиховим зборницима штампају. То је најбољнначин, да се читаоцу омили и читање и да му се пробуди интерес за писца, који га је знао делом својим заинтересовати. Бележећи ту врлину тога подузећа, мило нам је уједно, што се можемо подичити, да вам сене Ее моћи пребацити махна, коју чини критика напреднијих од нас народа сдичним нодузеЕима, и што можемо рећи да »није увек лоше што је наше!“ Четврта свеска „библиотеке за женски свет“ донеда je „Дџагу 11 , на гдасу ириповетку из чешког сеоског живота од Божене Њемцове, која заузима једно од првих места у чешкој забавној књижевности. Она је то место стекла себи, што у приповеткама својима уме приказати слике и дрилике из народног чешког живота тако верно, живо и разговетно, да се занесеш, па мислиш, да их гледаш својим очима. Свет, што гаонаонисује, одабран је и добро размишљен, а карактери, штоих црта, могу служити за узор. Врло згодно вели преводилац, да је »градиво њених приповедака вишом идејом, онако песнички задахнуто, смерајући цигло, да срце оилемени и душу врлинама окрепи. А што је најдепше и хвале и славе вредно: уприповеткама њеним кроз и кроз веје и таласа се народни дух, стихија чешка и општа словенска; особито и мал’- не у свакој побира она градиво свом раду књижевном сред честнтог и раденог свог народа из живота сеоског“, Радујући се, што се пресадила »Драга“ из књижевности братског нам народа чешкога, и што је 10 баш г. А, CaHAuh, добар звадац вашега језика