Застава

3. Образовање друштва за експлоатацвју ове пруге. Све то под условима, изложеним у овој копвенцији и њеним додатцима: Д е о I. 3ај а м Чл. 1. Стварна сума зајма биће од седамдесет и једног милијона и четири стотине хиљада динара. У случају ако ова сума не би била довољна да покрије у првом реду радове, које предузимач на се узима; у другом реду и пошто се потпуно исплате ови радови, трошкове, који падају на терет влади за постројење жељезвице и који су ниже оз начени, уговорено је да ће се разлика, колика буде, покрити: 1. Резервом интереса, добивених на зајам за време трајања радова; 2. Сувишком годишње одплате. Чл. 2, Трошкови, који падају на терет владе, ови су: 1. Партија савског моста, која пада на терет српске владе. 2. Веза овог моста са београдском станицом. 3. Надзорни трошак. 4. Куповина и накнада земљишта, које сума не сме превазићи суму од шест хиљада динара од километра. 3. Српска влада издаће као противвредност овог гајма двеста хиљада обвезница од 500 франака свака, која ће носити назив: хипотекарне обвезнице српских државних жељезница, Ове обвезвице доносиће двадесет и пет динара годишње, који ће се исплаћивати полугодишње, 1. јануара и 1. јула сваке године и исплатиће се al pari у року од педесет годипа, средством тромесечних извлачења. Г. Бонту у име друштва, изјављује да ће их све примити по течају од седамдесет и један и четрдесет од сто (71'40°/ о ). Или по чистој цени од три стотине педесет и седам динара од обвезнице. Чл. 4. Влада српска обвезује се да плаћа г. Бонту-у, у име друштва, и то за педесет година од дана озваченог у чл. 13. годишње шест милиова, који представљају: а. Интерес на зајам; б. Отплату; в. Вишак, одређен за исплату трошкова око грађења, као што је ближе означено у чл. 1., који ће после потпуне исплате ових трошкова, остати на расположењу владе. Годишња отнлата (annuitć) плаћа ће се у злату. Чл. 5. Г. Бонту, у име друштва задржава себи право захтевати, да се горе означене обвезнице замене обвезницама лутријским, без да се стварни резултати операције могу изменити, како што се тиче суме, која се стварно добити има, тако и што се тиче годишње отплате, коју српска влада има давати. Чл. 6, Добивени зајам има искључиво служити за жељезнице, и не може се, ии под којим изговором, употребити на што друго. Чл. 7. Зајам ће се у целој својој номиналној вредности интабулисати ва првоме месту на жељезници Београд-Врања. Члан 8. Влада српска обвезује се употребити све своје силе, кад то г. Бонту у име друштва заиште, да се зајам котира на главним европским берзама. Чл. 9. Влада српска изјављује да ће за гарантију годишње отплате, означене у чл. 4, употребити следеће изворе:

1. Чист приход жељезнице од дана кад се иста пусти у обрт; 2. Приход од ђумрука; 3. До нужне суме приход од грађанског данка. У случају, ако би се грађански даиак заменио другим данцима или дажбинама, буди ког рода, ови данци и дажбине замениће грађански данак и употребиће се на исти начин, као и овај, на гаранцију зајма. Чл. 10. Образоваће се под именом каса зајма жељезничког, нарочито каса, која ће стојати под двогубом контролом једног државног чиновника и једног представника Генералне Уније. Управа жељезничке експлоатације полагаће овој каси редовно чисте приходе од експлоатације жељезничке, као и приходе од ђумрука на станицама жељезничким, Остали приходи, који имају служити за годишњу одплату, полагаће се истој каси у дванајест пута (par Douzićmes) годишње. Ни једна сума неће се моћи из ове касеиздати на што друго, осим на исплату годишње отплате. Чл. 11. Свака три месеца на име сваког првог марта, јуна, септембра и декембра ако не чешће, нарочита каса предаваће Генералној Унији у Паризу суму од једног милиона пет стотина хиљада динара, колико износи четвртина годишње отплате. Чл. 12. Сва акта која се тичу зајма, биће слободна од сваке дажбине. Годишња отплата, коју српска влада дугује по овоме зајму, неће се ни под каквим изговором подврћи каквом данку или каквом одбијању. То исто важи и за купоне обвезвица зајма иза исплату истих обвезница. Чл. 13. Годишња отплата од шест милијона почеће од 20. маја (1. јуна), хиљаду осам стотина осамдесет прве године, и прва четвртина годишње отплате платиће се по изложеном начину 20. августа (l. септембра) исте године. Но суме овако плаћене припашће зајмодавцу само на онај сразмерни део зајма, који буде остварен. Но ако би један део зајма ма у којој форми био оствареп пре 20 маја (1 јуна) влада српска мораће вакнадити г. Бонту, у име друштва, интерес емитиране суме, од дана емисије до горњег рока. Чл. 14, Г. Бонту обвезује се, да остварење зајма у колико је то могуће, подели на целу перијоду потребну за грађење жељезнице; али, разуме се, да зајмодавац има права извршити ово остварење зајма, у колико успех операције то захтева у време које за сходно нађе, па ида цео зајам оствари одмах после ратификације ове конвенције. Чл. 15. Суме добивене остварењем зајма, могу по вољи српске владе или остати депоноване код генералне Уније, која ће у овом случају плаћати српској влади интерес од четири и по на сто (4’/ 2 °/ 0 ), или се положити у касу банке француске, но разуме се да ће само г. Бонту, у име ’друштва имати право да подигне те суме и да ће он то моћи чинити постепено и у мери, у којој послови буду извршени и од српске владе за исплату одобрени. То ће исто бити и са годишњом отплатом за онај њен део, који одговара капиталу који још није емитиран. Чл. 16. Влада српска имаће у Паризу представника, који ће одржавати односе са генералном Унијом. Чл. 17. Пошто је зајам искључиво намењен да покрије трошкове постројења жељезвице, никакав други издатак, осим оних на грађење жељезнице,

не може се ставити у рачун српске владе са генералном унијом. Влада ће одмах издати генералној Унији једно привремено уверење, у коме ће бити означена количина номиналног капитала зајма, као и величина интереса на овај зајам. Д е о 11. Грађење. Чл. 18. Књажевско српска влада уступа предузимачу грађење железничке пруге, која ће полазити од једне тачке ва обали савској више Београда одговарајуће мосту, који ће се на тој реци саградити и којега је место одређено конвенцијом од 9. октобра хиљаду осам стотина осамдесете, и која ће пруга ићи до границе отоманског царства одонуд Врање. Чл. 19. Предузимач се обвезује, да о свом трошку и на свој ризик, сагради и изврши у уговореном року жељезницу, о којој је реч, и да је преда држави српској, која ће том предајом постати и остати искључиви власник исте. Чл. 20. Коначна траса нројектоване пруге ићи ће долином топчидерском, 'прећиће код Трешње у долину Раље одатле прешав у долину Ропочевску сићи ће долином Луга Кубршнице у Јасенице, и додирнув Паланку спустиће се у долину Моравску код Велике Плане. Од Велике Плане траса ћеићи непрекидно долином Моравском и проћи ће поред Јагодине и ћуприје, па за тим прошав преко Параћина, Сталаћа, Моравеком клисуром, преко ђуниса, Прћиловице, Суповца доћи ће до Ниша. Од Ниша траса ће и даље ићи долином источне Мораве, преко Лесковца и Врање до турске Границе. Чл. 21. Постројење пруге обухвата штудије и планове, као и потпуно саграђење железнице са њеним станицама и споредним зградама, сва механичка постројења као и телеграф, једном речи све радове потребне да би одмах била могућа експлоатација економична и рационална. Чл. 22 Рок, за који се има пруга свршити, да би се могла предати експлоатацији, одредиће се узајамним сагласијем и предузимача најдаље за три месеца после потписа ове конвенције. Чл. 23. Грађење ће се извршити сходно техничким условима (Cahier đes charges) који су придати овој конвенцији под А. и који образују њев саставни део. Чл. 24. Предузимач ће поднети влади на одобрење планове и пројекте, прописане техничким условима (Cahier đes charges), а влада ће предати предузимачу земљиште, озидано и неозидано, потребно или стално за постројење самог пута и његових сваковрсних принадлежности, као станица пруга за намештање влакова, за скретање, обилажење, места за депое и за копање земље, итд. или привремено за провизорна скретања и обилажења, места за радионице грађевинске, за депое и чување грађевинског материјала, за привремене путове или пруге ради преноса земље, грађе иматеријала, места за вађење камева, правлење цигле, вађење песка и шљунка и за путове до њих, сместишта земље и грађе итд. једном речи, сво земљиште у опште, које би било потребно запостројење жељезнице. Чл. 25, Да би влади олакшао предају земљишта предузимач ће јој давати, у мери у којој његови пројекти буду одобрени, планове у сразмери од једне на две хиљаде, у којима ће бити означена ме-

ста и границе потребних земљишта, које ће се обележити и на самом месту. Предузимач ће на овим плановима обележити границе плацева (парцела) имања, како му буду означене од владиних органа у своје време на лицу места онда кад се планови буду правили, но тиме предузимач не прима на се никакву одговорност за погрешке, којих би могло бити како у означењу граница, тако и у означењу сопственика, као ни за оскудицу ових означења, ако би владини органи пропустили да му их у своје време даду. Са овим плановима предузимач ће предавати и нацрт (табло) оног дела сваког плаца, који има доћи под пут, као и површину земљишта, које преко тога остане, кад је исто незнатно. Чл. 26. Поред тога што ће имати да даде вакнаду за откуп, обесцењење, квар и привремено заузеће земљишта, озиданих и неозиданих, држава ће сносити трошкове и накнаде за дангубу, преиначење или порушење радионица (usines). Чл. 27. Предаја сваковрсних земљишта предузимачу има се извршити у року од три месеца најдаље, од дана кад он преда влади планове за експропријацију, о којима је реч у чл. 25-ом. Чл. 28. У име накнаде за своје обвезе и у колико их буде извршивао, предузимач ће добити као исплату извршења жељезнице суму од сто деведесет и осам хиљада динара ефективно за сваки километар. Исплата ове цене вршиће се начином, који је означен у следећем члану. Чл. 29. Месечне исплате вршиће се по списку (bordereau) приложеном овој конвенцији под Б, које је он саставни део и у коме је означено како се укупна цена има поделити на разне категорије вабавака радова. На концу сваког месеца органи нредузимачеви саставиће ситуациону таблицу свију километара пруге, на којима би радови били извршени ши у току извршење, или за које би биле учињене пеке набавке или трошкови. Не означујући у тој таблици тачан број метара, они ће оценити степен извршења свеколиких радова на сваком километру, по категоријама списка (bordereau), означујући на прилику да је овај степен достигао половину, трећину и т. д. Ова сумарна и приближна таблица, начињева за сваки километар, служиће за оцену сума, које влада дугује предузимачу. Контролни органи прегледаће и овериће ове ситуационе таблице, које ће и влада сама, ако вађе за сходно, оверити и којих ће исплату одобрити, по одбитку гарантије од десет од сто (10%) пре 3 / Ј5 месеца, који сљедује ономе у коме су послови извршени или трошкови и набавке учињене. Овај добитак смањиће се на пет од сто (s°/ 0 ) при провизорном пријему пруге. (Види чл. 32). Чл. 30. У месечним таблицама држаће се рачув од свију набавака грађе или материјала или привремени постројења сваке врете, само ако се ове набавке налазе на српском земљишту. Чл. 31. Целокупна цена коштања свију радова и набавака ма ког рода на станици Београдској, са њеним радиовицама, депоима машина-локомотива, бунарима, моторима и машинама, алатима, зградама, зидовима итд. итд. једном речи свију радова ма кога рода били, изузимајући само терасмање и намештање шина (fournitures) , не сме превазићи суму од два милијона две стотине хиљада динара, које ће предузимач морати ефективно утрошити, на

ЛИСТАК ИЗ ПАРИШКОГ НОВИНАРСКОГ СВЕТА.

(Паставак из бр. 16.) Наш српски свет, што чита новине на страном, да богме понајвише на немачком језику, добро повнаје бечко новинарство. У нашој интелигентнијој класи има људи, који то новинарство куд и камо боље познају, него ли своје, српско. Међу њима има и такових, који су занети за њим, те га сматрају као врхунац као узор новинарске технике. Не ћу да поричем, да у том немају понешто право, али чудновато је, смешно је, те према њему оцењују и садржину и уредничку технику, у опште врсноћу српских листова. Не један пут, имао сам толико и толико прилвке, да чујем, како по неки „жесток“ политичар, критикујући и оценујући српско новинарстго, знаде читаву бројаницу, небројено махана да му наброји. И то да богме све бива од живе жеље за напретком свега, што се српским назвало. За српске новинаре утеха је то, што ту оцену онако на пречац изричу људи, који српске листове не читају, или ако читају, они то чине, тек само да сеодрже B auniveau“ илибар B aucourrent“ у „српским стварима,“ изричу људи, који не познају српско новинарство. Као што рекох, при тој оцени мерило ми је бечко новинарство. Они не разбирају за снагу нашег народа, не питају, колико он помаже своју журналистику, колико се претплаћује на своје листове и да ли онолико, колико би могао и требао. Они хоће „Нову слоб. Пресу“ „Политику,“ „Пешт. Лојд“ и др. у српском издању. Кад би пак човек заређао редом све те делијекритичаре, па их запитао, а држи ли сваки од њих: макар само од родољубља, ма који српски лист, а већина их је у том сретном

положају, да може држати, канда би добио више негативних одговора, него ли позитивних. Па дај, да видимо, какво је то немачко новинарство, правије рећи, аустријско, а најбоље, бечко, Јер ово највише долази у обзир. Бечко је новинарство потисло књигу са читалачких столова, оно дакле мора имати многе особине књиге; оно мора расправљати теоријска питања из политике и управе; мора све књижевне појаве и уметничке подвиге озбиљно и опширно претресати. У Аустрији мало има стручних новина; читалачка публика дакле очекује од свог листа, да попуни место и тих органа. Те рђаве стране публичине на сваки начин да добро долазе аустријском новинарству; оне чине, да сваки читалац већма приања за „свој“ лист, да га с већим занимањем чита; но оне с друге стране и то чине, да је мера, којом се мери н. пр. који бечки дневни лист, много већа, него ли другде, него ли н. пр. у Француској, у Паризу. „Не ћемо ни себи, ни својој публици да ласкамо," вели наш автор од речи до речи, „али и пак тврдимо, да можда нигде на свој јевропској тврди нема публике, у које је укус тако покварен, као у новинарске публике из обеју половина Аустро-угарске монархије, нема публике, која је већма размажена, од ње. Узми ма који паришки лист у руке, па ћеш се у сваком броју потпуно уверити о тој тврдњч." Шта ће на то наше ентузијасте за бечким новинарством, да не речемо критичари (обичне, свакидашње врсте) српског новинарства? Наш автор истина под „новинарском публиком из обеју половина Аустроугарске монархије* јамачно не мисли и нас, јер тешко да нас познаје; он за цело има ту на уму у опште публику из Цислитаве и највише ако још помишља на публику угарске престонице. Кад пак он о својој публици тако суди, шта ли ми да речемо о њој, шта ли

тек о оним „преко јего“ образованим Србима, којима је српска журналистика шпрљава и ништава, малена и можда рђава? Но то иде на други лист, то је тема, коју би требало засебно обрадити и извести, благодарна је Паришки листови обично су велики, колико наша В 3астава“, овај мало већи, онај мало мањи, али величина им је од прилике та. Дакле имају четир стране, од којих је најмање једна уступљена огласима и бар по стране рекламима, који оу по тексту растркани. Остале две и по стране посвећене су паришкој репортажи, политици, књижевности и берзи. Извештаји из коморе и сената, извештаји из академије и судница, званичне депеше из провинције (из Француске ван Париза) -и из страних земаља, доста опширан извештај са паришке берзе, а к отоме, као редовна ствар роман, који у свим скоро новинама улази у фељетон, листак, најпосле уводни чланак све је то смештено од прилике на две и по стране. Како смо и ми у фељетону, лиску, природно је, да се за један час задржимо код француског фељетона. Онај лаки књижевни створ, који су тим именом крстили, јест управо Паризлија, родом из Париза. Створен је за то, да углађени, али лаки тон салонског општења, разговора на књижеван начин обрађује. Добар фељетон и одговара тој задаћи. У француског народа, а особито у Паризлија, то је једна од најјачих страна, један од највећих дарова, да су говорљиви, но не брбљави. За то Французи и јесу најбоље фељетонисте на целом свету. Каква ли је сласт, читати „Писма из Париза“ од госпође Жирарденке, па „Понедељна писма* Жила Жанена, па тек чланке Теофила Готјеа! Но круна свима њима беше ненадмашени, тако исто темељно образовани, као и благонаравни Сен-Бев. Весела кроника,

коју је госпођа Жирарденка створила, има данас једног знатног представника у РошфоруКњижевне критике, како ју је Сен-Бев одомаћио, нестало је не само из дневних листова, него и из самих тако званих ревија, па ни данашња позоришна критика не стоји ни близу на оној висини, до које се успело француско позориште. И пак имају неколики авторитети у позоришној критици, међу којима Франциск Сарсеј на првоме месту стоји. На место духовитог Жила Жанена дошао је доста обичан производник, који на свог претходника само у том личи, што истог дана пише, кад је и онај писао. У паришких је новина на име давнашаи обичај, од кога никад не одступају, да позоришни фељетон свагда понедељником излази. 0 дану премјера, првог приказа, донесу по све кратак извештај, у право белешку; макар први приказ био у уторак, критичари ће о новом комаду опширније проговорити тек у понедељак, који први дође. Тога се обичаја да богме држе само већи и велики листови; омањи пак, тако звани булварски, они доносе извештаје одмах после првог приказа, одмах сутра дан, али и п ав ћеш за то понедељником видети скоро сваког Паризлију, који иначе редовно чита новине, како у великим листовима чита критику новог позоришног комада и приказа његовог од овог или оног чувеног критичара. Озбиљни пак листови не доносе сваки пут други фељетон или бар подуже у један, у два, највише у три 6poj«, као што бечки раде. Три прва и најглавнија листа „Репиблик Франсес“, „Журнал де Д ееа и „Там“, они у фељетону свагда доносе р°' ман. Овда, 'онда донесу на трећој страни подуже приказе или критике књига, и тим Ј е цео фељетон изцрпљен. (Свршиће се.)