Застава

напредак на техничком пољу? Два нам пута остају да бирамо. Или ћемо остати оваво као данас, и тада ће наступити време, где ће мо* тика на живот и смрт да се упусти у борбу са парном машином, са електричним плугом, са свима справама, што је данас потискују и тада да падне, али славно да падне; или ће човечанство умети да уклони ту борбу па мирним путем да се обаве процеси, процеси са резултатом, да техника постане добро свију нас. • * * Слушајте само како поток иубори, како ветар ћарлија. Погледајте само како поточић жури преко поља својој мети, а ено тамо на малом паду његовом како се окреће точак, а од тог точка на све стране преко поља пружају се телеграфске жице, односе снагу малог поточића тимо до справе што оре, до машине што врше, А ено тамо на равници, где потока нема, како се ветар титра са мањим, млого мањим страшилом, него што су наше ветрењаче, па и од тог нашег страшила пружају се ва све стране жице, да и снагу тог ветрића пренесу на справу што оре, на машиву што врше. Па чије јо то поље? чија је то равница? Је ли то добро каквог спахије или велепоседника? Није. Имање је то целог једног села, удруженог, да напредак, да науку, да технику слави, да је подигне на праву висину њену, одакле да светли, да користи целом човештву Вуд.

предујв у материјалном, културном и политичвом погледу. Али то још није доста. Јер све да се поједине жупаније арондишу према начелу пародности, с тим још не би много добивено било, али би и надаље оетала недодирнута данашња жупанијска и општинска система, којих је самоуправу Тиса свео на нулу, те су прости иавршни органи државне свемоћи, т. ј. во ље господе миниетара у Будимпешти. Ми рекосмо, да је данас општинска, у опште жупанијска самоуправа сведена на нулу, па то ето желимо и докааати. Вели се, да народ бира општинско представништво, које после бира општинске чиновнике и у опште рукује општинским пословима. П > томе дакле изгледа као да народ одиста господари у општини, т. ј. да у нас влада потпуна општинска самоуправа. Али у истини је са свим друкчије. Пре свега треба узети у обзир, да у нас нз постоји опште право гласања, него је изборно право за цензус везано, те је већина општинских чланова и држављана ис кључена од изборног права. За тим треба узети у обзир, да ни тај скучени број бирача не бира потпуно представништво, него само половину истога, а другу половину образују они, који највише порезе плаћају. После треба узети у обзир, да и над таквим представништвом стоји такозвани „Фервалтунгс-аушус*, солга и жупан, који су опет проста оруђа у рукама министровим. Најзад треба узети у обзир, да општинско представништво нема над изабраним својим чиновницима готово никакву моћ, него је сва моћ концентрисана у министра, па кад се све то узме у обзир, онда може свако увидети, какву општинску односно, односно жупанијску самоуправу уживамо ми „сретни“ угарски дрквављани. У нашем читавом политичком животу влада права војничка дисциплина; општина и жупанија то су каплари и стражамештри. а држава, односно влада и ми нистри, то су богови, по чијој се вољи приликом избора и других прилика читав чиновнички апарат мора кретати као лутка на дроту. Централизација је спроведена тако рећи до свог вршка, а народно учешће у власти и у управљању општинских, жупанијских и у опште државних послова сведено је у истини на нулу и Фигурира само по имену, да би Фактична тиранија државне свемоћи што лепше из• гледала. И ето, ту централизацију, ту беусловну потчињеност општина и жупаније према држави хтели би једни да је још већма развију, да народ још већма стегну оковима круте централистичке владавине, јер тако мисле да ће с успехом државна власт моћи ширити и утврдити такозвану мађарску „државну идеју“, док међутим други а с овим је и стари мађарски патријота Кошут налазе у што већој општинској и жупанијској самоуправи спаса по мађарски народ у. садашњости и будућности, ако би се случајно прилике промашиле, па државна централна .власт допала у противне немађарске руке. У том случају биће по њиховом мишљењу аутономне жупаније непобедни бедем мађарског народа за обрану своје народности и свога устава против навале бечке камариле, као што су то биле и у про-

- шлости, кад је централистички Беч хтео < прегазити и уништити мађарски народ и i ■ његов устав. За то је ова странка одлучно < t противна сувишној државној централиза- < - цији, државној свемоћи, него хоће жупа 1 ■ нијама да се осигура самоуправа и учешће i ■ у јавним државним пословима. i [ Ми у овој борби мађарских политичких j странака морамо заузети онакав положај, < какав нам прописује љубав према нашем ] - потиштеном народу и чисто слободоумље i i чиста демокрација. С тога тражимо ми, да i се пре свега заокруже жупаније према на- i челу народности, те да у политичким од- č ! носима и у административно-судској стру- i [ ци одговарају жељама, потребама и захтевима оне народности, која је у овој или < оној жупанији у већини. Тако би поједине i ■ жупаније у народносном погледу образо- i вале једну целину, а уједно би се тиме ре- i ! шило народносно питање, које данас раз- > дире Угарску. А с мађарским патријотама и демократама заједно тражимо ми пот- < пуну општлнску и жупанијску самоуправу, j да би се тако уништила убијетвена др ( жавна свемоћ, крута централизација, која i не да држављанима, да напредују у поли i тичком и економном погледу, те да тако i наша богом и природом благословена Угар- , , ска постане чврстим савезом слободних < жупанија, слободних кантона слободан i i еавез народа на истоку, уз који ће савез j доцније пристати и балкански народи, те ( да се тако у будућности остварх, ■ велика дунавска кон ф ед ерациј ај] на основу слободе, братства и[ j ■ павноправности свију народности. , л. н. ;

Конкубинат у Срему и сремско-карловачка конзисторија.

—-ски. УГорњем Срему 6. децембра. Када је оно на измаку 1879. „познатим начи- , ном“ г. Герман био постављен за администратора , I карловачког архијепископата и српске митрополије, , то се тада како од стране његовихц ијатеља, тако . . исто и од „господствујућих* у Пешти говорило и . писало, како је он постављен за администратора i и због тога, што је он познат као енергичан чо- , . век, који је једини у стању успоставити ред и зако; нитост како у цркви, тако исто и у школи и цр ■ : квеним општинама. И заиста, ко је судио и ко би судио г. Гер■ мана по ономе што он говори и пише, мислио би човек, да од њега нема већег пријатеља реда, законитости и правде. Но ко га не суди по голим ■ речма и писању, него no његовом раду и делу, ■ тај мора до тог уверења доћи, да то није тако. 0 истинитости ових мојих речи могу се што, вани читаоци овог листа и И5 сљедећега уверити. i Познато је становницима Срема, да у њему и • данас има доста њих, а до пре годину дана да их [ је било много више, а особито у румској поджупа[ нији, који у конкубинату живе, а поглавито румска поджупанија не само да је на папиру издала строге наредбе у том погледу, него је стотинама у i конкубинату живећих, које натерала да се венчају, i а које раставила. ’ Политичне власти обраћале су се у том по- , гледу и на сремско-карловачку конзисторију и рум- ( ска поджупанија 1882. између осталог рекла јој је ( и ово: „приликом многих расправа са окривљени- 1 ■ цима испоставило се, да је највећи повод што се > нонкубинати умножавају тај, што неки свештеници ■ од лица, која се венчати желе, без обзира на њи- , хово худо материјално стање за венчање 10 —20 r фор. захтевају и тиме не један брак осујете“ и ( на основу ове пријаве изда конзисторија 18. марта ( и. г. на свештенство наредбу, у којој му налаже, да не само надлежним политичким властима на r руку иде, него да евима могућим средствима на ( томе настоји, да се тој болести на пут стане и да сваки случај конкубината надлежпој политичној облаети пријаве. А уједно најстрожије забрани свеште- < ницима „свако истјазаније а особито при венчању" јер ће у противном случају она најстрожије поступати са онима, који чине „истјазаније". Како се свештенство у румској поджупанији 1 ■ слабо осврћало на ову „строгу* наредбу конзи- 1 1 сторијалну, што пак ни мало не служи на част 1 1 „енергичном“ г. Герману, то се румска поджупа- 1 1 нија 3. септембра 1883. поново обрати конзисто- 1 ’ рији с доставом, да је она вредузела најенергич- < није мере против оних који у конкубинату живе, 1 1 но да јој је за то постигнуће те своје цели нужна 1 1 издашна помоћ од стране евештенетва, нашто конзи■ сторија изда 29. септембра и. г. на свештенство > наредбу, у којој га упућује „да оно у интересу и i цркве и народа нашег а тиме и државе свим мо■ гућим средствима у цркви и изван цркве верне } сходним саветом и поуком на грех и штетне по- i 1 следице ванбрачног живота упозоравати и случа- } јеве таке надлежној политичној власти ради да- 1 љих корака пријављивати има". 1 Но свештенство се у румској поджупанији слабо 1 > и на ову наредбу конзивторијалну осврну, што још више служи на част „епергичном“ г. Герману, и > румска се поджупанија 6. новембра исте 1883. и Ј опет обрати конзисторији с доставом „да је попри- 1 мила најстрожије мере, да конкубинате развргне ’

односно особе у конкубинату живеће на брак скло- р ни, и да јој извршењу благодетне те намере неки и од самог свештенства препреке чине тиме, што ј< против установе §. 15. I. Б. реекрипта од 10. а«г. г> 18G8. потражује од сиромашних у конкубинату жи- к већих особа за венчавање награду у износу од 2—lo фор., даље да опет неки сасвим мирно гле- в дају, како ee конкубинати све то више на општу н саблазан умножавају" и конзисторија или право н рећи њен председник г. Герман, који је и онакоу п конзисторији све и сва, и њепе закључке иввршује с како хоће, у место да је од румске поджупаније к искала имена оних свештеника, који како у наточ г §. 15. рескрипта од 10. авг. 1868., тако исто и б њене „строге” наредбе од 18. марта 1882. ишту в 2 —lo фор. за венчање, тако исто и списак оних н свештеника, који у наточ њеној наредби од 18. т марта 1882. и 29. септембра 1883. сасвим мирно с гледају, како се конкубинати множе: она изда 24 б новембра 1883. наредбу на свештенство, у којој и упозоравајући га на своје наредбе од 18. марта 1882. и 29. септембра 1883., најозбиљније опомиње 11 односно препоручује, да не губи из вида, од ка- с квих је недогледних последица умножавање конку- s бината, и „да на част свештенству служити не т може, да је политична влает, имајући у рукамадо- & казе, приморана овамо дојавити, да свештенство л приликом ступања странака у брак, истјазанијем и ј, чињењем других ненужних препрека к умножавању в конкубината доприноси, те тиме крајње небриге- с при испуњавању и у том смотрењу дужности своје 0 . показује" те г* позива „да оне особе у конку, бинату живеће, ако томе какве препоне на путу а i стајале пеби, бракосочетавати има, имајући могуће 1 [ препоне својим начином уклањати или на укла- 1 : њање истих дотичне стране сходно упутствовати, I у противном случају надлежној политичној области, 1 случајеве конкубината ради развргнућа од времена 1 на време ради даљег поступка пријављивати". г Првог фебруара 1884. издала је сремско-карло- 1 вачка конзисторија на свештенство упутство, да по } одрећеном њоме обрасцу устроји списак невенчано 1 живећих за 1833. а у напредак да сваке по године * такав списак преко прота њојзи достављају. Оно је Ј за 1883. протама доставило такав списак но за Ј прво полгоће 1884. бар наш прото Лаза Поповић } није ни искао од свештепства. Доста што је за први пут учињено по наредби конзисторијалној. 1 Из до сад реченог види се дакле, какве је кораке чинила политична власт у Срему, а понаособ 1 румска поджупанија у погледу оних, који у конку- Ј бинату живе, а уједно и какве је кораке чинила 1 сремско-карловачка конзисторија. ! Политичној власти не може се пребацити, даје 1 недоследра и млака била при решавању овогвеома • важног питања, но сремско карловачкој конзисторији, којој је на челу „енергични“ г. Герман, мора се и једно и друго пребацити. Ова у место да сама зна, каква „истјазанија" чине неки евештеници при- 1 ликом венчања, те да их због тога строго казнила, 1 она је мирно чекала, да је на њихова „истјазанија" ! упозори политична власт, те дознав од ње за њих, ; изда строг налог, да ће се најстрожије поступити Ј са онима, који у будуће буду истјазанија приликом ] венчања чинили, те кад јој је по том и опет поли- i тична власт доставила до знања, да јој неки све- I штеници препреке чине у извршењу започетог развргнућа конкубината односно венчања оеоба живе- i ћих у конкубинату, тиме, што у наточ §. 15. I. Б. } рескрипта од 10. авг. 1868. за венчање ишту од с странака 2 —lo фор., она у место да је таковевећ ч и по својој наредби од 18. марта 1882. најстрожије ј казнила, задовољи се тиме, да је за тако не само незаконит него и гадан поступак, само ово у сво- 8 јој наредбо од 24. новембра 1883. рекла: „да на i част свештенству служити не може, да је поли- ј тичка власт, имајући у рукама доказе, приморана i овамо дојавити, да свештенство приликом ступања г странака у брак, истјазанијем и чинењем других ненужних препрека к умножавању конкубината доприноси, те тиме крајње небреженије испуњавању и у том смотрењу дужности своје показује". , Па да се онда још чудимо, што се свештенство i или мало или ни мало не осврће на наредбе конзи- i сторијалне! < Та кад напоменем, да данагњим даном у Ар- ] хидијецези карловачкој има више од 20 ерпсних i свештеника, који јавно живе у конкубинату, да је ( гдекоје од такових свештеника г. Герман отлико- е вао црвеним појасом, и у кућу им одлази, да су то в већином његови верни, које он сваком приликом е штити и брани: зар се онда може од таке конзи- а еторије или право рећи од њеног председника и е такових свештеника очекивати, да иду политичним е властима на руку. да се постојећи конкубинати и у з будуће забране ? п Пвтам у чему се састоји та хваљена лојалност т и енергија г. Германа? Зар и из овог не могу политичне власти уви- о дити, да су г. Герману пречи неколико његових l верних свештеника, који му потписивањем на разве р денунцијанске преставке против српског народа, в што су све поникле у његовој кујни, и које се „го- н ре“ шиљаше, припомогоше да се дочепа патријар- Г шеског престола, нежели интерес државни? 1 Но није г Герман само у овој ствари таки, не- в го он је тави у свему. Он овамо непрестано изда- с је циркуларе на свештенство, и прети му да се о- ј< вако, да се онако влада, јер ће у противном елу- i чају искусити строгост закона, но његови верни по*Г

ред свију његових циркулара чине шта хоће, па им не само не бива ништа, него их још и отликује, а бољи и ваљанији свештеници, које он мрзи и гони, не чине и онако оно, што се у његовим циркуларима забрањује. Ко зна данашње стање у Архидијацези карловачкој, тај ће са мном заједно морати рећи: дау њојзи није било већег нереда и безакоња, но што је данас, већина свештеника ради шта хоће, а тако исто и калуђери. Бољи свештеници и калућери прогањају се, а олош којекакав, тај је код г. Германа у части, кћери њиове г. Герман удаје за богослове те сад у карловачкој богословији има доста ожењених богослова са женама заједно, као што их од како је богословије није било, зетови им се постављају за администра- . торе добрих парохија, синови им се примајуизшестог гимназијског разреда у богословију и добијају благодјејаније и штипендију, а такови калућери намештају се за администраторе и намеснике. За пример од такових свештеника навешћу само пароха трпињског Тошу Миков ћа, који није скоро никад у својој парохији, него или је у Даљу код брата г. Германа Стеве Анћелића, управитеља даљског спахилука, или иде с њим по целој Маћарској и Славонији по вашари, те купује говеда и свиње за спахилук, или је у кафанама играјућ се на новце карата са Чивутима. У Трпвњи нема скоро никад на време службе, а кад је има, онда у Вери нема никако, јер тада ју је за цело одслужио вереки администратор Папрић сродпик Миковићев, него је или нема никако или је одслужепа пре зоре, како би само г. попо могао на време стићи у Даљ. А о обављању осталих свештеничких дужности у Трпињи није вредно ни говорити. Треба само запитати ма ког Трпињца, како њихов попа одправља дужности, па ће од њега чути оно, што није ни у сну могао помислити, да може бити и тако небрижљивих свештеника. Циркуларни протокол код Миковића у највећем је нереду, код њега сваки 2.—3. циркулар западне и изгуби се, он не води хронику, он не води списак исповедајемих, па ма да је све то и нашем проти Лази познато, тб му он ипак не сме ништа да ради, јер прво и прво има и сам доста на „р«пу“, а друго зна, како Миковић стоји код г. Германа. И оваког свештеника г. Герман еваком прили ком отликује и к себи призива! Но није код г. Германа у части само Тошо Миковић, него се он брине и за његовог сродника Милошевића Филипа, бившег чепинеког пароха а садањег професора богословије у Сарајеву. Филипа зна и Вуковар и Бршадин и Чепин а зна га исва онолина вуковарска, ко је и какав је, па на заузимање Миковићево, оде препоруком г Германа за професора богоеловије у Сарајево! Г. Герман препоручујућ Милошевића за професора богословије у Сарајево без сумње је мислио ово: кад сам могао Магарашевића, који је негда био парох у Белом Брду, па ког је конзисторија због чињених њиме шкандала, морала преместити доле у Срем у Сурчин, где је такоће са својом Јецом чинио шкандале, протурити за члана конзисторијалног у Сарајево, за што не би могао и Милошевића препоручити за професора богословије у Сарајево. Па још има кратковидих свештеника овуда по нашој околини, а има их 1 у долњем Срему, који држе, да је г. Герман пријатељ свештенству и да он отликује свештенство. Јесте пријатељ, али не честитом свештенству него олошу. Том је он пријатељ, и то отликује! Какве пак калућере отликује г. Герман, то и ако знам некоје да не заслужују што је на њима мантија, па су ипак код њега у части и он их отликује, о томе нећу да говорим, ваљда ће се наћи какав брат у фрушкој гори, да о њима више коју проговори.

Политички преглед

Шта хоће Младочеси ? Др. Едвард Грегер говорио је пред својим бирачима у Раудимцу, те им изјавио у главном ово: „Изуаимајући универзитета и новог изборног реда ва трговачке коморе, нису Чеси од ове владе добили ништа друго ни у народносном ни у економском погледу. До сад сс није могло више добити, ал од сад треба живље радити. С тога је нужно да у аустријски сабор дође што више Младочеха. Грегер вели, да младоческа странка заступа жеље народа, а чешки народ хоће што незавиенију краљевину Чешку у законодавном и административном погледу. Краљ тр’еба да се крунише за чешког краља, да припусти у савет једног чешког министра а мора ee увести нарочито земљорадничко мивистарство за Чешну. То је отприлике најмање што Чеси траже и морају тражити. и од ове жеље нинад отступити неће. Црногорско-турска граница. Спорно питање око црногорско-турске границе решено је и уговор ће се потписати кроз који дан. По вестима из Цариграда утврђена је ново црногорско-турска гра ница овако: Полазећи од Улциња вуче се оном линијом, која је и до сад сачињавала границу. Код Планинице укрштава Тому камен и иде допланине Голеша, одатле се вуче до Мовре и велике планине заоврЈжујући сва она српска места, ноја су уступљена Црној Гори. Одатле иде стара линија коју је гроф Корти определио и трасирао. Једноједино мухамеданеко село уступљено је према томе Црној ори. За даввеке је боље и по Прву Гору и по