Застава, 05. 02. 1886., стр. 3

лакше и боље било, да се до некога међусобнога споразумз дође како и на који начин да се наш овострани трговачки сталеж и његово биће обезбеди. Али од свега видимо, да је до сад остало при самом замишљају, и ни од куда не чујемо и не видимо никаквога озбиљнога стварнога заузимања ма да сваким даном све више и више осећамо притисак и све већма и већма упадамо у нове грехе не бринући се згсвој и свога ближњега брата опстанак, а још мање за сву општу нашу будућност. Ово je већ крајње време, да што јасније обелоданимо нашем трговачком свету, како ко мисли да би што пре до жељене цели дошли. Зато нисац овмх редака изнаша на јавност свој замишљај и нацрт у свези у истоме пачелу, у своме чланку 63. броју „Заставе“ од 1885. године и препоручио би како један, тако и други најискреније сваком ваљаном и свестном нашем Србину трговцу и то без разлике варошанима и сељанмма, да би озбиљно, смотрено и свестрано вретрески и даље сљедећи нацрт, па на основу истога да би сви сложноприонули, jsa створимо оно, што нам је најнужније за наш и нашега поколења будући опстанак. А то никако не да се ни зами(лити друкчије, него с искревим бракквм одважвим удружењем. Ми смо, богу хвала, још данас толико јаки, да би кадри били у слоги, а здружени сретнијој и сигурнијој будућности на сусрет ићи, само треба да смо свесни позива нашега и строго да све пратимо, што се око нас, односно у нашим и ван наших кругова натрговачком вољу догађа. То кад сви поједини од вас буду чинили, сви ћемо се на брзо наћи под једним кровом, и то сити искушења засебнога и себичњачкога сада нецелисходнога рада. Досада горко исвупиње довиће нас до правога убеђења, шта нам ваља радити против досадањега нашега худога положаја и нагониће нас да морамо пренути, да еебе бар толико узвисимо умно и материјално, колико је нужно да с нашим безобзирним такмапем делимотрговачки мегдан ида се даље недамопотискивати с нашега природнога трговачкога земљишта,које су нам нашипрадедови приуготсвили и наши оцеви сачували. То земљгште треба да нам је највећа светвња а воглавпто нашгм трговцима. Ми треба сву нашу садању умну и матергјалну снагу сложно да улсжимо. за счување овде у нашим српским покрајинсма налазећег се трговачксг земљишта, јер са тога земљишта увсренио се наш овострани српсви народ у овим покрајинама, са тога земљишта вознаје историја и свет велике трговачке и племените дЈхове, чему су свему догаки: наши садањи народни српски фондови „Српска Матица“ вт. д. Многи је српски синак уживао благодсти с добрствсрних и пламенитих наших блажених старих тргсваца, а на против доста једосадањи свет упознао, поједине синове, који су се неблагодарни показали према својих добротвора, не служ ћи народу своме на дику и услугу, као што су сни вамевули, мучећи се целога свог века,свесрдпо на олтар просвете и напретка свога милога варода жртве привашајући. Тако исто и ми садањи трговци псзвави смо, да нпујемо у строгоме смислу наш трговачки сталеж, како би с једне стране сдали бласодарност ипризнање нашим иретцима, за њвхово старење о очувању предатога нам трговачког српског угледа ; а с друге стране пак не смемо се дати понизити, да махом постанемо вазали и туђе слуге, него треба да по садањем напредном трговачком просветпом духу себе и нов нараштај унапрсђујемо и што више с лепим примерима предњачпмо и свом народу користимо. Усљед свега дакле нужна су нам све општа и поједина удружења трговачкога стилежа. На првом месту позвани су сви без разлвке Срби трговци у свима покрајинама аустроугарске државе, да се подаберу и да се у сложни братски договор упусте и са стручним трговачким ( дбсрвма ва спассносни рад одваже; и : акон зрелога схватања зассбне „Трговачке српске заједнице“ свуд и свугде по већим нашим варошима оснују ; и таксва свака вз свсјих околних села све Србе чрговце за своје чланове пригрли.

Извештај

главве свувштине српске новосадске читаонице. У недељу на Сретеннје у 2 свта по подне амала је „срп. нов. читаоница" своју редовну годишњу гл. скупштину. Иста је била многобројним чланевима заступљена; беше вх 80. Председавао је у одсуству вредседнива Дра Л. Станојевића подвредседник Јован Грчић. Бележи за ову скупштину предложени члан ђорђе Стоја. Председник отвара скупштину, поздравља млогобројне сакупљене чланове и поднаша извештај (у вдућем броју донећемо га опширно.) Међу осталим напомињем да у члановима бројно боље стојимо од лрошле године што доказују следећи податци. Почетком ове године бројала је читаоница 194 чланова. У току године својевољно иступише 19 умрло 6 одеелише се 10 од одбора због неплаћања чланарине брисано 5 Свега 40 а улисаше се нова 62 члана и потом читаоница броји данас 216 редовних чланова.

Затим је прочитао благајник Петар Дамјановић годишњи извештај читаоничке благајне за год. 1885 која се на следеће податке своди. П рим ањ е: Готовина од 31. децембра 1884. 304 ф. 40 н. члапског прилога 1576 „ 50 „ доходак билијара 450 n O7 „ подкирије 384 „80 „ добровољни прилога (скупљ. о беееди 26. нов. п. г. на српске рањенике) 322 „ 55 „ од вечерњих забавл пев. друштва 221 „ 45 „ ванредног прихода 15 „ Укупно 3440 ф. 08 н. Издавање: За новине 451 ф. 10 н. „ станарину 825 „ „ „ оправку билијара 66„31„ „ плате поелужитељима 315 „ „ „ милостиње 32„06„ „ поштарину на новине 47 „08 „ „ разне трошкове 108 „34 „ „ намештај 418 „ 61 „ „ добровољ. прилог ерп. рањеницима 322 „ 55 „ Срп. народ. позоришту за чланство 100 „ „ Овдаш. тргов. школи годишњи принос 10 „ „ За вечерње забаве 216 „52 „ „ певачко друштво 209 „ 51 „ „ пролазне поште 20 „ „ Свега 3175 ф. 08 н. Сувишак у готовом 265 ф. —н. После тога прочитан је извештај рачунских прегледача, у ком јављају да су поменуте рачуне прегледали, и нашли у реду, те предлажу да се благајнику Петру Дамјановићу даде апсолуториум (опростницу) (Прима се.) После кратког расправљања утврђен је за год. 1886 г. овај прорачун. Укупно нримање 3250 ф. —н. Издавање: За новине 430 ф —н. „ стан 1375 „ „ „ плату послужитељима 360 „ „ „ намештај 97 „ „ „ поштариву на новине 50 „ „ „ разне трошкове 120 „ „ „ милостињу 30 „ „ „ вечерње забаве 150 „ „ „ певачко друштво 350 „ „ „ овдашњој тргов. школи 10 „ „ Свега 2972 ф. н Остало би дакле сувишка 287 ф. —н. Пошто је председник у име своје и свију осталих частника на поверењу захвалио приступи се новом избору часника. Следећи су једногласно изабрани и то: За председвика: Др. Л. Станојевић, за потпредседника Јован Грчић, за тајника Благоје Бранчић, за благајника Данило Слепчевић, за књижничара Ст. Милованов, за одборнике: Милан Андрић, Др. Ј. Велемировић, Др. П. Јанковић, Пера Матић, Антон Шрајбер, Стева Гавриловић, Јоца ђорђевић, Др. А. Кода, М. А. Јовановић, Илија Миличић. За рачунске прегледаче: ђока М. Поповић, ђ. К. Јовановић и Лаза Вуков. Ero то би био укратко извештај главне скупштине српске новосадске читаонице. Дамјан.

Вести из места и са стране.

За српсне рањенике. Пишу нам из Силбаша у Бачкој да су тамо под управом Iђе Евице Грујић скупиле гђце Милица Грујић и Марија Вукадиновић 46 фор. 56 вовч., и доста ствари, што је све „црвеном крсту“ у Београд послато. Припослати списак ирилагача штампаћемо. Разни ствари рубља, шариије послано је још гз Суботице, Буковца, Грздшпке, Госпића, Илока, Пакраца и Митровице. Цетиње за пок. Дра Суботића. На глас да је Др. Јован Суботвћ умро састао се одбор цетињске читаонице, да већа ваго би и Црна Гора одала достојву почаст неумрлсм српском књижевнику. Закључено је да читаоница у писму упућеном тужној удовици тђи Савки Суботићки изјави своју жалост. Осиј. тога приредиће се на Цетињу парастос. Црногорски поздрав Гледстону. Грађани Улциња отправили су Гледстону брзојавну честитку, када је ступио ва владу. То ће исто учинити и грађани Цетиња. Падејсно убиство. Из турско-кањижког среза пише нам г. Српскогорски ово: „Кад сам већ споменуо падејски догађај, у ствари убиства Адолфа Бекове жене, допустите ми да и резултат истраге саовштвм. Након убиства сљедила је и трага грозва и нечовечна; јер се заједно убиство двојином платило. Као у сваком учињеном неделу, прво полвција баца сумњу и кроз исту је рада встину дозвати. Као што већ рекох, Чивут је врло богат, жртвовао је добар део иметка, само да дозна за убице. Жандарми окрепљени обећањем и митом чинише чуда и покора, само да убвцама у траг уђу. Бише и убише неввне људе, јерпадоше 4 особе под сумњу, један Србвни три несрба. Они буду пред суд однешени у затвору претучени и пола мртви рекоше, да су убиство взвршили. Но после су то опорекли, пошто су на то грозним мучењем од жандара присиљени били. Србин је своју заиста невииу душу на лравди бога испустао. Од осталих

оптуженика је један полудио, а двојица су пуштени, пошто су од суда за невине нроглашени. Ето вам слика и прилика цивилизаци]’е, те пресуђујте сад о јцвној’ сигурности кд нас.“ Беееда у Модошу. Српско црквено певачко друштво у Модошу приређује под коровођством г. П. Михајловића учитеља 9. (21.) фебруара 1886 г. Беседу у корист свога фонда. Програм „Беседе" се еастоји из 9 одабраних тачака. Нема Србина лечнина. Пишу нам из Старе Паланке: „Пре дужевремена, изашлаје у „Застави" и „Срп. К “ белешка, из Ст. Паланке, која ј>* упозорила Србе лечнике, на упражњено место лечника код нас. Па као да нигде ни једног живог Србина нема. Али, да је упражњено било место, за саборског посланика, онда би за цело палапчани имали част видети много Срба кандидата. По варошима има до 20 доктора, а у село неће ни један. Но веле: нека иду тамо чивути, шта ћемо ми господа тамо! Па како долазе Чивути, у села, онако им и иде. Само их запитајте, колики су капитал за 10 год. стекли ? Има још нешто што би се баш могло у грех уписати господз докторима, ато j’e : уживање народних стипендија, апо том вечити заборав на народ. Но дошао је и рок расписаном стечаЈЈ. Избор је (т. ј. не избор) обављен 13 јан. Тога дана се тек знало, ко је кандидат. На избор је дошао главом г. Солгабиров Избор је отпочео овим редом: Сам Селга је направио записник, овог садржаја: Санитетски одбор препоручује Г. Др. Лебла за кандидата, пошто се сам он, на ово упражњено кесто јавио и моли репрезентанцију, да приступи избору г. Др. Лебла. Записник овај, састављен против воље и мишљења здравственог одбора, повуди солга одборнвцима да га потпишу. На то устане један члан санит. одбора и рече: да није то истина што у записнику стоји. Санит. одбор не препоручује за кандидата г. Др. Лебла него је мнење сапитетског одбора, да се ј‘ош j’eдан стечај распише, јер је први конкурс, само у једни мађ. новина стајао, г. солгабиров ва то рече, да то бити не може. Народ са свију страна повиче, да само Лебла неће, j’ep нема поверења у њему, па му не сме поверити своје вајвеће благо, жнвот и здравље. Али Wer Macht hat der hat Recht. Солга прогласи сам за кандидата чивута Лебла, против воље целе општине. Одма се направи изборни записвик. Па ко је потписао записник ? Чујте само људи. Један чивут из Немач. Паланке и један мађ. из Н. Паланке, из друге овштиве, један чивут из Ст. Палапке, (овај бар има право, себи у својуопштину лечника бирати) Тако његова „небираност® ординира по Ст. Паланки, од мртваца до мртваца. Тешко да ће га когод звати себи у болести, јер наш народ нема у Чивутину вере. Т. Грчкв старо древности. У Атини предузета су у петак пре подпе у присуству краљевом ископавања на Акропољу до Ерехтејона, па су у дубини од 3 метра вађене три женске статуе са траговима боја и две главе животве величине. Они припадају најбоље очуванпм споменицима грчког кипорества и врло су лене израде из доба Фидијева. Кратко вести. Конзисторија епархије бачке имаће своју редовну седницу сутра у четвртак 6 о. м. Од В. Бечкерека до Модоша почеће се градити жељезпица. У Петроград у су ушли у траг новој’ нихилистичкој завери. У Мраморку у Банату изгорела је општинска кућа. У Копенхаги отворила се гренландска изложба са силним етнографским предметима. Т рговина.

=■ Нови Сад 4. (16.) фебруара. Житарска радња. Како ва горњим. тако и на нашим дољњим пијацама промет је јако одмерен. Брашно је мање тражено, па и шеница се минулих дгна слабије пазарилз. Цене су храни без промене. У главном узето, цела житарска радња више се држи неке извесне резерве. Пролетња што живља промета још нема. На нашој пијаци житној од више дана врло је мало довсза са храном. По нека кола шенвце било је из Срема. Цене се сваком зрну чврсто држе. Плаћа се за шенвцу новосадску, шајкашку и сремску прве каквоће 7 ф. 40 н, средња 7 ф., лакша роба 6 ф. 80 н. Наполица 5 ф. 70 н. Јечам 4 ф. Зоб 5 ф. 50—60 н. Кукуруз је понајвише тражен. Спекуланти купују за пролеће, а пазари се јако за творпице спирита. Цена је кукурузу чврста. Плаћа се круњеп 4 ф. 40 н. некруњен 3 ф. 20 н. Све од 100 кгр. Производи. Брашно се у нешто мањој мери пошто шеввце оскудева на пијаци. Продаја брашна слабија. В а р и в о. Отпочео је пролетњи посао са робом наших вртара-бостанција. Купаца се налази из Босне и Србије. Цене су купцима високе што их продавци ишту. На горњим пвјацама слаб је промет са варивом, нити има извоза у иноземство. Цене су горе малаксале. Данас су код нас цене ове: Пасуљ бели крупан 6 ф. 40 до 60 н., ситна пасуљвца 7—7 ф. 50 н.. жути 7 ф. Лук црни 6 —B ф Кромпир 2—2 фор. 20 н. од 100 кгр. Арпаџик се тражи, цене га продавци 40 до 50 н. од 1 кгр. Ове цене као да се неће моћи одржати. Маст свињска. Само за мештанску потрошњу што се продаје. Већа спекулација је сасвим мирна. За горње пијаце се ништа не купује. Робе се обилно израђује. Цена је данас на веће партије 46 ф. 50 в. до 47 ф., на мање 48—50 ф. Сл а н и н а. На сместиштима има робе пуно. Данас продаје нема Истом када ie отвори пољска и виноградска радња, одпочеће што већа продаја. Цена је ова: сушена танка и средња 47- 48 фор. дебела паљена 50 ф. од 100 кгр. Свињска вијаца, нема што важнвје иромеае.

За горње пијаце није ништа пазарено. У Руми је прошле педеље одржан вашар, догоњено отуд неколико чопорица мршавих свиња. Цене су доста ниске. Годишњаци B—lo8 —10 ф. двогодишњаци 12—16 ф. од пара. На нашој пијаци угојени тешки 32 до 33 н., средњи 33—34 н., лакши меснати 33 —35 н. жировњаци средњи 30 н., од 1 кгр. Месарска пијаца без икакве промене. Вино. Продаја вина сасвим преетала. Купаца пема ни са које стране. Нема ни наде да ће пре отворити се што бољи посао са вином докле не огране пролеће. Цене су обичне. Бело лањско 8 до 10 н., шилер 10—13 н, црно 20 —24 н. Старо бело 12—14 н., шилер 13—16 н., црно 32—40 п., од 1 литре. Комовица 15 —18 н., шљиг-овица лањска 18—24 н., стара шљивовица 32—40 н. од 1 литре. Како у Руми на вашару, тако и по нашој околини тражу се добри коњи за војничку потребу. Плаћа се од комада 150 —200 ф. « Течај златног и сребрног новца на пешт. берзи од 4. фебруара. Дукати 5-9 i Наполеондори (20 франака) 10.01 4 n / 0 угарска златна рента 102.85 s*7о » папирна „ 94.40 Немачке држ. марке - 61.85

Најновије вести.

ГроФ Кевенхилер који се бави у Бечу, био је јуче 15. о. м. примљен од краља и од предстолонаеледника у аудијенцију, која је трајала 1 сат. Бављ-ње његово у Бечу доводе у свезу са прекинутим преговорима о миру. Порта је упозирила заступнике сила на оружање Србије и на скупљање српске војске на турској граници. По париским вестима може се очекив >ти споразум велесила о турско-бугарској погодби. Прекидање преговора о миру од стране Турске изазвало је у Београду чуђење. Краљ се о томе из Ниша брзојавом саветовао са Гарашанином. Кнез Александер одпутовао је данас у Пловдив. Вести о неком својеручном писму цара Александра 111. сасма су неистините. Из Букурешта јављају да је друга тачка о миру усвојена. Из Петрограда јављају да је министар спољних послова Гирс приредио сјајни обед у почаст кнеза Николе, гдо еу били и дипломатска тела. Српски по сланик Сава Грујић примљен је и од цара и царице.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ*. (Стигли 4. Фебруара) Будапешта. Угарски сабор примио је данас хопведски буџет и буџет министра правде. Петроград. Јуче по подне отпутовао је црногорски кнез. Велики кнез Николај Алекси-Павле и Сергије испратише га до железничке станице, гроФ Орлов Демисов до границе. Париз, Тврде, да је генерал Било изабран за посланика на руском двору. Букарешт. Да би Порта избегла даља пребацивања, како отеже преговоре о миру, опуномоБила је брзојавво Маџид-пашу, да се упусти у претресе првих чланака уговора. С и т н и ц е. Лујза Мишел. Из Париза јављају, да је ту скоро опојано на гробљу тело мајке Лујзе Мишел, па је по том у нарочиту гробницу спуштено. После погреба саопштила је Лујза Мишел присутнима, да ће са Крапоткином ићи у Женеву, ту ће пробавити кратко време па ће оданде посетити Берлин и Петроград, Ако је у Берлину добро прнме, онда ће неко време ту пробавити, али ако је начелни другови ладно дочекају, ти ће непремено ићи у Петроград. Одавде ће водити кореспонденцију са својим пријатељима у Француској. Статистика баснила. Статистички податци о беснилу, прибрави су у Паризу тек од 1880 године. Број бесних уједане уједени број паса животиње људи умрлих 1880 294 538 68 5 1881 615 729 156 17 1882 276 298 67 11 1883 182 198 45 5 1884 301 275 3 1885 314 20 Цифре су поучне: за 1883 и 1884 год. када су тачно биле вршене мере о бесним пе.има, умрло је свега 9 људи. Очигледно је да може то зависити од испуњавања полицајних мера.