Застава, 14. 11. 1893., стр. 3

сам тај чин врло је внамеиит и то je велика тековина sa овдашњу опћину ва сва времена. После тога почне литургија. Владар је за цело то време све до „свјати боже“ стајао под балдахином у маршалској униформи, а онда се даде зиак, да ће владар да полази. Митрополит и свештенство Hsaije из олтара, владар приђе митрополиту и неколико пута рече: >sehr jSehr nett«, ис митрополитом и др. Цурканом се разговарао; онда намесник гроф Килмансег представи владару редом одборнике опћинске: најпре председника г. Ђоку Остојића, којега је владар питао, како стоји опћина са свештеником, и да се радује, што је тако красно дело овако брзо доготовљено, за тим представи намесник владару остале одборнике, од којих је већина била одликована говором. У опће се јасно дало опазити задовољство и расположење владарево ва цело то време. Митрополит са целим свештенством испрати владара из цркве, а кор j'e опет певао царску химну, сав пак народ у цркви, која је дупком пуна била, клицао је громко „Живио!“ После одласка владарева настави се литургија; иа реду је био апостол, који су читали троје деце, троје Српчади бечке, Душан и Јованка пл. Бајићеви и Иван Јосифовић, тако дивно, тако анђелским гласићима, да се човек духом пренесе у центар нам доле, и не осети, да је овде у мору туђинштине. Служба је даље до свршетка текла својим редом, мешовити збор са црквеног кора одговарао је дивно Станковићеву литургију, а особито је прекрасно отпевано познато крушевачко „хвалите. * Пред „причасно“ ступи пред двери вредни старац Др- Цуркан те изговори прскрасну беседу, разложивши значај светковине многобројном народу. Говорио је истина руским језиком, али тако јасним гласом и тако разговетно, да се свака реч могла равумети и разумела се. После тога се сврши прва српско-православна литургија у Бечу и могла се читати радост на лицу сваког православног Србина овдашњега, што је то дочекано и што се то стекло. Заелуга око подизања цркве како сам већ напред рекао има у првом реду црквени одбор и његов председник г. Ђока Остојић. Ваљало је ту од Повција до Пилата ићи и то по сто пута, док се је све њих усмено обавестило, шта Срби бечки хоће и вашто xohe самосталну опћину; ваљало је ту са разним министарским и намесничким референтима и секретарима натезати и управо отвмати једну по једну тековину, док се нису правила потврдила у онаком смислу, како је опћина захтевала а то је богме теже и неугодније, него обући се у фрак и бели пруслук или иначе, па сести у фијакер и ићи каквом великашу у аудијенцију и позивати на светковину. А то j'e родољубиви председник опћински, г. Остојић, од како ctoj'h на челу опћини, неуморно радио. Кад се год поднео какав поднесак намесништву, он је лично ишао, обавештавао их и натезао с њима, j'ep они нису ни noj'Ma имали, шта то значи специјално српско-православна црква, они имаЈ’у о нама noj'Ma баш онако, као и српски народни секретар. Но хвала Богу, то се све прекужило и данас српска православна црква у стародревном и гордом Бечу ctoj’h као какав видљиви знак триЈ*умфа српске народне и православно-религијозне свести. Као што j'e познато читаоцима „Заставиним“, опћина је ј'ош летос ивабрала једногласно ва свога пароха посланика на српско-народном црквеном сабору г. Михајила Мишића, на чему се опћини само честитати може, j'ep ко позваје г. Мишића, биће уверен, да је он за тако важну позициј’у потпуно дорастао. Његов избор међутим још није власт потврдила, j’ep он није аустријски, а када буде потврђен па дође овамо, Срби бечки брво ће се осведочити, да су у г. Мишићу добили млада интелигентна и образована и карактерна човека и ваљана свештевика. Док пак он не буде обављаће дужности свештеничке г. др. Цуркан, конвисторијални саветник у Черновицама и посланик у царевинском већу, кој'и се опћини сам понудио. Диван је то човек и сваког поштовања достојна старина. Још коју о цркви: Опћинско вдање је велика кућа на три ката, а у њој половицу партера и мецанииа ваувима црква. Са улице су велика црквена врата, непосредно над вратима слика првог српског просветитеља и учитеља св. Саве, ком је црква и посвећева, а над сликом влатан велики крст. Ивнутра j'e црква прекрасно ypeijeна: унаоколо дивни мрамороки зидови а горе врло леп свод, на средини цркве виси велики полијелеј врло диван, а најлепши украс црквени је прекрасаи иконостас,

ког је правио овдашњи дворски столар Алберт, то је јединствено у својој врсти и колико је мени познато, једино вагребачка српска православна црква има овакав иконостсс од свију наших цркава. У опће сва црква чини на човека најпријатнији утисак. Још hy нешто да напоменем. Они клеветници из Загреба, ив Задра и иначе, могли би се многом чему научити сада, ако имају и мрве способности да се чему науче. У њихове догме већ је прешло, да у „хрватским" вемљама нема српскога народа; нека прочитају добро одговор Његовог Величанства на поздрав у цркви при посвећењу, па ће видети, како се на највишем месту о том мисли. Па онда, кад год виде којом свечаном приликом истакнуту српску тробојку, ти бестидници добију грчеве, па направе читаво европско питање и као прави денунцијанти довикују власти, да је то застава краљевине Србије и да је издајство истицати ту заставу. А ево у царској престоници у најсвечанијем момеиту лепрша се та иста срп ска тробојка уз царску у свој својој величини тако, да су скоро додиривале освећену главу владареву при уласку у цркву, та два знамења, под којим се српски јунаци борили на свима бојним пољанама за сјај прејасне круне царске и за славу српскога имена. А не би било вго рег, да и они у двору карловачком до свести, да је при дочеку царског и краљевског комесара при отварању сабора уз царску заставу, једино српској тамо право место, никаквој другој; можда ће их у том поучити и г. барон Николић, јер је сада имао прилике да види, која застава једино пристаје уз царску при отварању српскога сабора. а+а=2а.

УГАРСКИ САБОР.

i Око буџета министра правде није било ? велика равговора ни на седници од 8. ноз вембра, него се господа посланици само мало прошалили једно с другим и с миз нистрима. Велике проблеме нису решава- ли, а с омањим питањима брво су били '. готови. Јован В е р е ш се тужи на ону 1 праксу, што се у сведоцбама о моралном в владању овначава и политичко владање i дотичнога. Ђорђе Влашић диже у го■ вору свом министра правде у небеса, цр* - тајући најлепшим бојама заслуге његове. - Геза П о л о њ и исмева Влашића заједно 7 са министром и пита министра, ва што је » обишао Карла Чемегија и није га имено- вао за другог председника курије, него i Срећка Цорда, да ли није он то учинио i из политичких разлога, што је Чемеги i опозиционар? После кратких говора - Јосифа Ковача, Карла Са л ај и-а и Еме- риха Латкоција говорио је министар одбијајући од себе, као да њега - било у овом случају, било у опште при s наименовању руководе политички мотиви. - После тога говора завршена је генерална i дебата и прешло се иа специјалну и том 5 су приликом рекли коју Лудвик М е р е- ј и, Геза Р е м е те, Геза П о л о њ и, Јо-1 сиф М а р к у ш и министар С и л а | и и - тиме је седница била завршена. 7 Прошлог дана се још није знало, да - ће доћи на дневни ред 9. нов. прорачун - министра богоштовља и јавне наставе, јер се силни говориици јавили, да говоре про- тив појединих тачака у прорачуну мини- стра правде. Кад оно, а у јутру имена са i таблице, где се бележе говориици, нестаде - и остадоше само Хорански и Мадарас, > али ови рекоше само неколико речи и про, рачун беше усвојен. За тим је дошао на - ред прорачун богоштовља и јавне наста- ве ва 1894. год. У генералној дебати учеi ствовао је Јулије Шаги, описујући не- вгоде пештанског универвитета. Гроф Коз ломан Ч а к и поднаша предлог, да сабор i позове министра, да уреди конгруу римо- и грчко-католичких свештеника и капелас на. За тим је говорио Алберт К и ш, а - за њим Полоњи описујући како он за- мишља вадатак цркве и јавне наставе. Цр■ ква и школа треба да стоје у служби др■ жаве. Треба подићи државне бесплатне [ школе, али које су обвевне ва све, јер су вероисповедне школе гњездо свакојаких i ивдајничких и против-мађарских тежња. После Владислава Околичањија и и Карла Понграца, који су ва прорачун, устао је Јосиф Мадарас молећи министра, да положи основ мађарској наста- j ви у духу вакона од 1848. год., који су j потиснути вакожодавством од 1868. год. j Нека се подигне трећи мађарски универ- , витет у таком пределу, где ће он вршити ] важну велику народну мисију. И он је за то, да се подигну обвезне државне и , бесплатне школе, алитако, да немају ве-Н

роисповедног карактера и у првом реду нека буду народне (равуми мађарске). Саветује министра, нека се не страши ни од . сто милиона форината, ако то захтева интерес школе и забавишта. После овог је говорио Полоњи у личној ствари и седиица је вавршеиа. У седници од 22. иов. настављена је генерална дебата о прорачуну министра богоштовља и јавне наставе. Отон Xе рм а н, отпевавши славопој министру Чакију, тражи, да се подигне трећи универзитет у каквом чисто месту. Јосиф Бано пак прво изјављује, како му је жао, што ствар народног образовања у прошлој год са мађарског гледишта врло траљаво стоји, као што се то види из министровог извештаја, па тек онда поче славити Чакија и прекљињати га, да не силази са министарске столице и ако мујеположај тежак. Хорански тражи, да држава узме у своје руке препарандије. Где је, вели, учитељ Maijap, тамо је и школа мађарска. Золтан Угр о н тражи, да се народна политика уведе не само у школи, него и у војсци. Јовану Xо к у није до чекања, него жури министра, да што пре помађари народносне школе. Народности се морају начииити на нас налик, вели, и ако не у језику, а оно бар у осећају. Док на страни остварују политику претапања силом, ми остављамо народностима сва автоиомна права недирнута, шта више не употребљујемо ни сретство културне асимилације. (Ала су добри! Пр. Ур.) Другу хиљадугодишњицу ћемо само тако дочекати, ако меЈју грађанима ове отацбине у народносном погледу не буде никакве разлике. Закон о забавиштима није донео жељена плода. Не треба их које где подизати, него на оним местима, где ће оне служити утврђењу и ширењу мађарске народности. После тапшања и силних почели су се посланици мало лудирати и иазивати један другог пајацима, а кад их је председник укорио, устао је Емил Ба б о питајући министра, да ли он зна, да је сегедински адвокат Јулије Вагнер пронашао згодан лек за лечење трахоме ида ли мисли тај лек, ако се докаже да је добар, набавити га за државу. После овог је седница завршена. У седници од 11. нов. настављена је генерална дебата о просветном буцету. После Отона Хермана, који је говорио у лмчној ствари, говорили су Јосиф Маркуш и Јулије Шварц, наглашујући у свом говору, да они мисле, да није дошло још време, да се подиже трећи универзитет, него би требало само пештански проширити. Албин Чаки, у свом дугом говору ивјављује то исто, јер за трећи универвитет треба миого новаца, а има много што шта важније, на што се иовци морају употребити. Даље рекао је министар, да he скоро поднети законски предлог, да се укине обвезви докторат за правнике. Говорећи о школама, дотакао се закона, који говори о учитељским платама и који но речима неких, хоће вероисповести да изигравају. Ако овде, онде, вели, поједине вероисповести подижу својим учитељима плату на 300 ф., против тога се не може ништа. Но ако се на свима линијама покаже та тенденција, да се искључи сваки утецај владе у именовању учитеља, онда стоји влади на расположењу врло згодно средотво т. ј. да се тај минимум новеларним путем подигне. У овој утакмици може победити само држава. Што се пак тиче обвезне бесплатне државне наставе, он је усваја у начелу, али како држава баш не располаже новцем, а вероисповести ће се одупирати, то ће требати дуго времена, док се то изведе. Јер тешво да ће вероисповести тако лако хтети напустити и своје школе и новце, па дати држави у руке. Осим тога, вели даље, влада је наумила, да поради на том, да стече утецаја на образовање не само учитеља, него и свештеника. Не ће (?) она, да крњи ваконита права вероисповести, али не ће ни да жртвује интересе угарске државе ни којој цркви, ни којој вероисповести. После њега је говорио Полоњи и Јован Хок о потреби католичке автономије и препирао се Јулије ПЈварц и Коломан Тали и седница је вавршена.

Дописи

Београд, 12 новембра. („Маленовине" вел и к е ла ж и.) За уредника „Малих Новина' несавесног Перу Тодоровића говорило се пре, даје вешт новинар. Лакоуман свет рекао је још, да су његове новине најбогатије у разноврсности садржине. Тиме се зар тај морално нропали човек понео и тежећи, да свакоме и докаже, како је он „вешт" и „разноврстан", измишља свакојаке лажи и клевете, напада на част поштенцх и уважених људи.

Кад не може друкчије, он инспирише чивутске журналисте, те се после у „Пештанском Лојду* појави какав брзојав, из Србије, којему се овде сваки живи чуди. Али се не чуди Пера Тодоровић, већ тај брзојав дохвати, а већ по својој „вештини* ов од њега испреде и исцеди ако хоћете и чланак и листак и белешке. Дода још томе иначе тенденциозном и лажном брзојаву своје примедбе и лажи и онда задовољно трља руке. То после свет чита, и ма да не верује, јер се ми у Србији сви знамо ко смо и какви смо, али тек наћи ће се по неко, који ће од тога умети да створи капитал. Потражи тако увређени човек правце код суда и добије је, Пера Тодоровић буде осуђен на нешто новчане глобе, алу тај мах он је у својој болесној глави већ сковао какву нову лаж, којим ће привући пажњу иначе врло радозналог света у Србији и продаће по који десетак бројева више од својих новина, платиће глобу, па ће се ипак у себи смејати, јер држи, да је ипак постигао свој паклени смер. Па по што људе Тодоровићеве багре нико не зарезује, њима је то још кривље. Радије би они хтели, да се ко за њих закачи, да натерају човека, да му прекипи, да опали и по који шамар томе нападачу на част поштених људи и да пуца брукаШта би то било за једнога Перу Тодоровића, шта он још има да изгуби, када се већ и онако сав продао ? Једино још остаје увређеном човеку та утеха, да јавно мњење у Србији толико помаже на Перине речи, као на лањски снег. Ствар је у овоме. Пре недељу дана 3 (15.) ов. м. донео је „Пестер Лојд“ један телеграм из Београда у коме стоји „да ће министар привреде изнети пред скупштину ствар о неуспеху с кланицом и о злоупотребама у солунској агенцији, у којима је и г. Таушановић компромитован “ Ту вест особито су халапљиво првхватили овдашњи листови „Видело I *, а особито а Мвле Новине". Кало је ствар о свињским клањицама у Нишу позната и читаоцима цењене „Заставе“, и како су своја разглаголствија о том брзојаву у „Лојду“ донели и ваши неки листови, сматрам за нужно, да вас о правој ствари известим. Тај „Лојдов" брзојав особито је са својим лажним коментарима пропратио Пера Теодоровић. Сам тај ,Лојдов“ брзојав је лажан и још када томе додате лажне коментаре „Малих Новина* и пратње, како „Мале Новине* имају и неке „писмене податке“, који терете г. Таушановић, бившег министра ' а садашњег народног посланика и председника радикалног одбора у Београду, онда можете мисли! ти, колико је ту изнето лажи. Г. Коста Таушановић је у два маха већ тужио уредника „М. Новина* и како су оне изнеле само гола потварања, суд их је осудио. Али а М. Новине* као стеница насрћу и поново изнесе исте клевете' По што г. Таушановић ужива велико поверење ' у посланичком кругу радик. странке, а скупштина се баш тада састала, то су ,М. Новине* мислиле, 1 да ту што ућаре, јер за Бога, подигоше читаву узбуну! Зар може иоле паметан човек у Србији помислити, да Пера Теодоровић има „писмепи доказа’ о 1 тобожњим злоупотребама Таушановићевим, а неће ' да их изнесе! Та он би те „писмене доказе* бар читаву годину дана у сваком броју свога швиндлер-1 ског листа публиковао. Али Пера Теодоровић нема ништа да изнеее ' против Таушановића, и онда му је добро дошло, ! да сумњичи, оговара, потвара. И на жалост, један 1 Пера Теодоровић хоће да преставља јавно мњеве 1 у Србији! Г. Таушановић изнео је потанко у „Одјеку“ кас ко је текла ствар са предузећем о кланици о своје k време, приликом једне интерпелације у скупштини, ' дао је обрашњења о томе ондашњи министар нриf вреде, а и г. Таушановић сам, у колико је то I требало. На та објашњења више нико није стављао своје ' примедбе у јавности, а данас „Видело“, а особито ' „Мале Новине", држе.да је ту ствар свет заборавио ’ и хоћа да отуда граде неки капитал. Г. Таушановић, док је био министар нар. привреде увео је мпоге корисне установе и реформе у ' Србији, те тиме знатно увећао државни приход. Та и српски класна лутрија, која потпомаже и сада српску прввреду и која је истиснула стране швиндлерске лозове његово је дело. Па и у погледу свињске кланице радио је г. Таушановић све, што му је дужност налагала. Што ‘ то предузеће није испало за руком, ту је најмање ' његове кривице. А новац српских акционара вије пропао, јер га је Нар. Банка по упуству г. Тауша-1 новићеву предала „Беогр. Кред. Заводу“, где се и данас налази на приплоду. ! А што се у „Лојдовом“ брзојаву говори о неким злоупотребама у солунској агенцији, тих злоупотреба, ако их у опште и има, није било док је Таушановић био министар. Толико ради обавештења ваше публике и да видите, како имамо „поштеног* новинара П. Теодоровића. д

Вести из места и са стране.

Преска парница лротив „Заставе''. Читамо у горњим лчстовима, да ће 27. новембра (9. децембра) о. г. пред сегединском поротом бити расправа против нашег листа и то због белешке која је у 121. бр. „Заставе“ од ове године под рубриког