Застава, 10. 07. 1894., стр. 4

Трговина.

Нови Сад, 9. јула. Пшеница прве каквоће 6 ф4O до 50 н. Пшеница средња 6 ф. 20 н. Пшеница лакша роба 6 ф. н. Наполица 5 ф. 20—50 н. Јечам 4 ф. 50 —70 н. Зоб 5 ф. 20—50 н. Кукуруз 4 фор. 90 н. Маст 48 фор. Сланина сува 50 ф., дебела паљена 52 ф. Све од 100 килограма. Свињи угојени тешки . 38 н. „ средњи . . . 36 н. „ лаки .... 32 н. Све од 1 килограма. Теоци . B—l68 —16 ф. по комаду. Јагањци . 5—12 ф. по пару. Овци . . ф. „ ♦ Стање воде лод Новим Садом. 8. јула било је 200 мет. а 9. јула је било 2 04 мет. * Штајнбрух. Извештај сасвињског трга од 13. до 20. јула по рим. кал. од трговца г. КостеБраш о в а н а. Тенденција у трговини била је мирнија. Недељне просечне цене: Мађарска сортирана роба 320 —380 кила тешки 42’/»—43 новч.,2Bo до 300 кила тешки 42 1 /,— 43‘/ s н., матори преко 300 кила тешки 41—42 н., сеоски (Bauernwaare) 41 до 43 н., српски 40—42 ’/, нов., од килограма, одрачунавајући 45 кила на живот по пару и 4°/ 0 рабата. Овд. штанд: од 13. јула преостало 187.469 комада. Дотбрано :из унутрашњости ... 8318 „ „ Србије 2998 „ „ Влашке „ „ других земаља ... „ Отерано: за будимпештански обрт (I—X. срез) .... 4383 „ за унутрашњост .... 2455 „ , Беч 624 „ „ Аустријске државе. . . 2687 „ „ Немачку 3564 „ „ друге земље -- „ „ сапунциницу 49 „ Остаје штанд 185023 комада. « Будимпешта. Недељни извештај комисионе трговине рогате марве и оваца Морица Бауера и с и н а. Рогата марва. Вашар од 19. јула п. р. Догон: 3020 комада и то: 528 ком. мађарских волова, 1242 ком. српских волова, 116 ком. срп. крава, 503 ком. мађ. крава, 110 ком. бивола, 48 ком. бикова, 446 ком. теглећих волова, накнадног догона нема. Почем је мали догон био, цене су у опште са 50 н. до 1 фор. скочиле по мтц. Цене су биле ове: Дебели волови добре каквоће ф. 29—34 по мц. са узимањем на живот 37, волови са паше ф. 27’/» — 30 l / 2 , сеоски ф. 25 '/, —27 1 /«, српски ф. 25—32, краве ф. 25—31, Сикови ф. 25 до 32, биволи ф. 18 —22. Све од мЦ. Овци. Вашар од 17. јула п. р. Догон 3850 ком. оваца. Вашар је био непромењен. Шкопци 19 —21 нов. и 23 новч. Овце јагњенице 17 —20 н. по кили са животом. ♦ Течај златног и сребрног новца аа будимпеш т а в е и о ј берзв од 9. (21.) јула. Дукати 5ф.90 н. Наполеондори (20 франака) 9ф.89 н. Угарска златна рента 121 ф. 50 н. Аустријска златна рента 122 ф. н Угарска крунска рента 96 ф. 10 н. Немачке држ. марке (од 100 мар.) 61 ф. 05 н.

Hoвије вести

Катастрофа на м ор у. Приликом вемљотреса у Цариграду, пропала је и велика руска лађа „Коистантин“. Пропаст те лађе проувроковао је вемљотрес. Ова била је натоварева кожама и хтела је да прође кров Мраморно Море, када од једном надође вемљотрес. Велики таласи високо ивдигоше лађу и одбацише на јед ну стену, где се лађа равбила. Лађа је потонула, ваједно са особљем. На лађи је било 18 људи. Јуче на ноћ полепиле су анархисте у Париву на многим местима плакате оштрога садржаја Прети се буржоавији отровом, ножем, динамитом и паљевином. „Ми ћемо“ вели се тамо, „ударити на сумце“. Неки листови отштампаше плакат, пошто га је полиција укловила. Један париски лист доноси невероватну вест, д* ће Корнелије Херц 15. о. м. доћи у Парив, да буде на својој расправи. Многи листови ту вест прештампавају; премда нико у њу не верује. Вести, дасеу Русији колера све даље шири, увиемириле су подунавске државе, те су њих већ отпочели преговори о заједничким санитарним мерама против руских провевијенција на основу вакључака конференције. Ив Солуна стигла је у Цариград лепа лађа, која носи име „Свети Андрија.“ Особље те врло је необично. Капетан и сви часници ваједно са седамнаест јесу православни дуге косе у дугачким мантијама. Лађа је својина саАтоса и носи руску ааставу. Женскињама је приступ на лаћу вабрањен.

Српско народно позориште и његова управа.

Стари Бечеј, 4. јула. Јуче је завршило српско народно позориште своје представе са концертом и „Љубавним писмом*. Свега је било 21 представа, 12 у претплати и 9 ван претплате, а меsу овима било је и представе за децу. Ми смо Бечејци већ таке среће, да нас позориште обично лети посећује у најгоре доба годишње, кад је у света посла много, а новаца мало; за то се и натезало са скупљањем претплате. Предвиђало се још у почетку, да ће дефицита бити, али се сви пријатељи позоришта без разлике странака 1 својски старали, да дефицит барем што мањи буде. Па ипак српско народно позориште то размажено мезимче централног управног одбора новосад' ског отићи ће из Бечеја са неколико стотина ' форината дефицита. Али зашто ? Зато, што поједини глумци вређају публику, која их хлебом храни. Кад је наш месни позоришни одбор. удружен са ' пријатељима позоришта све и сва предузео и учи' нио, да иозориште што боље посећено буде; кад се већ и шири кругови народни загрејали за то „па'родномезимче“ већ приликом девете пред ставе догодио се шкапдал и нанесена је увреда публици. Српско народно позориште осрамоћено и понижено је било; а осрамотио га је и понизио глумац М. Марковић. Те по што су ту нашу бруку разни месни и престонички немачки и мађарски листови широм света разнели, право је да и наша народна »Застава" о томе коју истиниту рекне. Горе споменутиглумац, члан „позоришне фамилије*, љубимац новосадског управногодбораМ. Марковић излази напит на позорницу, а пре почетка саме представе долази то размажено и наквашено чедо „народпог мезимчета“ у гардеробу, која је смештена билау једној школској дворани и ту вам се делија разџилитио, те насрнуо на примерног, солидног и свагда трезвеног глумца Андрију Лукића, који се баш тада маскирао и спремао за представу. Већ са врата поче наквашени јунак громко беседити и оца, матер, па чак и бога ружити! На што ће га Лукић запитати, коме он то псује и на скоро одговори мокри делија: „теби псујем и св»ма бечејским." У исги мах полетише огледала и столице према Лукићу и на срећу његову, чије би име данас већ у читуљу уписано било, у згодном тренутку удалио се Лукић из гардеробе сигурно за то, што је хтео часнијим путем и начином да тај нападај одбије. После овог Марковићевог шкандала, отпочела је представа у арени, која је начињена у школском дворишту. Јадна српска дечица долазе у позориште, да пролазећи поред њихове школе чују срамне псовке и ако их учитељи њихови уче, да је школа свето место. Дошла деца са својим старијима, да гледају у позоришту славну прошлост Србинову а баш лицем на Видовдан дошли да виде „Сабљу Краљевића Марка" а после овога да гледају још великане српске и дичне синове рода србинскога у живим сликама приказане. Но на жалост и срамоту нашу, а за скупе новце наше гледасмо тога вечера са невином децом нашом, п а јо ш н а позорници срп. нар. позоришта замислите: пијаног Саву Текелију !!!.... гледали га, како се љуља, посрће и церека! Да вам поштовани читаоци и не кажемо, сами ћете погодити, да је дичног добротвора Саву Текелију приказао напити глумац Марковић. Због ове лакомислености и безобзирности његове, казнио га је наш месни позоришни одбор тиме, што је Марковићу једногласно забранио, да не сме више у Бечеју на позорницу ступити. И ако је Това Хаџић, управитељ покушавао, да ово решење одборско осујети, није му то упалило. Наш је одбор остао доследан своме решењу и бечејска публика није имала те несреће, да још једном види на позорници Марковића. Из исте седнице нашег месног позоришног одбора спроведен је и исказ А. Лукића у погледу Марковићевог нападаја нањега управном одбору у Н. Сад. Па нуто чуда! после неколико дана читалисмо у „Бранику“, да је тај новосадски одбор Марковића казнио са платом од месец ипо дава; а Лукића са једном осмином месечне плате његове. Да не би српска читалачка публгка овим једностраним извеш, тајем заведена била, по коме изгледа да је и А. Лукић крив, то нас је и побудило, да овим дописом нашим целу ову ствар верно нацртамо. Хоћемо још да споменемо, да наша позоришна публика негодује због решења управног одбора, који је требао Марковића отпустити, а исто тако осуђује и тенденциозни извештај „Браников“. Или зар је часно, ! кад управни одбор тај казни А. Лукића за то, што је овај преко месног одбора свој исказ о атентату на њега управном одбору поднео и то с тога, што позоришнн управитељ Т. Хаџић у то време није био у Бечеју, већ негде на страни Па ипак обнашло се, да је обишао управитеља своју власт и за то је крив ! Судите читаоци, колико је овде истине и правде! Треба још разумети и њихов „Бравик,“ који није смео да каже, за што је Марковић кажњен, та за име бсжије, каво би се смео осрамотити члан „фамилије“ и тавав браниковац! Али је требало прећутати и разлога с којих је Лукић кажњен, да се пред светом не обрука правдољубиви управни одбор новосадски, који је у истом за седању показао, колико је пријатељ истине и правде, кад је у приватној ствари двојице изврсних глумаца имено ђ. Бакаловића и опет А. Лукића могао онако решење донети, којим хоће да се те две снаге односно четири за љубав познатог придикатора поп-Младена из нар. позоришта уклоне. Најпосле решавао управни одбор шта хоће, а писао „Браник“ како год хоће јавно мњење свесних Срба Старо-бечејаца осуђује управни одбор новосадски па и његовог помогача „Браник". То исто јавно мњење признаје г. Лукићу, да је изврстан члан српског народног позоришта, да је поштен, 1 солидан и у тешким његовим неприликама увек досљедан и тактичан био једнои речи да је дсстојан представник српске глуме! l Пазите господо чланови управног одбора позо- | ришног, да народ не напусти своје мезимче, јер се ■ i •) За ствари под овом рубриком не одговарч уредни- 1 штво „Заставе“ нм у ком погледу.

народ већ скоро подпупо уверио да ваши путевп воде пропасти нашег позоришта. Нетргнетели се у дванајстом часу, кривци ћете ви бити !!! Више грађана.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Изишао је бр. 28. „СТРАЖИЛОВА“ са овим садржајем: Песништво: Да мајке имадем... Од Ленског. Куд ћеш ... Од Ленског. Сејина реч. Приповетка из Горње Славоније. Од Јована Добројевића. Дневник једне жене. Од Октава Фељета. Поука: Хартија од дрвета. Од Моје Медића. Књижевност: Bacillus eroticus. Од Др. П. Ј. Равина. Старац Новачило и потурица. Народна пјесма из Лике. Од Моје Медића. Тодор Боснић и одбрана Сентомаша. Од Јов. Стефановића Виловског. Књижевна полемика „Тодор Боснић и одбрана Сентомаша“ од А. ђукића. Цена је листу на целу годину 5 фор. За Србију и иноземство 6 фор. Админиорација „Стрвжилова". РЕД ПЛОВИДБЕ путничких пароброда, важи од I. маја 1894. године. Ив Новог Сада у Сланкамен, Тител: сваки дан у 6 ‘/ 2 сахата по подне. Из Новог Сада у потиске ставице: недељом, уторником, четвртком и суботом у 6 '/, сахата. после подне. Из Новог Сада у Земун, Београд и Оршаву: сваки дан у 6 сахата по подне. Ив Новог Сада у Рушчук, Браилу, Галац: недељом, средом и петком у 6'/, сахата после подне. Ив Новог Сада у Будимпешту: сваки дан у 5 сах. ујутру. Нови Сад, 1. маја п. р. 1894. Отправништво. ОГЛАСИ. МаријахилФСка трговачка шша у Бечу. (Mariahilfer Handelsschulle in Wien, VI. Mariahilferutrasse 107.) i Од свог постанка стекла је ова школа у Бечу и | у Аустрији лепо поверење како у публици, тако и ] код школских власти, а од три године овамо, под ! садашњим управитељем Србином, поклањају јој и ] Срби већу пажњу; томе је најбољи доказ, што је ■ број Срба ђака сваке године већи. Цељ је те школе, да младиће за ДВЕ ГОДИНЕ | у трговачким наукама тако изучи и усаврши, да ј буду способни у свакој трговачкој радњи, и у сваком новчаном заводу честито радити. Разлика је између ове школе и трговачких академија састоји се у том, што се на академијама осим чисто тргсвачких предмета уче и други, који трговцу од никаква потребе нису, и због тога траје учење на академијама 3 и 4 године. На овој школи пак постигну )>аци исто трговачко знање за ДВЕ ГОДИНЕ, јер се само чисто трговачки предмети предају. За зрелије младиће, који су најмање 6 разреда гимназије или реалке свршили и немачким језиком добро владају, постоји засебно оделење, у ком учен>е само једну годину траје (Einjariger Fachcurs). Срби ђаци уживају осим редовне наставе и засебна предавања, у којима се не само у немачком језику темељно изучавају, него им се и у другим предметима на српском и немачком језику помаже. Гај начин наставе допринео је, да су у минулој гоцини многи Срби одличне, а остали добре сведоџбе добили. Школарина износи 100 (сто) фор. а. вр. годишње, а може се и полугодишње (у напред) положити. На жељу родитеља смешта управитељ ђаке у кост и стан код честитих фамилија. Цене су обично 35 до 45 фор. месечно. Опширни програми шаљу се на захтевање. Проф. Никола Капамаџија. 1 e управитељ. ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. Далеко од своје миле нам нам отаџбине, удаљеаи од својих родитеља, у цељи да стечемо што више трговачког знања, кака би у будуће могли користи • грговачкој струци и отачаству, наиђосмо у туђини аа човека, који нам је замењиво драге родитеље, 1 водећи о нама бриге и управљајући нас правим пугем како у школи на предавањима тако и ван исте. I Одушевљени заузимљивошћу (особито око Срба) иногопоштованог господива Директора марвјакилфске трговачие школе у Бечу (Mariahilfer Hanđelsschule in Wien, VI. Mariahilferstrasce 107.) Србина Николе Капамаџије, аи му Срби ђаци свим јавним путем изјављујемо аајтоилију синовљу благодарност, мољећи Бога, да зе хиљаде такви српски синови. У исто време препоручујемо свакоме родитељу, М)ји је намеран, да му се син образује у трговачком духу, да га пошаље безбрижно г. Директору, Iија школа одговара подпуно духу образованости завременог трговачког света. Умољавају се све редакције српских листова, да )ву изјаву у својим листовима одштампати изволе. >ожидар К. Ваоић, Рашна. анд А. Љубинковик, Шабац ;теван Пав. Јаснић, Рашна. Љуб. Н. Дудик, Књажевац. ‘лиг. К. Јанковић, Крушевац. Р. РадивоЈевић, Крагујевац I Л. Мирковић, Ст. Бановац Јооиф Урошевић, Варварин. (Срем.) Светиолав Хајдуковић, Обреж 'адомир А. ПушељиК, Чачак. Благ. Г. ПоповиК, Влаоотинци, L Антонсвић, О6»еновац Живота КоотиК, Свилајенац. Iел. Пав. Сарић, КрагуЈевац. Славко ТокиЂ, Вршац. (Ј 'еодор Маленица, Београд ђока К. Тодоровић, Панчево IиЈајло Валожић, Београд. Сто Јан Митровић, Крушевац. >орђе ЦвеЈиА, Вршац- Сава Оотоић, Беч. . тево Опачић, Беловар. I—2 Бор РадивоЈевић, КрагуЈевац. |

ЛОКОМОБИЛА од 2 */ 2 коњске снаге, заједно са дрегпкастном од фнрме ШУТЛЕВОРТ. Више гепвлгарнитура са пуцерајем и без пуцераја од фирме ХОФЕРТ И ШРАНЦ, Два ручна дреша, које тера точак на зупце и кајиши. Све те машине могу се добити у по цене. Видити се могу код ЈОВАНА ХУКА, радионица машинска, футошка улица бр. 90. Помодно-мануФактурна трговина МИТЕ ђОРђЕВИћ-НАНЧИћА У БЕЛОЈ ЦРКВИ треба старијег и мл>ђег помоћника изискује се да српски, немачки, мађарски и нешто романски говоре, да су солидни и вешти продавци. з з ИЗДАЈЕМ ПОД ЗАКУП 205 ланаца по 2200 квад. фати салашке добре ораће земље, лежеће у сснтомашком хатару на Кутошу. Салаш је био покојног Тривуна Каћанског. Ближа извешћа као и условија могу се сазнати код садашње власнице удове Авне Каћанске з_з у Сентомашу. ♦(>♦(>♦(>♦Ł>♦(>♦Ł>♦(>♦Ł>♦(>♦(>♦(>♦(>Ł t ОД ВИСОКЕ КРАЉЕВСКЕ ЗЕМАЉСКЕ ВЛАДЕ $ ДO3ВOЉЕНА НЕМАЧКА ТРГОВАЧКА ШКОЛА у Митровици (Срему). Ј Ł Почиње опет подучавање 1. септембра, те Ł м могу ученици на захтев као и сваке године од м X сад и на даље на I. бечком трговачком јавном X М училишту из свију комерцијални струка поло- Ј » жити. Инострани могу за умерену цену добити S 2 у школи стан и храну. Свако вече се учи и | мађарски. м Ј. МОГАНм R g-8 концесионар. БОСАВСКО nunim i;iiinbi из гласовитог државног каменолома у „Плехану“ вајбоље врсте и у свим величинама нуди уз умерену цену X- Дајч (Ц. Deitscli) знкупвик државног каменолома 2_з у Дервенти (Босна). ВАИУФШУРНА ТРГОВИНА ОМЕРА ПОНОВА У КАРЛОВУ потребује једног спомоћвика. Плата је 120 фор. Ступити може одма. »-2 СВЕТОЗАР НИКОЛИћ У МЕЛЕНЦИ потребује за своју мануфактурну и мешовиту трговину ДВА ПОМОБНВКА. Који су у мешовитим трговинама сервирали и добри продавци, имају првенство. 2-з ШШ НША СВШКI ISIOKI > ШI3У lIU. gf f SUCHARD IH Iдликован медаљом за оцене на светској изложби у Чикагу. ■ V IFWV

О«ио Свет. Милетжћ. " Ва уредижштво одговара: Милжи Пововић. Српсва штамПарнја дра Свет. Милетића у Новом Саду.