Застава, 10. 07. 1894., стр. 3

тељских кругова, да треба по ново покушати да се учитељство удружи за просветне цели. Та семисао питала и подравивала сваке године и на састанцима српског учитељског конвикта у Новом Саду, те тако је све више гонила кругове учитељске на ново размишљање о удружењу. Од лане се поче већ водити међу учитељством и јавна дискусија, шта би било боље и пробитачније: или општу учитељску заједницу или само књижевно-педагошко друштво стварати ? У кругу оних људи, који се чешће стичу у састанке код нашег учитељског конвикта, влада опште мњење, да је општа учитељска заједница у митрополији карловачкој претежнија установа и да ваља по ново покушати, да се она оствари, па ће се у њеној средини и она друга мисао учитељска стручан књижеван рад, боље и више напредовати, него у посебном друштву, које би се на ту цел образовало. Тим поводом покушам ја, да ту мисао обучем у правила, и кад сам довршио ствар саопштим то не само члановима управног одбора поменутог конвикта, него и другим ’пријатељима и учитељима и нашао сам свуда одобравање, те на послетку и позив да сазовемо у Новом Саду општу учитељску скупштину овог лета и школског одмора, јер смо држали, да је згодно време и да су повољне прилике за то, те смо тако, ето, задовољили општу жељу учитељску и утрли пута, да мисао учитељског удружења на свом школском и књижевном усавршавању може оживети, и ако будемо спремни и вољни, као што знаци довољно потврђују, ми ћемо, и ако тек после 30 година, ипак достићи ону висину, коју су наша сретнија браћа, других суграћана, већ одавна достигли. Овај наш корак, наишао је на сметње већ у првом почетку, јер многа су нам браћа званичним позивом морала отићи које на учење мађарског језика, које на војничке веџбе; али то не треба да нас смути у свом задатку; што нас је мање, треба да смо збијенији и дурашнији. Но дужност ми је, да овом приликом у напред још нешто објасним и напоменем. При састављању правила имали смо на уму, да одамо пијетет нашем, до сад пајзаслужнијем школском мужу пок. др. ђ. Натошевићу, и да оставимо трајне успомене сени нашег највећег учитељског добротвора покојног Николе Кнежевића и његовој супрузи Ракили; а то смо мислили тим да учинимо, што смо нашим будућим књижевним радовима метнули у наслову имена ових најзаслужнијих до сад учитељских снага. Ми судимо, да је и то учитељски позив, да бар међу собом чува успомену и пијетет својих заслужних сарадника и другова, те да се тим ода заслужно поштовање нашим пријатељима, а с друге стране, да се и у нама тим примером потпирује љубав за лепим, узвишеним и племенитим делима. У правилима тим уткали смо и ту цел, да се нашом заједничком књижевном зарадом испомаже једним делом већ основано друштво „Српски учитељски конвикт у Новом Саду“, те да тако од труда и зараде наше уживају и деца наша. Зарад лакшег обавештаја пустили смо у јавност кроз све месне наше листове правила, која мислимо данас претрести и дали смо и засебно отштампати, да може сваки члан скупштине разгледати проучити и своје мњење лакше казати. Тако сам доспео на крај обавештаја, ког смо ми као сазивачи били дужни да дамо, поштованој браћи и сестрама, пре но што се пређе на сам рад нашег данашњег састанка, да нам тако виде браћа и сестре побуде к смерове, који нас у овом послу руководише. А сад вас поздрављам добродошлицом и приказујем вам овде изасланика политичке општине г. Т. Вуковића и молим, да под најстаријим чланом овог друштва приступите конштитуисању скупштине, па да се гледи, да се ствар још данас доврши, јер нам је време врло одмерено, а посао је доста ипширан.

Говор Јована Благојевића

који је држао на опгптој учитељској окупштини у Новоме Оаду б. јула 1894. у генералној раоправн правнла ва учитељску задругу. Славна скупштино! Обзирући се на досадашње припреме, које су чињене у погледу удружења, као што умесно вели наш поштовани председник, навршује се ево већ пуних 30 година, од како се у нашем учитељству почело радити око удружења. Тој замисли стављане су разне запреке и та замисао није се могла још до данас остварити; али поред свега тога та мисао није легла, она није напуштена. Наше је учитељство чинило као онај мрав о коме се прича, да је неку мрвицу 29 пута ваљао уз брег и свагда је већ при врхунцу упустио и с њоме се заједно доле скотрљао, али је он мрву и тридесети пут ваљао и сретно и успео. Тако је и наше учитељство чинило. Покушавало је и падало је са својом замисли, али је свагда из нова отпочињало, што ево и сада чини, па шат му садашњи посао и жељеним плодом уроди. Што пак наше учитељство ту ствар не напушта, знак је, да је та замисао пуна животне снаге, и да а пре а после успети мора. Ту појаву ја радосно поздрављам и радујем се, што су ми се другови и преко очекивања у овако лепом броју искупили. што је знак живог интересовања око ове узвшпене мисли. Благодарим приређивачком одбору, што се по-

трудио, да ову скупштину сазове, и да би јој олакшао рад, спремио је и нужне предлоге, који се у главном подударају са оним радом око удружења, што је у Сомбору 1886. покушан, али на жалост осујећен. Слажем се са поднетим предлогом, јер ми се у целини допада, а што имам да приметим, лако ће се моћи допунити и изменити у специјалној расправи. Наглашавам, да ову задругу ваља поставити на што ширу основу. Учитељи основних школа, којих нешто преко 400 има, није велика снага ни онда, када би сви до једнога били чланови задруге. Зато је моје мишљење, да треба оставити отворена врата, да члановима могу бити и професори са наших гимназија, па и са богословије. И с њима заједно могли би бити скромна снага, која би снажно могла унапређивати истакнуте цели ове задруго. Ово у овом предлогу није предвиђено, али се лако допунити даје, тим пре, што сам дознао, да професори свих наших виших школа показују наклоност, да се овој задрузи прикључе и тиме помогну и своје и наше интересе. Још шири и чвршћи темељ биће овој задрузи, ако у братско коло обгрлимо све учитеље српске без разлике у каквим школама они служе, звале се оне верозаконске или не. Тим ће нас бити у снопу више и тим ће сноп бити чвршћи и јачи. Покушаје око удружења почињали смо ми досад са разних места и нисмо успели. Овај садашњи покушај покушавамо опет на другом месту и у таквим приликама, које дају наду на повољан успех. Предлог сам прочитао и проучио и држим, да су то и остала браћа учинила, те држим ради уштеде времена, да није ни потребно да се у целини прочитава. За то предлажем : 1. Да се овај предлог сматра за прочитан; и 2. Да се одмах приступи специјалној расправи. Ваља ту ствар да озбиљно схватимо, да се достојанствено саветујемо, и тако ћемо саму ствар тим пре довршити и предати је у заштиту свемоћнога Творца, који нам је најсигурнији заштитник, у чије се закриље и препоручујемо. У то име приступимо к раду ове узвишене задаће са тврдом вером, да ће нам рад успехом крунисан бити.

Вести из места и са стране.

Учитељоки збор у СрбиЈи. »Одјеку' телеграфишу из Јагодине: Јуче је дошао у Јагодину велики број учитеља и учитељица. На железничкој станици дочекао је госте силан свет са музиком. После срдачног поздрава упутише се гости и домаћини у варош. Улица од желез. станице до пијаце окићена је тробојкама. На самом улазу у варош подигнута je триумфална капија са натписима: »Добро дошли“ а са друге стране „Живело учитељство“. Капију украшавају и слике Њ. Вел. краља и његових родитеља. До петог у вече било је до 300 учитеља. Учитељица је мањи број. рукописи Вука Караџића. Српска влада послала је у Беч државног саветника Перу ђорђевића, да пренесе рукописе, које је иза Вука С. Карацића чувала његова ћерка Мина. Тих рукописа има пет великих сандука; они су особито с тога занимљиви, што је Вук стајао у преписци са највећим учењацима свога доба, а најмногобројнија су писма великог немачког историчара Ранкеа. t Хиртл. 4. о. м. нестало је и последњег представника златнога доба бечке медицинске школе. Друг великога патолога Рокитанског, славних клиничара Ополцера, Шкоде и чувеног хирурга Шу-а у свом образованом свету прослављени анатом Хиртл умро је тога дана у селу Перхтолдсдорфу у својој 84. години. Његова ваучна дела преведена су не само на готово све европске језике, него и на хинески и на разне друге азијске језике. За њега се не може рећи, да ли је био већи као научењак-испитивач или као предавач и учитељ или као уметник у техници анатомског препарирања. Као научењак учинио је својим новим погледима епоху на пољу топографске и компаративне анатомије, као предавач умео j'e својим особитим говорничким даром, својим занимљивим, живахним, пријатним начином предавања, да привуче у Беч ђаке и лечнике из свију делова света, а као препаратор стекао j’e таквога гласа, да се сви светски анатомски музеји отимали за његове дивне препарате и куповали их за скупе новце. Осим тога је био човек од свестраног образовања, књижевник прве врсте, у кога нисте знали шта је савршеније, да ли онај изврсни стил, она савршена форма или она божанствена' искра духовитога хумора и каустичног сарказма у полемици са противницима, чиме је умео лепо да зачини суву анатомску дескрипцију. Као човек је био добра срца и чинио је много сиротињи у Бечу и свој околини а био је толико популаран, да се још за његова живота свугде слушало много интересантних анегдота о њему. Већ пре двадесет година повукао се са катедре због слабога вида и од тога доба живео је у самоћи ceocKoj’ обрађујући свој врт и радећи по мало на медиципскоЈ' филологији, j’ep се од вајкада бавио оријенталним језицима а у класичним језицима био је на далеко чувен као мајстор. Готово сви старији лечници српски били су његови ђаци и радо увек причају о Хиртлу, те је с тога његово име и у нашим крајевима доста познато. Како ]е баиа лаћману доокочио. Неки лаћман имао је обичај, да свога ћирицу пробуди, кад ноћу кући долази из друштва и да га опомене, да на

време устане и своје послове предузме. ћирица j’ej држао, да је то излишно, што с њиме ради лаћман.: Тако један пут лаћман дошао кући и баш хтеде по обичају да оде ћирици у собу, да га пробуди, кад опази неки листић на своме столу и прочита ове речи, које су крупно биле написане: Вића већ зна, да треба у 6 сахата да устане! Од то доба није више био Вића у сну узнемириван. Раавитак вароши Чикага. Знаменита американска варош Чикаго, имала је 1837. год. 4.170 становника. Год. 1845. Чикаго је имао већ 12.000 становника; год. 1860. пак 109.000. Год. 1871. нарастао је број становништва преко 300.000. Год. 1880. имао j’e тај град близу пола милиона; год. 1889. већ је број људства и-зносио на милион, а сада има тачно становника у Чикагу 1,562.796. То се зове напредак! Несавеоне новине. Једне француске новине, што излазе у Лиону, оерамотиле су се приликом Карнотовог убиства. Уредник тога листа који је знао, да ће Карно ићи на представу, завршио је свој лист и донео извештај чак са те »бити имајуће представе.“ Наравно, да уредник тога листа није ни слутио, да ће Карно тог вечера бити убијен. Лист је закључен и штампан и у том листу је било између осталог и ово место: „Председник републике Карно био је у позоришту, где се пред- ! стављао комад п Андромаха“. Када је ступио у позориште, народ га је одушевљено поздравио .... ј Једном речју, представа је врло лепо испала, као и цео први дан прославе, није се никаква непријатност десила иништа није нарушило мир.“ Из овог извештаја изостало је само то, да је тог вечера Карно убијен. Музеј за новине. Неки богаташ, који је преко четрдесет година скупљао разноврсне новине, што излазе у свету, поклонио је 1886. г. вароши Ахену ту своју збирку новина, која броји 10.000. целокупних примерака. Тиме је положен основ музеју за новине. Овај човек је скоро цело своје имање уложио у новине. Он је држао новине, које су излазиле у 30 разних језика. Из те збирке новина најзнатнији је примерак једних енглеских новина, које су 1859. год. изашле у Њу-Јорку. Те су новине тада славиле CBOj’y стогодишњицу и издавач их је издао у ,мало“ повећаном формату. Те су новине биле 2 метра и 60 центиметра дугачке а 1 метар и 82 центиметра широке. Имале су осам страна и на свакој страни по 13 стубаца. На том броју радило је 40 раденика и дану и ноћу за два месеца. Пазите на децу. Са родитељске непажње често се дешава, да неразумна деца остану богаљи и унакажени, кроз-а цео свој живот, те падају на терет често и себи и целом друштву. Она се више пута лаћају у незнању и таквих играчака, које су опасне и по сам њихов живот. Тако се у Тополи у Бачкој, играла деца са жигицама и шестогодишњи дечак запали сноп сламе, ватра букне и унали му хаљинице; дете је у највећим мукама после тога умрло. Нешто о граду (Кастелу) оарајевском. Сарајеву ва исток лежи Кастел сарајевски. Стари људи приповедају, да га j’e саградио неки татарски Хан, а у коме времену, то се не зна. У повести отоманске државе, што ју је написао Рашид, вели се, да је године 1127. (1709 ), када је био у Босни војиички поглавица Мустафа паша, коме је додељен као помоћник Нурудин султан са нарочитом задаћом, да подигне у Босни неке тврђаве. Нурудин нашао је у то време нешто саграђено, а и по старим неким званичпим књигама лознаје се, да је назад стотину година нешто мало зида било. Данас нема на граду никаква писмена знака, да би се могло од прилике рећи, када је град зидан; сада се више градске капије само опажа место, на коме је плоча са натписом стојала. Год. 1224. (1816.) дошао је из Цариграда један чиновник, те је град у данашњем облику проширио и тобије (Bastion) подигао. Град има 4 велике капије, поврх две сазидане су куле; кад се ове градише, морадоше Сарајлије из Миљацке (реке) камење за зид и за куле у град носити. Речени чиновник настанио се пред градом под чадором, те једнога дана, чувши таламбасе и песме певати од Ko3j’e ћуприје, запита: „Што јеоно?“ Одговорише, да се однекле из мале касабе (варошице) млада са сватовима у Сарајево води. На то ће тај мемур (чиновник) слугама рећи, да преко Миљацке пређу и да му о д младе један златан јаглук (јастук) заишту, што ови и учинише. Мало дана за тим зачује Цариградлија опет песме и таламбасе, па ће запитати: „Што је опет оно?° на што му се каже, да оно сада воде младу из Сарајева. Цариградлија тури руку у џеп и извади шаку новаца, па даде слузи говорећи му: п Иди на пут пред младу и подај јој ово новаца“. Запиташе Сарајлије: „Зашто си од прве младе јаглук заискао, а овој другој новце шаљеш ?“ Он им одговори: „Прва млада срећна, што је доведена из мале касабе у велику варош, па сам за то од ње јаглук заискао, а друга млада несрећпа, што иде из велике вароши у малу, те сам јој за то помоћ учинио“. У граду налази се девет чесама, на које тече вода Моштавица, која иде кроз град у варош; то је Ј’една од најбољих вода у околици Сарајева, пошто је за пиће слатка и особито лака. У граду има осам цамија, али не зна се, кад су саграђене, само на џамији Ховаџе Заде стоји више џамијских врата оваки натпис турски: Хаваџе Заде да га Бог помилује јер сагради порад божије милости ову кућу муслима. Бог нека посвети ову кућу и нека у свом сачувању држи ову кућу клањаоца,

где се скупљаЈ*у поштењаци. Ова џамија саграЦена је дакле године 995. (1577.). Успомена на битку код Пултаве. 8. јула 1909. хоће Руси свечано да прославе 200 - годишњицу победе Петра Великог код Пултаве, те је у ту сврху један черниговски економ поклонио 300.000. рубаља. Одлучено је, да се на заједничком гробљу погинулих Руса подигне споменик, начини црква, у којој ће се чувати и ратни знаци из те битке: начиниће се још и школа, библиотека и убоги дом. Хрвацка халапљивост. „Босанска Вил а“ доноси: У загребачкој „Књижевној Смотри“ у броју 6. о. г. читамо међу другим оценама и оцену на „Прељски дар\ где су штампане родољубиве песме за Буњевце и Шокце. Пало нам је у очи, како их оценивач своЈ’ата називајући их п наш народ* и ирепоручујући, да се те „књиге што више рашире не само међу тај њихов народ у Бачкој и Банату, већ и у Хрвацкој,® а издавачима препоручује, „да се што више приљубе хрватском књижевном језику". Е, реците, да нису халапљиве те хрвацке шовинисте који би, да могу, сав свет похрватили. А ма нека се чувају, да се у тој својој халапљивости не задаве, јер је много мачку говеђа глава као што вели наш народ. Иродов споменнч. Руски мисионари у Јерусалиму послали су у Петроград за тамошњи музеј јЛрагоцен споменик. Споменик (статуа) представља ' Ирода, који је за време Христово био унравник Јудеје Ово је једина етатуа, која је пронађена и цредставља Ирода. АвтобиограФија Брета Харта. Знаменити американски хумориста испричао је пред једним новинаром свој живот. У својој једанаестој години прича Брет Харт написао сам прву несму, и као данас сећам се тог догађаја. Песма се звала „Јесења песма“. Нисам j’e у кући никоме показао, него сам је послао једном Њу-Јоршком листу. Целу недељу нровео сам у трзавици. Кад је дошла недеља, отишао сам у дућан, да купим те новине. На моје велико изненађење моја песма била јештампана на прво место, а испод песме великим црним словима стајало је моје име и презиме. Однео сам лист кући и показао га cboj’hm родитељима: Отац узе у руку лист и намргоди се, а мати му бризну у плач. Дакле на тако клизав пут си пошао ? Ништа од тебе не ће бити, гладан ћеш умрети рече ми отац. За тим ми отац донесе једну слику, којајепредстављала једног бедног песника. Ја се заклех моме оцу, да не ћу више писати песме. Испочетка сам одржао своју реч. Кад сам се омомчио, постао сам истраживач злата, али по што ми је посао ишао рђаво, морао сам примити једно поштанско звање. Све MOj’e претходнике у томе звању или су похарали или убили. Пола године издржао сам у томе послу, доцније сам постао учитељ а најзад издавач листа, али такав издавач, који j’e уједно уредник, сарадник, слагач, коректор и штампар." Музика и пезање као лен. У најновије доба долазе гласови о лечењу сушице помоћу свирања и певања. У Енглеској лече сушицу помоћу певања, а у Америци помоћу свирања. Енглески лекар Болшер лечи овим начином: Вежбања (односно лечење) за почетак трају само пет минута, а после иде постепено на више. ИзвршуЈу се три пут дневно, обично пред јелом. Храна мора бити издашна и силна. Пацијент треба да је, у колико је то могуће што више у чистом ваздуху. То су услови. А о самом лечењу овако: Певање почиње средњим тоном пацијентовог гласа, тон треба вздржати што је могуће дуже, али без икаквог усиљавања. За тим ее прелази за три тона виже. При певању уживи се вокал „а I ’. Сваку ноту треба певати пуним грудним гласом. После сваке треба дубоко оданути, а такође пре почетка напунити плућа што више ваздухом. Тако по мало вежбајући се шири се глас у висину и дубину. То су прописи, по којима се мора владати, а као што се види оснивају се на гимнастици плућа, и могу у зачетку болести бити од велике помоћи. Исто тако на гимнастици плућа оспива се и америчко лечење свирањем на флауту. Објава годишњег вашара. Идући Новосадски годишњи вашар одржаће се 30., 31. јула и 1, (11., 12. и 13.) августа ове године. Објава. Капетавија сл. краљ. вароши Новог Сада, издала је следећу објаву. Високо краљ. угарско министарство за унутрашње послове окружпицом својом под бројем 58.167. т. г. наредило Јеповодом колере у Русији, Галицији и Буковини, да се путници, који отуд приспевају, здравствено посматрају за трајања од 5 дана. Усљед тога се упозорава становништво ове вароши, да свакога путника из Русије, Галиције, Буковине или Пруске-ШлезиЈ’е, чим одседне у којој гостионици или код приватних људи, по доласку одмах пријаве у полицијском пријавном звању тога ради, да се стане на пут ширењу односно увлачењу колере; уједно се свакоме, који стан даје, налаже, да одмах пријави ради даље наредбе надзорном органу или варошкој капетанији чим примети на путнику појаве, Koj’e слуте на колеру (пролив, повраћање). Нријавна обвеза простире се на сваког, који стана даје, и сваки ће се строго казнити, који пријаву пропусти.