Застава, 01. 01. 1895., стр. 2

метити, да ће Вамфи, ч«м му буде пове- ј реи састав кабииета, одмах поднети краљу и готову мииистарску листу, у којој не би били: Векерле, Хијероними и Андраши, чланови Векерлова ка- ] бинета. Нов кабинет сматра се само ] као прелазан. ЕБегов би иосао био по i „Пестер Лојду“ да спроведе и у са- i бору доврши државни прорачун и ЧР кке ' ] ио-полнтичке реформе. За то би. Банфи . заиста способан бно! То му и „Лојд“ при- : знаје. Но као да том новом кабинету ни он сам не даје дуга века. По њему се ви- , ди, да се у меродавним круговима помишљало и на то, да се сабор распусти и нови избори распишу, али вели то : није могло и смело бити на основу зако- : на од 1848. вак. чл. IV. §. 6., који каже, да се сабор не може распустити, док се , буџет не претресе. И тако, по што је краљ , поверио састав новог кабинета Банфију, могле би се иемађарске народности похвалити, да ће их и окрутии Банфи газити! Будимпешта, 30. децембра. Тим, што је краљ поверио Банфију, да састави нов кабинет, изгледа, да је криза решеиа, изгледа, да је либерална странка победила и спасла црквено-политичке реформе од пропасти; но чивутско-либерална странка никад нија била тако у опасности, као баш данас, када се човеку из њевине средине поверава склапање новог кабинета. Није краљево поверење било, што је на овакав начин решило криву, привидно повољно по либералну странку; још је мање позван Банфи, да извлачи либералиу странку ив овога глнба, из кога тегако да ће је извући, већ опет пресија вођа либерално - чивутске странке, која се овим коначно изиграла. Позната је мисија Хедерваријева: да фузијом створи кабинет, који ће да одговори вахтевима свију странака, народности и конфесија у Угарској; но када Хедервари ивађе у прекјучерашњој конференцији либералних нечастивих, ови одбише и помисао на фувију, пошто им је ва леђи стајао закон од 1848. год., који вели, да се сабор не може распустити дотле, док се буџет не прими, што је сада случај, пошто овогодишњи буцет није довршен. Савет нечастивих, са Векерлом на челу, одби предлог Хедерваријев жељу краљеву, јер да је Хедервари успео, то би био последњи удар данашњем трулом режиму, што су опозициоие овдашње и бечке новине прорицале. Како даље да се настави живот? То се питање истакло данашњој влади, и као утопљеник ва сламку савет иечастивих хвата се за увдаиицу, ва закон од 1848. и за Банфија. И шта ће сада да буде? Чуо сам од уважене личности, да је двор врло огорчен на ово поступање таких величина; а природно је, јер ови бацају све веће препреке пред ових заплетених политичких сукоба; све в ећма поджижу пламен увређених народиости и конфесија вбог брака и матрикула и баца ево самом мирољубивом краљу

под ноге камен спотицања баш сада, кад треба да се покаже као отац свију нас и мирољубив владар ове узавреле државе. А шта ће бити са црквено-политичким реформама? Ако се смем ослонити на изјаву исте личности, судбина тих рефорама не лежи у рукама Банфијевог будућег кабинета. Банфију се морало поверити склапање, новог кабинета, по што је фузија са Хедерваријем пала, а поверење ва састав новог кабинета коме из друге партије није могуће дати због вакона од 1848. по што се сабор не може због иесвршеног буџета распустити. Но Банфијев ће кабинет бити привремено и имаће само ту мисију, да буџет од године 1895. спроведе. И онда? Краљ не ће тражити либералну страику, да чини фузију као овом приликом. До данас се пред круном изиграо само Векерлов кабинет, али овим одбијањем фузије од стране либералних вођа, изиграла се цела либерална странка. Шта ће бити онда? запитах ја исту уважену личност, иа што ми оиа одговори ово : Краљ је при аудијенцијама пр<*тпрошле недеље упитао једног од противника црквено-политичких рефорама, да ли би он био у стању створити у сабору себи већину, у случају нових избора? Ето, у том питању је краљ изразио своје мишљење о будућности црквено-политичких рефорама рече ми иста личност. Не ће Банфи извући либералну странку из овог глиба, већ читава ствар захтева још коју жртву, а то је Банфи и његов нови кабинет. —Л.

И ето настаде годива тридесета од оно доба! * * * Недеља је била. Ко код куће Недељом на цркву и не помишља у туђини иде и по дваред на службу. У Бечу је онда бар тако било. Ходисмо изјутра у грчку цркву, на Алт-Флајшмаркту, да слушамо божанско појање, слагкопевце службе Рангхартингерове. Ходисмо отуд, пред подне, у руску капелу, украј тада платна градског и Кертнертора, да чујемо на литургији и реч словенску. Тако било и те Недеље, мало час наговештене. Него тај дан, на служби, руска капела дупке пуна беше света српског, као дотле, с а м о о светом Сави, ил пре тога некад, кад год се чуло, да ће доћи у цркву кн е з Михаило, ил ђенерал Стратимир о в и ћ . . . Те Недеље ни један ни други. Ал ће доћи човек, који одскочио био већ онда на леп глас по свем Српству, већма и од обојице: на литургији биће др. Светозар Милетић. Милетићу Бечу!... к’о варнице к’о пожар, разнесе се тога дана за јутра та радосна вест и порука од једног до другог по свој српској омладини бечкој са Ландштраса до Видна па до Јозефштата и Алзера, где становаху Срби, који се онда учише на универзи бечкој, и на техници. , Милетић у Бечу;пред пвдне ће доћинаслужбу, у руску капелу.... На тај глас: на састан и виђење са писцем чланка Туцин-данског, са пламеним говорвиком на сабору српском, и на сабору хрватском, и на сабору угарском пабранику српсвом

са браничем Срба речју и пером похитасмо сви до једног у руску капелу. Отуд тај дан, Недеље оне онолико света српског у црквици тој, и васколика српска омладина бечка. И видесмо се и познасмо се. Руска литургија куд-и-камо краћа је нег у нас овуд; почиње управо: апостолом и еванђељем. Па ипак ми чинила се тада дуга предуга. Не могох јој краја да сачекам; наговарах Милетића да изађемо из цркве и пре свршетка. Погодио сам био, видех, и жељу све омладине ту у тај пар. „Почекајте још мало рече нам полако, смешећи се да одстојимо овде на Северу, па ћемо после потражити већ и Исток и Запад.*) Имаћемо кад, до повратка могана Југ 1“ После литургије изађосмо и састасмо се, ал онако на дохват Милетић оде у походе старом свом, и вашем, пријатељу (сад већ покојном) проти Рајевском; живљаше у истој кући, где је и руска капела. Пре тога углависмо, да се нађемо после подне у редакцији ,Ost und West*-a. Милетић је био позван на ручак у једнога знаметог онде Србина и куће му чувене те не могосмо ручати заједно где у гостионици. И у неку руку, то је добро било. Стоувата полиција дочула већ била за боравак Милетићев у Бечу, и осујети вам донекле заказани састанак у редакцији поменутој. Милетић је после ручка доиста дошао био у редакцију. Дочеках га к’о домаћин у стану свом ја, и пријатељ ми Светислав Касапиновић са другови од омладине, који се *) Редакцију „Ost und West“-a, на Ландштрасу, на великом сокаку, у хотелу код „Црвено г Петла“.

не бојаху баш много сто-окате полиције бечке. На далеко, на широко морао бих развести бих-ли вам хтео овде испричати сав разговор наш, све осећаје, ватрене подстицаје, одушевљаЈе, за два за три часа ту на састанку и виђењу... Пред очима нашим, у памети развијена већ лепршала се „Застава“ по Српству. Знате-ли, ви, где вештога словоресцаи словоливца? запитаће ме Милетић на послетку. Рад сам да наручим главу листу, по имену: Застава. Зар баш у Бечу ? нашалих се ја. У Бечу да! одговори он. Друштво нам се разиђе. Ја и Светислав Касапиновић одосмо с Милетићем до најумешнијег вештака, словореже и словолије. И одабра слова по вољи и наручи листу главу, ту исту данашњу, као што је: Застава Ал да не прође и без моје без додатка и исправка рекох ја, да сваком слову словорезац дода још по црту уоколо, као оно у светаца светлост око главе. И би примљен исправак-додатак. Словолија изли после једну главу са цртом уоколо и другу без ње. Обе „Заставу 11 красише наизменце до године јој ето тридесете. У том би време и поласку на гвозден-пут: Милетићу на повратак дома, ил, к’о што рече у цркви: на Југ српски, словенски. Са Ландштраса ударисмо преким путем, испратисмо Милетића на стајницу железнице северНе ја и побра ми Светислав Касапиновић. „ И гле, шта би наједаред?! Запуцаше пушке, затрубише трубе пожарничке, зазвони велико звоно наопако с куле

цркве Стеванове, које звони само триред у години: о Божићу, о Ускрсу и о Брашанчеву, и, по нужди и невољи: на ватру. Ватра, ватра! . . . стаде вика и хукњава са свих страна. За час зажари се небо над нами, зацрвеви ужасно. Горела је велика војничка касарна на Ландштрасу. Запалило се силно сено по стајама и на таванима горњим. Ватра мах отела; сва грдосија-кућа она у пламен огрезла. Пожар страшан! Застадосмо часком. Милетић се осврте и погледа, откуд пожар растера мрак у ноћи. Загледа се, па ће рећи: Ет’ тако су горела и српска села и вароши . . . кад устасмо и заставу развисмо, и.,. Чудан знамен, чудно предсказање прекидох га ја ни пре ни после, већ баш сад ватра . . . да вас на пут испрати: ватра и велико звоно с куле Стеванове! * * w * И да завршим. Приличило би да доконам изводицом, сличном почетку. Ма на то нећу ја. Стара гарда пада ал се не предаје, нит издаје своје з а ст а в е! Тако веле, тим се хвале жустри Французи. Борило се па се уморило мртва лежи на Косову војска . .. Тако вапије Змај Јован; с њимридајујош жу<;трији Срби. Стара гарда под „Заставом“ . . . раз _ бегла се, расула се; ил како ћу да рекнем управо, да никог нит’ урекнем нит прекопим за то? r

Поглед по свету.

Промена владе у Србији. Поред све тврдње, да ће чича-Николина влада остати и спровести ииборе за скупштину, јављају „П. Лојду“, да је Христ и ћ поднео краљу своју оставку. ■ За њим ће доћи чисто напредњачко министарство с Гарашаном на челу, да спроведе изборе. Радуј се, слободо избора! Цанков и принц Фердинанд. 28. децембра примио је бугарски принц Фердинанд у аудијенцију Цанкова. Аудијенција је трајала 20 минута. Цанков је изјавио, да је готов, да династију потпомаже, на што му је Фердинанд одговорио, да је сад уговорено узајамно потпомагање између династије и Цанкова. У овој аудијенцији сматра се, да је Цанков изнео свој политички програм. Галама у истарском сабору. Земаљски намесник Кампители отворио је сабор 29. дец. у Пареицу. Заступник владе поздравио је сабор на талијанском и хрватском језику. Чим је отпочео, да говори талијански, почела је да виче већина: Баста! Баста! (Доле, доле!) против сваког поздрава владиног заступника и напусти сабор. Са галерије чуло се викање, лупање и звиждање. Кад је владин заступник завршио свој поздрав, закључио је седницу вемаљски намесник, по што се није могло доносити закључке. Прилике у Кореји. Јапанске

иовине донеле су вест, да је корејански краљ убијен. Међу тим, краљ лежи тешко болестан. Влада у Кореји трудила се, да иађе у земљи зајма за ратне потребе, ио то јој није испало за руком. У првој јапанској армади оболело је иеколико хиљада војника од смрзавања.

НОВОСАДСКО ПОЧАСНО ГРАЂАНСТВО

Векерла, Силађија и Чакија. Познато је да су Векерле, и Чакија изабрани за почасне грађаие Новога Сада, и да су се томе противили Срби чланови муниципалног одбора, који су били присутни. Своје одељено мњење поднели су и писмено, и потписали су га и они чланови, који су били препречени да присуствују дотичиој седници, те су тако скоро сви Срби подигли свој глас осим 2—3 које није било могуће наћи. То одељеио мњење ово је: Против оног дела одлуке под бр. 2., донесене 3. јануара о. г. у ванредној главној скупштиии муииципалног одбора, по коме су бивши министри А. Векерле, Д. Силађи и гроф Албин Чаки изабрани за почасне грађаже наше вароши, част нам је поднети ово своје одељено мњење: Пошто су бивши министри г.г. А. Векерле, Д. и гроф Албин Чаки ивабрани за почасне наше вароши ие у име признања каквих иарочито ва нашу варош стечених заслуга, него поводом тим, што су црквено-политични закоии потврђени; пошто се пак становништво наше вароши састоји у више иего три четвртине из римокатолика и православних, који већ по својим вероисповедним начелима не могу одобраватк црквену политику речених државника, и по томе таква одлука, у којој се садржи одобравање те политике, ие може верно изражавати осећаје и убеђење претежне већине становника наше вароши; пошто се на послетку израз поверења према оиим државницима, који су у обема кућама државног сабора сами изјавили, да више ие уживају поверење круне, и избор њихов ;за почасне грађане наше вароши баш онда, кад су вбог неповерења од стране круне приморани били, да поднесу оставке, иикако неда сложити са лојалношћу према круни, а ми хоћемо да ивбегнемо и сенку свега онога, ив чега би се можда могла криво тумачити наша свагда и у свима околностима доказаиа лојал-

ност и жепоколебмва одажост прежа кружжеаном краљу жашем: то ми потписани члажови мунжципалног одбора варошког овим подносимо наше одељено мишљење против оног дела горе споменуте одлуке скупштинске, по коме су речени бивши министри изабрани ва почасне наше вароши, те молимо, да се исто приложи ув ваписник главне скупштине, и да се заједно с истим поднесе преузвишеном кр. угарском министарству унутрашњих дела на више решење. У Новом Саду, 10. јан. п. р. 1895. Др. Илија Вучетпћ. ђока Радовановић. Детар Попадић. Сава Отојвовић. ђока Оланкаменац. ђорђе Влаовић. Др. Т. Мандић. Др. М. Полит. Др. Д. Кондороши. Јован Георгијевић. ђ. Ф. Недељковић. Ваоа Милутиновић. Љуб. Стефановић. Н. Димовић. А. Адамовић. Д. Стефановић. Тоша Мартоношки. ђ. Вукичевић. Милан ћирић, прота. Божидар Поповић, парох. ђорђе Т. Мијатовић. ђорђе К. Јовановић. Петар Павловић. Јован Јовановић. Платон Ракић. Тима Јерковић. Др. Душан Милић. Др. Милан Савић. Живко Салаћанин. Панта Јовановић Беба.

Са претреса Чебинчеве aфере.

(Наставак једанаестог дана.) Читају се испити код истражне власти. Испит, на коме је ђока казао, да не зна ни за какву заверу или томе подобно, да није био ни на каквим састанцима и за преврате оваке природе. даље: да му питања нису стављана по закону и за то није хтео да одговара. А на питање: да ли је је лично за предлог за образовање одбора за преврат у земљи, одговорио је, да у тој ствари нема ничега и да је то само Чебинац удешавао, шта ће и како ће од кога што да измами, но да су они њега избегавали и да је на Чебинца обраћама пажња због његовог чудноватог понашања, а и да састанака у његовој ђокиној кући никад није било, на којима су претресана питања збацивања династије, као што је Чебинац у свом бележнику хтео да обележи. На другом испиту од 18. августа поновио је, да није био члан никакве завере и да није имао ништа односно какве завере. Да састанак код Аце није био у цељи каквог преврата и тајан, већ пријатељски разговор и јаван. Зар да нико ником не сме долазити? То онда по таком схватању мора се сваки искључити од целог света. Резултат би био, да би слобода била угрожена. Предс. Устаните, г. Чебинче, да се суочите. Чеб. Ја пре, но што се суочим са ђоком, имам да кажем неколико речи. Председн. Говорите. Чеб. За опт. ђоку Новаковића нисам то на особ код истр. власти питап. Нисам могао ни рачунати, да ће овај ђока доћи у затвор за састанке, које смо имали у његовом стану, због тога, што ја те састанке нисам подробно објаснио, шта је рађено на тим састанцима код његове куће. Г. ђока у својим одговорима код истр. власти, што је онако говорио, види се, да се био и уплашио због оних састанака код његове куће. А ја ћу сад овде објаснити, какве су природе били ти састанци код његове куће, као и шта је рађено и говорено на тим састанцима. Ја сам одлазио код ђоке више пута, одлазио сам једном и са Пајом Поповићем и Лукав, и то приликом,кад су они ишли у посету као код свог пријатеља ђоке Новаковића. Мене је и један и други познавао а ишао сам због тога, што нису знали ђокин стан.

Нашим претплатницима! Овим бројем отпочиње нова, тридесета година „Заставе". У данашњим тешким нашим приликама молимо и позивамо све наше дојакошње поштоване претплатнике, да одмах обнове претплату, како би својим тешким дужностима могли одговорити и да не би било сметње у шиљању листа. А наше једномишленике позивамо, да се живо заузму око прикуплања НОВИХ претплатника, да би у новој, тридесетој години наш рад још проширити могли.