Застава, 01. 01. 1895., стр. 3

Зазвони ми чешће у ушима, к’о онако из даљина песма проте Васе Живковића: Op’o кликће са висине: Не бој нам се, српски сине, не бој нам се, сиви тићу ми смо с тобом, Милетићу! кад извесни куцне час зовни само ев о н ас! Ево нас ... ево нас! . . . одјекује нразан глас. Ево нас!. Где сте? Хвал’ и Богу, жив’ и здрави сви сте! јечи празан јек! Слабим видом очњим осврћем седанассвуд унакрст под заставом: не би-л још где назрео ког од старе гарде „Заставине“ на осванновом лету „Застави“ тридесету? Све ме стеже нешто у грлу; те да и хоћу баш не могу. Хтео бих и не хтео, да запитам (и ответа тражим): Где сте стари борци и јунаци под заставом и сва друга стара гардо, и крупна и ситна? Да заређам, старац, сваког поименце: и војводе и војаке, што „Заставу“ оставише па таборе нове утаборише, ил у туђ е ускочише ... Не, нећу ви то ја. Ви вршњаци, ви старији знате, кад смо оно за младости с Милетићем на састанцих о слоз и радили, како смо се љуто закљинали: под „Заставом“ ИЛИ пасти ил до краја истрајати!... „3 а ст а ва“ је књига отворена у њој грађе и градива историји наших дана ... Свет потоњи суђаја је свету преходному. Мртва лежи на Косову војска...

Бре, није мртва, нег’ црње и горе, рекли би (да су живи): деда-Баја и деда-3а’рија са салаша, да виде данас силну војску тића Милетића раштркану, куд који; да нас виде разбраћене, омражене, поцепане на партаје ситне: све пе т катана, сед а м капетана!.. * * * У добри час и у бољи „Застава“ се j'onrre вије; још се шири по Српству: ]'оште храни старца Милетића... Нов појас, ново колено омладина српска у руке застави копље прихвати, да је носи увис, да је шири унапред, виђену по народу српском. И навршиће први триест, и наставиће други триест годива други век мушки, па трећи... па тако редом: појас за појасом нараштај за нараштајем ређаће се под заставом шат Бог да, да дође и до слоге и снаге народне. Уздајмо се! Не дајмо се! Верујмо и појмо (нисмо ни ми лоши од Мађара): „И бити мора, и доћи мора боље време“ и народу српском: да 'ропева народ, да процвате срећа и српска у слози и снази: на страх и трепет врагом, на пробит и благодет народу... под заставом и овуд и свуд! И сретно вам под заставом ново л ет о и ~3астави“ тридесето! » * * У Новом Саду, уочи Нова Лета 1895.

АЛЕКСАНДАР САНДИЋ

По том смо имали састанак код његове кућеод неколико лица, а то је било у очи Цвети. На томе : састанку или управо рећи тај састанак, што смога тога дана држали, није имао везе никакве са овим делом, а гај сас!анак није ни држат код његове i куће по жељи његовој, већ је то било овако. Тога дана Тауш. је заказао састанак да буде код „Македоније", а то у очи Цвети после седнице гл. радикалног одбора, у дељи тој, да нам саопшти рад гл. одбора. Но Тауш. после преокрене ту своју наредбу и нареди, да се састанемо код ђокине куће, где смо се и скупили као што рекох без ђокиног знања. Били смо ја, Ранко, Тауш. Ненадовић, и као што рекох, ђока није ни знао за тај састанак. На том састанку ништа није друго рађено, већ нам је Тауш- саопштио рад гл. радик. одбора, који је онда био. ђока је имао госта тога дана, чини ми се да да му је шурак дошао и он је био у тој соби, где је и Тауш. са нама био. И после овога ја сам се више пута са ђоком састајао, али висмо о овим стварима разговарали, за које се окривљујемо, већ само о нашим приватним стварима, а и о оном, што сам већ тамо казао (интересовао сам се о решењу касац суда). Па према свему мислим, да ђока нема никакве кривице, (а он је човек стар није на то ни обраћао пажњу) говорио сам, да j’e ђока час био, час није код Аце, и ако сте и ви г. ђоко код Аце били, ништа на вас нисмо полагали, јер сте у свакој прилици били неутрални. Што се тиче ђоке, он је најмање у томе крив. У главном о томе није се ни заузимао. ђока. Ти си казао само то, да сам j'a само симпатисао тој вашој ствари. Само симпатисање не даје пикакав појам о овоме делу, за које се оптужујем и према свем томе не би имао шта да кажем. И ја ти велим, да ја нисам ни симпатисао, ни био наклоњен, нити да сам ја кадгод такав састанак код моје куће приређивао, нити кога позивао, а још мање говор водио о каквом преврату. Што се остали састанака тиче, што се помињу, ни они немају никакве везе са овим делом. Тако исто и састанак код г. Аце није био у цељи разговора и договора о преврату, нити је о томе било речи на њему, већ оономе, што мало пре поменух. У осталом ови састанци немаЈу никакви веза са овим делом. Ако буде потребв ја ћу и о том дати речи. Чеб. Са ђоком говорио сам само о приватним стварима, питао сам га за решење касац. суда, j'ep сам се интересовао. Сведок Алимпије Савић, адв. ов. Моја сведоџба састоји се из два дела, први део.... Председ. молим вас ви нисте оптуж, па ако суд не разуме, онда ће те ви диктовати. A. Савић. Прво моје познанство са А. Жуј. А други део припрема за историски ручак у Космају. Са Жуј. познао сам се још кад је био учигељ. У Ђеоград. кад је долазио, био је тако рећи наоружан до зуба, то ме је привукло те сам се с њим упознао. Свако се плашио да му се приближи и упозна. Он j’e толико страсан у оружЈу, да се не може да одвоји од њега. У том нашем познанству дође и 9. август. B. Маној. Излазим из стрпљења, дајте му питања. Предо. Ни ја сам не знам шта да радим, а да би Жуј. задовољио, пуштам Алимпија да прича. Жуј. Ви ми пребацујете речма „твог Алимпија," а ja се с њим нисам видео, јер сам у затвору. В. Тодор. Ви предс. морате да знате каква питањада дате, да би задовољили закон. Алимп. Ја сам казао да нисам испитиван. Жуј. Ја сам се на њ’ позвао као на сведока, друго мени је одузета могућност за сваку одбрану.

Председник. Поставите му ви Жуј. питање ? Да : каже оно, што зна односно завере, односно ручка . у Космају и односно шиљања жандармерије. А. Савић. Поред њега били су у Космају скоро сви кметови у затвору, ја сам ишао 2—3 пута и радио на ослобођењу њиховом а по жељи самих Космајаца. Доцније Жујев., по што је ослобођен, створено му је и друго кривично дело, увреда величан- : ства, те он није смео да дође у Београд. Једном приликом пред вече Чебинац рече у Урошевој пивници, ла j‘e Алекса дошао и да је сад био у кафани, пођем на поље из кафане и сретнем Алексу, да иде унутра и одмах рече, да ће Чебинац доћи у Космај, да гледа неки камени мајдан. Него да дођем и ја, а он ће вели спремити ручак. Поред тога седнемо заједно за сто и у том дође и Чебинац, он каже, да ће ићи у Сопот ради мајдана, тако да и ја пођем с њима заједно. Ја сам већ прз тога Алекси дао реч, да ћу доћи да се споразумемо, ког ћемо дана и одредили смо први четвртак, по том Алекса оде из механе. То је било у недељу. И од тога дана до четвртка Чебинац је непрестано свако јутро долазио с питањем, Ј‘еси ли се спремио, хоћемо ли ићи. Ја сам му одговорио да хоћемо. А то сам и другима у кафани причао. Али кад је биоуговорен дан да пођемо, рекох му, да не могу да идем, јер имам два рочишта. Онда седнем и телеграфишем Жујевићу, да не можемодоћи, нашто се Чебинац јако љутио. Тог истог дана, отишао је у Раљу и даље до Вл. Поља, сепаратни воз са жандарима и ипспектором министарства. 0 овом сам дознао сутра дан, а они су пуштали глас, као да i су ишли ради прегледа жељезничке пруге. При свем том Чебинац сам и пре тога, кад је овде био главни радикални одбор пред истом Урошевом пивницом, казао, да га сматрам за фармазо-1 на и да му за то ништа не верујем, јер га непреi стано виђам са фармазоном Светомиром Николајевићем. Председник. Ја не дам да ви вређате неког, ви | имате солиднијих речи, ја сматрам да је то једно измишљено име. 1 А. Савић. Па они се с поносом тим именом зову. Нашто ми он рече, „да је он одавна с њим пријатељ“ а кад ја рекох, а како си га могао сам у Краљеву кандидовати за посланика, кадсе о том ниским ниси споразумео, вели „нужда се нагнала “ и како би он могао само Краљевчанима у двору што год израдити, пошто тамо врло добро ctoj’h. Све ме j’e ово руковидило, те сам га сматрао за сумњива и многима о томе говорио, што га је и нагнало те’ j'e за мном кад сам у Милановац отишао телеграфисао у Крагујевац Ранку, како сам га сумњивим учинио, и ако то у истини стоји, он ће вели, судским путем да тражи задовољења, но то није учинио. Жуј. је дакле знао за сав мој рад, и зато се на радикалном збору у Смедереву и иначе у својој околини живо заузимао, да ме кандидује, ■ за коју је и после 9. јануара спремао земљиште, t ако се избори буду наредили. Предс. То сувише казујете. А. Сав. Ја сам сведок. Жуј. j‘e у више прилика говорио и то, како ће радити на томе, да се на првом радик. збору поједини прваци радикални осуде, зато, што су по његовом мишљењу некоректни били. Тражим дангубе 100 дин. Према оваком исказу Симића председник пита Жујевића, да ли хоће да се позивају и остали сведоци и на којем се позвао и који до сада нису дошли, те да се и они испитаЈ‘у, о овим истим околностима, о којима сведочи Савић и које су осталим сведоцима испитане. Жуј. Ако суд налази да су ове околности довољ-

но доказане, онда не тражим да се ИспутаЈ‘у и остали, на које сам се позвао. ђ. Ненад. Ја молим да Мику Николића и Мику Поповића бив. начелника, који ће сведочити о онима околностима, суд позове. М. Марк. тражи, да се позове Сава Кукић и Окица Глушчевић који ће казати, шта је говорено код рускога цара. Чеб. предс. ми се нисмо суочили ја и Симић. Пред. Ви се можете суочити, кад дођете у Урошеву пивницу. Затим је заклет А. Савић. Седница је закључена у 12. и по часова а друга заказана за понедеоник 12. т. м. НАШИМ ДУЖНИЦИМА! Молимо отаре и нове дужнике в 3аставине“, да свој дуг неодложно намире, да не падне на њих кривица, ако окрњењем науције н сам опстанак листа у нитање дође, и да не буду и они У РВДУ оних, који „Заставу" потконавају.

Вести из места и са стране.

Свети Сава у Босни и Херцеговини. Из Мостара добили смо и осми позив па VIII. сијело, што га је приредило српско певачко друштво п Гусле“. У томе се примиче дан св. Саве, који Срби сви и свуда лепо славе, а особито га славе Срби у Босни и Херцеговини, јер том приликом дају прилоге за одржање српских школа. Стигао је позив на светосавску беседу и то од Срба Љубинских. Програм по обичају леп српски: неколико песама и декламација, представа „Тврдица или кир-Јања“ ипевањеуз гусле. Чист приход намењен је школи. Божићна забава у Ст. Футогу. Из Ст. Футога нам пишу: „Трећи дан Божића била је овде забава, коју приреди са школском децом учитељски збор. На забави тој претстављала су школска деца позоришну игру „Рођење Христово“. Са задовољством напомињемо, да су деца извршила свој задатак веома добро, али са незадовољством морамо напоменути, да се један део наше интелигенције и већина наших ратара не одазваше позиву, те не дођоше на забаву. И тако материјална страна ове забаве чији је чист приход намењен срп. учитељском конвикту није испала онако, као што би у Ст. Футогу требало и могло да буде.“ За оироте ђакв. Ради познатих демонстрација на великој школи у Београду, против професораА. ђорђевића, неки су ђаци са свим протерани из свих школа у краљевини, а неки на годину дана и т. д. Да ови млади људи не пропадну, који би могли бити од користи себи и роду своме, склопио се одбор за прикупљање прилога, да се исти младићи пошљу на страну на науку, или одрже за једну годину дана. Одбор j‘e разаслао позив за помоћ на све родољубе и честите људе. Послао је позив и нама с молбом, да га објавимо и да прилоге примамо. Са CBOj'e стране хвалимо племенито дело и радо ,се одазивљемо позиву. Ради тога нека они поједини, који овој сиротињи желе помоћи, шаљу своје прилоге управо на благајника истог одбора Јов. И. Тадића, трговца у Београду. Немири на кијевском универзитету. Професор Клумецки д г жао је предавање на кијевском универзитету о владању цара Александра 111. и похвалио је његову владавину. За време предавања почели су ђаци звиждати и лупати. А кад j‘e професор ђацима попретио са полициј‘ом, избацили су ђаци професора из дворане на поље. На то полицијадође и многе ђаке позатвара. Против много ђака подигнута је истрага. Ректор универзитета дао је оставку. Одмах сутра дан, после овог догађаја, стигла је од цара Николе брзоЈ‘авна заповед, да позатваране ђаке пусте на слободну ногу. Спаљено 20 милијуна. Из Беча јављају: У аустро-угарској бавци спалиће се данас у петак 20 милијуна банкнота, које су или оштећене или из промета повучене. Спаљење обавиће се у засебној пећи, за тај посао зготовљеној, присуствоваће поверенство и заступници обеју влада. Вуци га напали. У околини В. Варадина терао је неки дечко четир коња. На путу га нападне гомила вукова. Коњи су се бранили копитама, а дечко утекне и склови се под пласт сена. На послетку вуци обране једног коња и кад је коњ нагнан да бежи, они га стадоше нападати, А ок га не опхрваше и не растргоше. Дечко се сретно спасао. Енглески милијунари. Смрт је прошле године немилице косила међу енглеским милијунарима. Како из Лондона јављају, умрло је у Лондону 25 особа, које су оставиле иметак од 100.000 до 1 милијуна фунти стерлинга. Већим су делом пивари и творничари, који су оставили својим наследницима скупа 11,226.914 фунти стерлинга. Кад се подели ова свота на 25 особа, долази просечно на Ј‘едног оставина од s’/j мил. фор. Занимљиво j‘e, да међу умрлим нема ви једног од гласовитих милијунара. Гроб Александра Великог. Археолози у Египту обратили су се на кедифа у Кајиру, да им даде дозволу, да смеју отворити крипту, у којој се мисли, да почива Александар Велики. Гробница се налази под Даниловом Momej’oM у Александрији. Као што је познато, Александар је умро у Вавилону и његово је тело пренесено у златном ковчегу у Александрију, као што је била његова последња воља. Овај је ковчег доцније отворен, а тело Александра Великог стављено је у стаклени ковчег, у коме су га видели разне римске војводе. Касније се тај ковчег изгубио, али се говорило, да је тело сахрањено у некој подземној соби, за коју се знало тачно, где се налази, После тога је на том месту саграђена

Данилова мошеја, па су KacHHj'e сви покушаји археолога, да продру у унутрашвост мошеје, остали безуспешни ради смотрености чувара, јер се Данилова мошеја поштује као највећа светиња. Пажњи жвнскв публикв. Ових дана изашао је у нашем листу оглас г. 11. Коха, вештачког кројача родом из места, који се у својој струци изобразио у првим радњама те врсте. Кох је изумео тако згодан начин за кројење женских хаљина, по коме може свака женска лако научити кројити за неколико сахата. Ми смо се уверили о практичном методу тога кројења. Препоручујемо га нашем женском свету. Кох ће се бавити кратко време у месту. Обраћамо пажњу женскиња на тај начин кројења, којем је наслов Еуро па, а приказано је кр. уг. министарству трговине, где је стручњачки прегледано и врло практично доказано, и које је у Бечу и у иноземству пајбоље признање задобило. Такса је учења 2 фор. а ван куће 5 ф. Успех учења је осигуран тиме, што се не мора платити док се кројење не научи. Учи се: Вармеђска улица поред старе поште преко од реформатске цркве. Је ли петак неоретан ? Има много људи, који држе петак за несретан дан. Повесница нас међу тим учи, да се у петак догодило много врло важних случајева, као н. пр.: Шекспир, енглески песник родио се у петак; Исус Христос умрво је у петак; Вашингтон се родио у петак; Москва беше спаљена у петак; Америка беше откривена у петак; Бастиља у Паризу беше порушена у петак; краљица Викторија венчала се у петак; Наполеон Бонапарте родио се у петак; Јулије Цезар беше уморен у петак; преко-окејански брзојав беше довршен упетак; битка код Ватерлоа догодила се у петак; Девица Орлејанска беше спаљена на гломачи у петак. Новине на СрвД мора. До чега не ће само доћи човечји ум? Кад се до сад морска лађа отискивала на пучину између Европе и Азије, била је прекинула сваке везе са сувим и путници за време путовања имали су на мору са свим нов живот, не знајући ни чега од онога, што се дешавало за то , време на копну. Сад хоће Американци у Њу-Јорку и томе да дискоче. Склопило се друштво, које ће ( помоћу електричне струје жицом достављати вести са копна на морске лађе, које редовно путују изt међу Енглеске и Америке. На лађи би се писале новине, ту и штампале, а путници имали би дневне ’ новине, које би их извештавале о свему, што се догађа на једној и на другој половини света. На ’ двадесет морских миља једна од друге биле би удаt љене и у море спуштене две жице, које би прено. силе вести за лађу, што би пловила између њих. Помишља се већ и на то, како би помоћу електри’ чне струје спојили бродове на мору, те да такоотпадну разни знаци на лађама, који нису у стању да се у свако доба произведу. Шта још не ће Американац изумети? Извор драгог камвна. На 250 миља од обале > Аустралије налази се острво Тасманија, где се у месту Коријони нашао велики број драгог камења, за Koj'e се брижљивим испитивањем дознало, да су прави i дијаманти. До пре 40 година звала се Тасманија Вандјеменовом земљом и она је служила за енглеске злочинце, који добију дугачку казну. Кад се у педесетим годинама наишло тамо много злата и калаја, онда је енглеска влада уклонила оданде злочиначку насеобину и дала је острву име Тасманија, да се тако изгуби име Вандјеменове земље.

Најновије вести.

Јади у Србији. Брзојављају нам, да је у Србији избила министарска криза, јер су Финансијске операције Вукашинове несретно испале. Повратак Миланов одложен је због болести (!), али се говори и о озбиљном раздору између њега и Александра. Опозиција је ухватила тајне окружнице управе напредњачке странке о иду Ним изборима, из којих се јасно виде њене тесне везе са владом. Чебинчева „вавера". Ив судских кругова чула се вест, како будимпештански листови јављају, да ће сви оптужени у Чебинчевој „вавери“ бити осуђени иа ватвор од више година. (Пресуда је ивречена у суботу у подне. Ма да смо сваки час очекивали брвојавни нввештај о пресуди у овој ствари, ипак нам до вавршетка листа не стнже. Пр. Ур.) Афера Белчева. Како „Пол. Коресп.“ јављају, у ствари афере Белчева искључена је са свим судска оптужба. Мисли се, да ће и истрага на скоро бити прекинута. Кииеви и Јапанци. Јапаиска дививија под ђенералом Ноавом ваувела је КајПинг. Битка је трајала четир сахата. Киневи су ивгубили 200 мртвих и 150 рањених. Кад је кинеска војска, која је требала доћи у помоћ Кај-Пингу, чула ва порав, вратила се иатраг.