Застава, 17. 05. 1903., стр. 5

Старија историја горње Арбаније*)

I. Ко су Арбанаси? Питање је ово више пута било на дневном реду, и на разне Је начине на њега одговорено. По најпоузданије ће бити „Арбанашке штудије“ по Хану. Но осим њих изнећу и назоре других писаца, како они изводе порекло Арбанаса. По мом мишљењу су Арбанаси потомци прастановника Албаније и Грчке, а то су Пеласгери. Кроз сеобу Јелина били су они делом потиснути и делом подјармљени, те су у старо доба играли врло жалосну улогу. У Грчкој били су они робови (хелоти) Јелина, но задржали су свој језик и дан данас, за то се арбанашки језик у Грчкој, као и по островима њеним, много говори (али скоро само по селима). Арбанашки се народ одликује, што је умео да сачува своју народност у сред Јелинске културе. У томе се може присподобити Јеврејима, који и ако пређе потиштени и по целом свету раштркани, под још тежим околностима су своје обележје сачували. Истина, да и Јелини нису никад себи труда дали, да те прастановнике арбанашке у Грке претопе. На против, хелоти, метоки и већи део подјармљених робова, који су се као преци данашњих Арбанаса сматрали, свагда су од грађаЛl грчких раздвојени били. Хелоти, метоки и остали робови задржали су свој језик мефу собом, ал су и грчки говорили, а тако је у многом и данас. У целој краљевини и по островима налазе се људи, који грчки разумеју, па су и грчке добре патриоте, ма да ме^у собом арбанашки говоре. Али нигде није забележена и једна сеоба Арбанаса у Грч ку, (о чему би историја то већ данас знала), те би било и непоњатно, откуд су се толики Арбанаси на остр вима нашли, јер Хидра, Спецас и т. д. више су ар банашки нежели грчки. По том изгледа ван сваке сумње, да су се ти Арбанаси већ по тим островима нашли пре, него што су се Јелини тамо доселили. А томе у прилог несумњив је доказ и то, да су Грци, као што је познато, тамо већ нашли Пеласгере. Друго је тврђење, да се Илирци као праоци Арбанаса сматрају. Пре свега морамо као факт сматрати, да су у Илирији Словени (Срби и Хрвати) још у оно доба врло ретко насељену земљу од праседиоца у себе претопили. Дакле, Илирци су се у Словене претопили, а ови су се све даље и даље према југу раширивали, док се нису напослетку у Епиру са Арбанасима састали. Уверен сам да су у средњем веку у данашњој горњој Арбанији Срби, а не Арбанаси живили. Француски калу^ер Брокард јавља год. 1332. да су Латини у поседу имали само 6 градова, а у целој земљи пак Словени (Срби) ' господари били. Књажевска породица Балшићи, који су у Зети (Црној Гори) господарили, били су Срби. а границе су своје проширили и владали све до Авлоне и Арфрокастрона. Кнезови Дукацини били су Срби, као и Херцог од Дриваста, по чем је Петар Спанос (ова последња реч грчка значи као придев, кусав човек) имао’ четири сина, који чисто српска имена носише: Алекса, Божидар, Урош и Мирко. Најбољи је доказ и тај, што из оног доба и Данас места у горњој Арбанији, имају чисто српска имена и српска су села, а такова се налазе чак и преко Алвоне. *) Из дела: ОБегаЉатеп ипЗ зете Iл§а. ЕЈто^гарШзсћ-роНћзсћ-ћГаЉгјзсћ ^евсћИЈег! уоп бртНоп Сгорсеугс. Ово је дело истина угледало света још 1881. године. Но како до данас није на српски преведено и како се у њему врло занимљиво, а доста и изворно износи повесница Арнаута, држим да неће бити на одмет, да изнесем из њега повесницу Арнаута. Данас, кад су тако крвави заплети у Старој Србији и Маћедонији, кад поред бугарског комитета, устадоше и Арнаути, кад се пролива крв српске раје и пљачка његово добро у великом, и кад се свугде чује реч Арнаути, занимаће и шире слојеве нашег народа, да што више сазнају о пореклу и повесници Арнаута. Прим. иреводиоца.

Ва доказ овом служе и факта, да је у оно доба било на Косовом Пољу језгро српске владавине, из ког су у доцнијим столећима велике сеобе Срба своја огњишта оставили и у Угарску се настанили, а Арбанасима уступили то земљиште. То доказује, да су на тим земљиштима јужно и југо-западно Срби становали. У осталом и то се установљује, и то повеснички, да је Скендербег Србин био, (ово је и по белешкама професора Хопфа), који је господарио само средњом Арбанијом. Но помоћ је добијао од северно-арбанашких деспота, а за ове ранији и познији историци веле, да су Словени, По појединим исказима маљзора види се, да су се Арбанаси тек после четрнајстог века доселили и Словене потиснули. IПто су се даље Срби к сјеверу примицали, Шкипетари су их све већма потискивали, отуд дакле и долази, да су ови своје тежиште у Арбанију пренели, и с тога се дакле „Албанези“ називају, ма да са праседиоцима покрајине „Албанон“ ни у каквој вези не стоје. Разуме се, да су Шкипетари, кад су ушли у Арбанију, Грчку и Епир напустили, а тиме се доказује, да ови у тим земљама нису тако многобројни били. (Наставике ее.)

Јавна захвала. Поводом смрти мога доброг мужа Јаше Вечеринца, ц. и ц. цапетана у миру примила сам са много страна изјаве сау чешћа, на које најтоплијеГ захваљујем. Свима хвала на утеси и саучешћу! Ко ме се сетио у тузи, Бог се њих.сетио! Пакрац, 12. (25.) маја. |Софија Вечеринац 865 рођ. Малић. ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. У име своје и у име своје деце изјављујем благодарност свима, који ми приликом смрти мога мужа, поп-ПЕРЕ НИКОЛИћА, ирофесора и катихете, изразише своје саучешће. Уједно благодарим пречасном свештенству, како из места тако и са стране; целом чиновништву и свој митровачкој интелигенцији, свима митровачким школама, које корпоративно са свима ђацима учествоваше приликом тужне свечаности, а нарочито благодарим српској црквеној општини и српском црквено-певачком друштву. Уједно благодарим управи краљевске реалне гимназије на положеним венцима, и њезином управитељу г. професору Ивану Живићу, на лепом, исцрпном и утешном говору; благодарим целој оној непрегледној маси света, која се без разлике вере и народности сакупила, да ода последњу пошту, Срби свом поп-Пери, а иноверци свом љубљеном суграђанину. Пречасно римокатоличко и грчко-католичко свештенство нека прими нарочиту благодарност, а тако исто и јеврејска вероисповедна црквена општина. Свима поштованим трговцима и гостионичарима, који — и ако је био назарни дан (петак) — ипак своје радње затворише, у знак поштовања милог ми покојника. И оној школској дечици, без разлике вере и народности, која још увек излазе на гроб свом милом професору и цвеће саде, нека је овим изречена благодарност. Највећу благодарност пак нека прими наш одлични пријатељ, грпдеки физик г. Илија Бајић, који је не само као лекар, него и као пријатељ наш и пријатељ деце наше, био ми у свему и свачему на тци. УМитровици 10 маја 1903. Даница удова Николић. ШТАМПАРИЈА ђорђа Ивковића У НОВОМ САДУ треба једног трговачког помоћника ма које струке био — исти да је добар продавац и вичан српском, мафарском и немачком језику. Првенство имају они који су ивучили књижарско-папирну струку. Ступање одмах. 353 2 -з

Дражбени оглас. Овим се расписује дражба на мањак ради оправљања св. цркве у Врањеву (Агасз, ТогопlАl те^уе) за други дан Духова, 26. маја (8. јуна) т. г. у 2 сата после подне. Дражба ће се одржати у средишној месној српској тколи. Предрачуњено је: 1. Зидарски посао . . . . К 1779 2. Каменорезачки посао . . К 460’ 3. Позлатарски посао . . К 7376’ 4. Дрворезачки посао . . К 100’ 5. Бојадисарски посао . . . К 120’ 6. Сликарски посао . . . . К 520’ 7 Мазалачки посао (малерски) К 1100’ 8. Лимарски посао . . . . К 470’ 9. Браварски посао . . . . К 500’10. Казанцијски посао (оправка торња, позлата итд.) . К 1540.11. За намештање громобрана К 623* 12. Повлата малог крста . . К 50’ Дражбовати могу само они, који докажу веродостојним исправама, да су стручњаци и опробане ванатлије те врсте. У име пишманлука полаже сваки ли« цитант 10°/о,што ће се подуветнику вадржати као јамчевина. Општина вадржава себн право пове рења према подузетнику. Прорачун и услови могу се сваки дан видети код потписаног перово^е. Из седнице српске православне црквено школске скупштине држане у Врањеву, 17. априла 1903. год. Мита Ст. Васић с. р. Тоша Пецарски с. р. перовођа 362 2—3 председиик. Дражбени оглас. Српска православна црквена општина у Бегечу расписује овим дражбу на мањак ради градње парохијског дома. Целокупна радња предрачуњена је на 8737 круна и 74 потуре. Поједине радње предрачуњене су: 1. зидарски посао 5296’58 круна. 2. дунђер Ски посао 1850’56 круна. 3. тишљерски, шлосерски, стакларски, анштрајхерски и лимарски посао 1590’60 круна. Дражбоваће се са устменим понудама на целокупни посао и на сваки посао појединце Примају се и писмене понуде. Дражбоватељи су дужни положити 10 постотака вадијума од односне предрачуњене своте. Општина задржава себи право поверења према подузимачу. План, предрачун и услови могу се до дана дражбе видети код местног госп. пароха. Дражба ће се одржати 21. маја (3. јуна) 1903. године у 10 сати пре подне у женској школи. У Б.егечу, 5. (18.) маја 1903. године. Дафина Михајловић, Милаи Ранков, перово^а. 844 3—3 председник. Нлава камена на више може се добити код РАДИВОЈА НИКОЈШЕВШ У МИТРОВИЦИ по ЗО^форината 100 килограма. 309 6—6 ГВОЖђАРОКА И ШПЕЦЕРАЈОКА РАДЊА А. ЈОВАНОВИћА у СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА ПОТРЕБУЈЕ МЛАЂЕГ ПOМOЋНИКА лоброг деталисту, који се разуме у обе струке. С;упити може одма. 3 63 2-3 ХиаХМЦЖ^ ИЕН, 10. Вег, Еа2епl)шдаlаш 19. близу јужне и државне железничке станице. Станица електричне државне железничке станице у свима правцима | ФИНО ГРА6АНСКА, НОВОУРЕЕЕНА КУћА. Електрично осветлење, купатила, умерене цене. За сервиз и осветлење не рачуна се ништа. ФРАЊА ЦОЛБЕЦ 345 2—13 Хотелијер.

17. маја 1903. ЗАСТАВА бр. 109.

СИр. 5