Застава, 17. 05. 1903., стр. 4

Сведоци Бартини били су Комјати и Тот, а Вишовтајени Неши и Ловаси. Одмах при првом судару добио је Вишонтаји оштар ударац ниже левог плећа, а Барта туп ударац по левом образу и ударап по рамену. После тога је двобој био свршен. Противници се нису измирили. Разјурена дружина. Пишу нам из Старог Бечеја: Пре три недеље суспендује црквени одбор перовођу ове општине, г. Ст. Перића, због непослушности, лењости, неразумевања и самовоље. То је учињено једногласно. У истој седници било је 17 одборника и обадва тутора, а после је сазвата црквена скупштина једногла сно узела на знање поступак црквеног одбора у погледу суспедовања бившег перовође. Сад је настала у дружини велика збуњеност, што им се види из очију, јер им се измакло да растерају ову „паорску“ и радикалну скупштину, што су радили и ногама и рукама, а брчно перо био им је у том послу перовођа. Здраво се уздају у бачки епархијски административни одбор, да ће им наићи на лепак, и хвале се, да су сигурни својим послом. — И то би волели видети, кад би неко могао натерати општину да држи неуредна и ренитентна перовођу. Укоп војводе Пека Павловића. Читамо у „Гласу Црногорца“: „У понедељник 5. о. м. предани су на цетињском гробљу земни остатци војводе Пека Павловића. Још зором тога дана из свих околних села и племена стао је долазити народ у густим гомилама. Много рођака и саплеменика покојникових дошло је не,само из Озринића, него и из Никшића. — Сво цетињско грађанство, све школе са својим наставницима на челу, многобројно свештенство у одеждама око три ,'сата по подне кренуло је из стана покојникова к Влашкој цркви, где се одржало опело. На челу овог великог спровода, а за мртвачким сандуком ишао је Његово Краљевско Височанство књаз наследник, а за њиме сви наши министри, великодостојници и непрегледне гомиле народа. Густи шпалири стојеће војске под командом официра и са пушкама у руци са обе стране отпратили су покојника до вјечне куће. Ово велико опште саучешће од владалачких дворова до сиромашних колиба — показује, да Црногорац уме ценити своје заслужне људе. Правоје, да се међу таким народом и рађају великани!" Уједно је „Глас Црногорца“ донео чланак у коме ставља Пека Павловића у ред највећих јунака црногорских. 0 боравку Паје Јовановића у Америци. Читамо у „Српском Родољубу“, који излази у Њујорку: „Кад је познати српски сликар Паја Јовановић, боравио у Њујорку, осим разних слика, које су му наручили американски богаташи, извршио је и слике професора Пупина и његове ћерке“. Позоришна дружина Ђорђа Протића Пишу нам из Руме: „У нашој средини налази се већ две недеље врла дружина Ђоке Протића, која је својом красном глумом и одабраним репортоаром стекла опће признање. — Морамо признати, да смо долазак овога друштва очекивали с неповерењем, којим се обично предусретају путујуће дружине. Но тим смо се пријатније изненадили, кад емо видели природност у игри и топлину у приказу ове младе дружине, којом је задобила опће симпатије у свима слојевима румског грађанства. Штета би било, да друштво ђоке Протића не нађе у српској публици свугде као овде у Руми |лепа одзива, јер оно то заслужује, пошто обилује снагама као јг. Вучичевић и гђа Протићка, који се могу упоредити са добрим нашим уметницима, а уз које лепо приетају гђа Вучичевић, г. Протић и г. С. Јовановић. Нова српска земљорадничка задруга. Ј Жабљу је основана прва српска земљорадничка задруга (удружење са неограниченом одговор ношћу). Председник Жарко Злоколица, заменик председника Јован Стојшин, пословођа Каменко Чура. Остали чланови унравег Глиша Злоколица, Милан Стојшин и Шандор Грбић. Парастос Ливију Радивојевићу. Пишу нам из Старог Футога: „У прошлу недељу чланови овдашње земљорадничке задруге одржаше парастос Ливију Радивојевићу. После заамвонв молитве наш свештеник г. Гавра Шијачки говорио нам је о значају земљорадничких задруга код нас Срба, како за културни напредак, тако и за развитак морала, слоге и народне нам свести. По звао нас је и чланове и нечланове задруге, да се помолимо Богу за душу покојникову, који је имао огромних заслуга мри оснивању земљорадничких задруга. Слава Ливију Радивојевићу!“

Ухапшени агенти. У Будимп’ешти ухапсила је полиција агента исељавање у Америку, Мојсију Штајнлауфа, и два његова подагента. Штајнлауф је наместио у горњој Угарској читаву војску агената, који су отправили мноштво исељеника у Америку. Пошто су и имена тих агената позната, наређено је да се и они похапсе. Затворене три школе. Задарски „Српски Глас“ Јавља, да су у Далмацији затворене три српске школе, јер немају учитеља. Ово је жалосна појава и тога су ради за велику осуду они, који имају да се старају о одржању и умножавању српских школа, тако потребних Србима далматинских. За словеначки универзитет. У Прагу је пре неколико дана одржана скупштина словенских ђака, на којој је примљена ре золуција, у којој се најодлучније тражи, да се установи у Љубљани словеначки универзит ет. После скупштине демонстровали су ђаци пред чешким народним позориштем. Исправак. У 106. броју „Заставе“ учланку: „Манастирско питање“ (V.) стоји: „а јеромонах Милутин Тонић, преселио се у манастир Јазак“, а треба: Милутин Панић преселио се у манастир Фенек. У 107. броју истога листа у истом чланку (VI.) у другом стулцу стоји: „Извештај Јована Станко вића од 1878. године", а треба: „извештај Дана Станковића од 1898. године“, стоји: „ништа није обезбеђено од понора", а треба: „ништа није обезбеђено од пожара“... стоји: „сама обвезница", а треба: „има обвезница“, стој’и : „била је скинута калуђерска управа у Пакри“, а треба: „била је скинута калуђерска управа у Лепавини, и постављена мирска“. Па онда: „као што се види, саборски одбор је такођер од постанка свога (год. 1864.)“, а треба: „као што се види, саборски одбор је такођер од постанка свога (год. 1875.)“, и напослетку: „И тако тај позитиван закон није остао мртво слово, него је 70 година примењиван и практвкован“, а треба: „И тако тај позитиван закон није остао мртво слово, него је 28 година примењиван и практикован", што се овим исправља.

Трговина.

НОВИ САД, 14. маја 1903 године Пшеница прве каквоће нова 7 фор. 20—30 н. Пшепица средња 7 ф 10 н. Пшеница лакша роба 7 ф. 80 —90 н. Напо лица — ф. н. Јечам 6 ф. Зоб 5*60—80 ф н. Кукуруз у зрну 6 ф. 10—20 — н. у зрну нови — ф. у клипу — ф. н. Маст 74 фор. Сланина сува 74 фор. дебела паљена 74 фор. Све од 100 килограма.

Свињк угојени тешки 44—45 нов. „ средњи . . 42—43 ков. ве . лаки . . . 38—40 нов ме Р е Све од 1 килограма Теоци . 30—32 нов. по клгр Јагањци 6—14 по пару фор. Овци . по пару фор. * Стање воде под Новим Садом. 13. маја било је . . . . 2’83 мет. 14. маја било је . . . . . 2’79 мет. Званичне белешке будимпештаноке берзе, 15. (28.) маја 1903. Поред живље понуде и живље прође цена је скочила, — У промету је било 50.000 метарских центи. Пшеница банатска, продано —— каквоћа по хегг. од 76 до 82 цене од 50 килограма — кр. — пот. до к. — пот. потнска, продано 5900 м. каквоћа по жектоЈЦ. тру од 78 до 82 цена од 50 кнлограма од 8 кр. 10 потурц до 8 кр. 27’/ 2 п. »ештанска, продано 1850 м; каквоћа по хект. од 95 до 80 цена од 50 килограма од 8 кр. 05 п. до 8 кр. 15 п.; бачка, продано 100 м. м. хакв. по хш. од 76 до 78, цена од 50 кр. од кр. 8 п. }о 10 кр. — п. Све на три месеца. Раж, 500 продано м. м. цена од 50 кгр. од 6 кр 70 п. до — кр. — п. Јечам, продано — м. од кгр. од — кр. — п. до — кр. 3о б, продано — м, м. цена од 50 кгр. од — кр. — п до — кр. — п. Шљиве, босанске 50 кгр. од 13 кр. — п. до 16 кр. 60 п.; славонски пекмев 50 кгр. 17 кр. 50 п. до 18 кр. — п.ерпсм Јекмев 15 кр. 50 п. до 16 кр. — п. Ку курув продано 2550 цена од 50 кгр. од 6 кр. 40 п. 6 «р. 45 п. Репнца, цена од 50 кгр. од 10 кр. 70 пот. до 11 кр. 10 пот. Проја, од 5 кр, 75 п. до 6 кр. — п. Маст, 50 кгр. 69 кр. — п. до 69 кр 50 п. Сланина, 50 кгр. 57 кр. —п.доs7 к. 50 п.; сушежп 60 кр. — пот. до 60 кр. 50 п. Течај златног и оребрног новца на будимпештанокој берзи, Дукати 11 кр. 31 п Наполеондори (20 Франака) 19 кр. 07 п. Угарска влатна рента(од 100 круна) . . 120 кр. 90 п. Угарска крунска рента .••••... 99 кр. 25 п. Аустријска влатна рента • ••••••• 120 кр. 90 а. Немачке државне марке (од 100 мар.) • 117 кр. 17 п 10 фунти стер. (мењачки курс у Лондону) 239 кр. 70 п Терминска продаја (шлусови). Жито за мај 1903 7-55 7-56 Раж ва октобар 1903 6'61—6 62 Зоб ва октобар 1903. .......... б^б! —6’52 Кукурув за јули 1903 6-40 6'41

Брзојави „Застави.“ Стигли 16. маја. Избор у Великом Важоњу, Будимпешта. У великом важоњском срезу изабран је за заступника на држав ном сабору Фрања Овари, ван странака. Из угарског сабора. Будимпешта. Пријављено четир ситних интерпелација О екс-лексу први говори посланик Карл Етвеш. Демонстрације у Хрватској. Велика Кањижа. У Самобору јуришали су сељаци на ловачки дворац грофа Ердедија, раворили су све покућство и ван далски поступали. Изгреди турских војника. Београд. Потврђује се вест да су башибовуци разолили потпуно село Смрдеж. Из вилајета битољског јављају о безбројним изгредима и насиљу турске војске. OДГOВOРИ УРЕДНИШТВА. Г. Ј. М. у В. Ону ствар о састанку матураната нисмо примили. Г. Д. У. у К. Молим Вас стрпите се. Има толико дописа који чекају. Мораћемо да дамо макар додатак. Само Што су додатци највећи неоријатељи нашег листа. Г. С. В. у В. Небојте се ви за наш народ. Не ће он као гуска умаглу.

Књижевни прикази. Бранич, повремени лист за правне и државне науке. Власник: Удружење јавних пра« возаступника у Србији. Уре^ивачки одбор: Љ. П. Живковић, М. Миловановић, П. Туцаковић и К. Протић. Уредник Д. С. Петковић. Год. IX. — Мај. — Број 1. Београд 1903. У КАМЕНИЦИ (Срем) у непосредној близини Дунава лежећа гостионица „ртрија" издаје се од 15. јула пр. о. г. под рачун. Услови могу се дознати у свако доба код потписаног. Нужна је кауција од 800 К. У Каменици, 14. (27.) маја 1903. Јозеф Кајзер 366 I—2 власник. КУ ТхА у алмашком крају у Вуковићевој ули« ци, новосазидана из тврдог материјала, састојећа се из више станова за издавање, продаје се из слободне руке. За ближе услове ваља упит&ти куће газдарицу Милу Живановић, I—l 367 У НОВОМЕ САДУ. Жељезничка рештаурација на продају!!! Кућа са пет видних соба, кухињом пространом, „шпајзом“, подрумом, шупом, затвореним ходником, у којој је трајНО право жељезничке рештаурације, живахно сретство, погранично место са Србијом, а сад највећа сезона раду, продаје се из слободне руке ради другог предузећа. Упуте даје администрација „Заставе".

Стр 4.

ЗАСТАВА бр. 109. 17. маја 1903.