Застава, 17. 05. 1903., стр. 3

што бива обратно. То се зна, да и Срби неће у демонстрирање ударити, јер их искуство научило, по оној: „Кога једном вмија уједе, тај се и гуштерице послије боји!“ Ми сажалијевамо палу нам браћу, ал’ у исто вријеме мирно ствар пратимо, гледајући само, шта се око нас догађа, јер нијесмо ни орни, а ни вољни за друге кестење из ватре вадити! О томе врло лијело писаше „Застава“ и у два маха и „Нови Србобран“, те „Српски Глас“, што је задњи „Дубровник“ и донио, да се и овамошњи Срби упознаду са оним дивним и поучним чланцима. У неђељу се угледали Хрвати Дубров чани у оне у Спљету, који на параброду угарско хрватском „Загребу“ здераше мађарску поштарску заставу. Свјетина је викала Бану „регеаl“ и тражила, да се скине мађарска застава са „Загреба“, кад се он приближио обали дубровачкој, застава се скинула, али се вели, због тога, што се вазда скида, кад се пошта искрца, а свјетина је мислила, да је на њен захтијев, па је весело клицала, пјевајући домородне пјесме. Из параброда нико се није искр цао за скоро цијелу уру, а жандармерија није могла свјетини одољети. Кад се свје тина разишла, услијед скинуте заставе пак онда је дошла компанија војника и заузела обалу, те голим бајунетама про крчила пут путницима и роби. Сви хрватски заступници одоше да траже аудијенце код Ћесара у Беч, тражећи, да помилује осуђенике. Овај задњи број „Сгуепе Нгуаlбке“ једини је, у којем се не денунцирају и не нападају Срби. „Србе, брате, у невољи брате!“ А доклен неће „Сгуепа“ грдити Србе? Сумњамо, за врло мало времена! УИеапС сопзиЈез! СрбИЕЊСКИ.

Нови Сад, 18. маја.

Српски ђаци на загребачком свеуЧИЛИШТу. После неких наших извештаја из Загреба. који су отварани, не добијамо оданде више никаквих извештаја. Упућени смо дакле једино на друге листове. У тим листовима читамо, да Срби ђаци на загребачком свеучилишту заједно са 4 својим хрватским друговима не мисле да ограниче своје измирење и свој заједнички рад само на прилике, које владају на загребачком свеучилишту, него и на даљу по литичку акцију. Онај први корак Срба ђака ми смо одобрили и разумели али свака даља заједничка политичка акција међу њима била би и одвише прерана и несигурна, па и штетна. Из свих догађаја, који се данас дешавају у Хрватској и Славонији јасно се виде туђи прсти, и браћа Хрвати би добро урадили, да не извлаче кестење за трећега, него да уде се самосталну политику, од које би било користи по Хрватску и Славонију и њене народе, а још би мање требали Ср. би — да преко другог служе трећему. У осталом ми се надамо, да наведене вести у другим листовима не одговарају истини.

Догађаји у Старој Србији и Маћедонији.

Турске власти и бугарска јерархија. По цариградским извештајима у дому дибранског бугарског епископа власт јеизвелапреметачину. Нађене су само две пушке. Међу Бугарашима, који су позатварани у вилајетима скопљанским, солунским и једренским, налазе се и врло многи бугарски попови.Становништо бугарско се тужи, да своје жртве мора да сахрањује без попова. Стране силе у корист Бугара. Заступници некојих страних сила упозори ли су порту на по некоје опасности. Нарочито на незадовољство Бугара, што су многи од њих позатварани. Арнаути и реформе. Из Цариграда јављају, како су тамо сти гле вести из Призрена, да је један део ђаковачких Арнаута примио реформе, а други део им се још одупире.

Политички преглед.

Угарска. фрања Кошут изјагвио је једном дописнику берлинског „Берз:анског Курира“, да би се опозиција задоввољила мађарским народним заставама и мађгарским службеним језиком код угарских рогимен та. По његовом мишљењу може криза најдуже још 2 до 3 месеца трајати ш мора се довршити падом владе. Из угарског сабора. У седншци од среде највише времена су узеле дгве ин терпелације: Амврозије Немењија о 'чешко; акцији против угарског брашна и, <Фрање Кечкеметија о разрешењу звања у сструци соли. Немењи је изнео, како је чешпки државни пољопривредни савет држанвна установа, па је ипак издао онај ппознати проглас на чешки народ против уггарског брашна. Ово се коси са XXX. зак. чл. од 1899. год. Пита угарску владу, да ли ће погледом на ову тешку повреду, свкренути пажњу аустријске владе на то> и по радити, да и у Аустрији поштују г тај за кон, као што се поштује код нас. Кечкемети је питао министра фишансија за што се тако гомилама укидају досада ња звања солска и на основу како ве ваконске подлоге је створено кр. угар ско државно солско генерално отправни штво. Солска звања је закон установио а ово друго је створено ван закона, за чију љубав? и за што им је министар финансија дао зајам делом на девет месеци, а делом на годину дана без интереса И сад тај зајам ужива само то једно деоничко друштво и солска је радња сасвим у његовим рукама ; јер су солска звања упу ћена још пре две године, да сву ужрна ну со том друштву предају. А друштва, којима је спречена утакмица задовољена су са грдним свотама из државне благај не Тако једно друштво само је добило 230000 фор. а друго још и више. Међу тим се доказало да то ново једино друштво р^а во ради и већ је прве године држава има ла штете десет милиона фор. И гра^ан ству је од штете, јер је со поскупила са 80 повч. по метерценти, јер ко купује ис под 12 килограма, тај плаћа повишену цену. Пита министра, да ли је опуномоћио друштво да дигне цену соли? За тим је Никола Габањи говорио про тив „ех Iех “а* У седници од четвртка говорио је Важоњи у ствари „ех Iех“ а. Рекао је да устав не познаје ни већину ни мањину. О већини као институцији говори се за то, што од 1867. год. увек једна иста већина управља, која не врши своју већ туђу вољу. Приликује оном стародревном крчагу, коме се и старо дно, и грло, и ребро, све изломило, а ново сачинило, па ипак је остао старудија. Бођу већине увек именује круна, и тако је слободоумна странка постала „владајућа“ странка. Сло бодоумна странка подржављена је за кра љевску странку а од краља наименовани вођа даје јој карактер. Где је ту воља већине, где њено независно мишљење? Рад сабора је илузоран, јер само уводи краљевске препозиције са неким малим из менама. Биће увек народног отпора, као што је опструкција, до год између народа и законодавства не дође до сугласности. У осталом опструкције нису никад ште тиле државу, већ су јој само користиле. Уступање опозиције не би било убитачно по већину већ само по мањину. Веси је побијао наводе Важоњијеве. Конференција самостални радика ла Пишу нам из Београда: Према одлуци радикалне конференције држане 1. маја т г. у Београду, на којој су били претстав ници из целе земље изабрана су за руковођење послова ова господа из Београда: Будимир Раденковић трговац, Јаша М Продановић професор у оставци, Јован Жујовић академик, професор Велике Школе и народни сенатор, Љубомир Давидовић професор и народни посланик, ЈБубомир Живковић одвокат и народни посланик. Љубомир Стојановић академик, пенз. про фесор Велике Школе и народни посланик, Др. Милан Марковић бивши чиновник министарства финансија, Михаило Банковић

трговац, Михаило Полићевић адвокат, Никола П. Николић адвокат и народни посланик, Радомир Путник, пуковник у пензији.

Д о п и с и.

Вршац, 15. маја. Срби Вршчани о иове&ању броја регрута и оиструкцији. У среду, 14. маја, била је овде муниципална седница, у којој је са немачке стране изнесен предлог, да се осуди опструкција и изрече поверење садашњој влади. Предлог је примљен са 45 против 13 гласова. У име Срба представника говорио је против предлога др. Славко Милетић. Нагласио !је, да његови једномишљеници, који стоје на становишту пасивитета, не могу узимати удела у ситним ванпарламентарним манифестацијама, јер оне и онако не могу санирати болесне појаве, којих је данас препун парламентарни живот у нашој домовини. Неправедно заокружење изборних срезова, као и сам начин бирања и многе друге насилне мере владајућег система, које се у овој прилици не дају све набројати, донеле су собом, да Срби данас немају својих заступника на угарском сабору. За неутешне нојаве, које су дакле без њихова суделовања настале у угарском парламенту, Срби бирачи нису позвани да траже лека. Но и у нормалним приликама Срби не би могли да гласају за предлог. Повећање војног контингента из два разлога осуђују. Прво за то, што наш економно изнурени народ једва подноси и досадашње прекомерне жртве, а друго и из тога разлога, што ми осуђујемо експанзивни освајачки правац наше спољашње политике, који се крије иза тога повећања. Но за то ипак немамо ничег заједничког ни са данашњом опструкцијоном струјом, којој није толико стало до тога да поштеди народ од већих жртава, колико до познатих захтева, које везује за то питање. Тек када наступе у домовини здравији одношаји и када се изменом данашњег владајућег система и неправедног изборног реда и нами пружи прилика, да као равноправни грађани ове домовине будемо и у парламенту према свом броју заступљени, почећемо и опет активно учествовати у парламентарном животу наше домовине. — После ове изјаве, уздржали се од гласа сви присутни Срби, осим двојице владиних људи.

Вести из места и са стране.

Слике за саборну цркву новосадску. Црквени одбор новосадске српске црквене општине, на предлог пододбора за преоправку саборне цркве, одлучио је у својој седници од прогпле среде, да се израда слика на иконостасу св. саборне цркве повери познатом српском и светском сликару-уметнику, г. Павлу Јовановићу. Г. Јовановић је био у прошли уторник у Н. Саду и лично се у томе споразумео с члановима пододбора. А. израдиће 4 престоне иконе, шест икона великих празника; Благовести, Тајну вечеру, четири еванђелиста, апостоле Петра и Павла, св. Тројицу, распеће, трон мајке божије, св. Саву, Стевана Дечанског, Првовенчаног цара Лазара. Слике ваља да буду готове и уметнуте свака на своје место до Благовести године 1905. Награда за израду је 36,000 круна. Одлука одборска и уговор са сликама биће поднесени на одобрење ванредној скупштини, која ће бити 8. (21.) јунија о. г. у 11 сах. пре подне, када ће се извршити и избори учитеља и учитељице за Ченеј и М. Јарак. Краљ Александар и његова мати. Јављају из ‘Београда једном иностраном листу, и то из „добро обавештених кругова", да су од пре неколико дана опет успостављени односи између краља Александра и његове матере, који су били прекинути од времена његове женидбе. Краљ Александар молио је, наиме, матер своју за опроштење. Писмо свога сина добила је краљица Наталија у Ници, где је била у гостима код породице пуковника Константиновића. Краљица му је одмах одговорила, и саветовала му да се растави од краљице Драге, ако се ова не би хтела драговољно да повуче у манастир (!) и још му саветовала, да се ожени књагињом, која би могла дати наследника династији Обреновића. Нека се измири са српским народом, и нека му врати његова права и слободе, које му је по савету назадњака одузео. Ако краљ Александар тај савет послуша, онда би се она, краљица Наталија, вратила у Београд. Двобој.* Како будимпештански листови јављају у среду је био двобој између посланика Барте и Вишонтаја.

17. маја 1903. ЗАСТАВА бр. 109.

(Јтр. 3.