Звезда

Вгој 23

8 В Е

Људи се мало држаше па изидоше из ресторана искашљујући се после испијена коњака. Грабљин је сисао цео лимун, то му бијаше закуска. Момак из ресторана испрати их до врата; он се клањао и молио да после прегледа старина дођу на доручак, дајући им карту од јела. Наиоредо с рестораном био је улазак у Помпеју. У каменим нратима била је каса. Касир у војничком мундиру и капи с црвеним гајтаном унаоколо, продавао је улазнице. За улазак наплати по два Франка (лире) од свакога, па их онда пусти кроз контролну решетку на којој стоји крст, и — они се уцутише у Помпеју. И с једне и с друге стране пут је ограђен каменом оградом. На овој расту у шпалнру кактуси и агате. Осећао си се као да улазиш у гробље Света ниси могао ви дети. Мртва тишина царује унаоколо. Сви ћуте, једини вођ маше рукама, врти се на својим слабим ногама, и брбља без престанка рђавим немач ким језиком. Указа се осредње здање нове архитектуре. Мпвео Ротреапе... вели вођ и наставља даље говор, који, као да нема краја. — Шта вели ? пита Перехватова Николај Ивановић. — Каже, да је ово помпејски музеј и да би га могли прегледати кад се вратимо. — Опет музеј! узвикну Грабљин. Не, брате мазало, ја нећу у музеј ни сад, ни после. Довољно си ме већ намузејао, да је већ опасно. За три дана прегледали смо неких пет музеја са олупаним статуама и отрцаним сликама. Не треба више! Амин!... — Какво дивљаштво! окрете се Перехватов ГлаФири Семјоновној а намигује на Грабљина. — И тако је непрестано. Јуче је на статуе најбољих уметника пљувао!... — Кад тако радите, Григорије Аверјанићу, онда нисте требали ни долазити у Италију! напомену му ГлаФира Семјоновна. — Како? Само по себи се разуме, да нисам дошао само да гледам музеје!... Видео сам немачке и Француске ресторане и весела места, па ми се прохтело да то исто видим и у Италији. Ваља се свакој цивилизацији научити, кад већ хоће човек да живи фино. Родитељи нам беху глупи сељаци; ми хоћемо помодну цивилизацију. Али једно се мора признати, а то је, да од париских лепотица нема лепших у целоме свету. Швабице, Талијанке, па чак ни Шпањолке нису ни издалека оно. Узмите на пример играчку школу Мулен Руж, у Паризу. . То је реткост! Такву би ствар ваљало завести и код нас, у Петрограду... — Остав' се глупости... рече Перехватов, па повуче Грабљина за рукав и испод ока показа му на ГлаФиру Семјоновну. Грабљин се као трже — Пардон , пардон. . нећу.. то јест, никако не. могу да се навикнем да сте ви, ГлаФиро Сеедоновна, права дама!,..

3 Д 1 = _ С ТР. 181 Наиђоше на откопани град. Вођ стаде код једнога каменога здања, без крова, у којега прозори зијају без рамова, а уласци без врата, као што бива после пожара. Вођ забрнџа и позва компанију да уђе унутра. Распоред соба у кући још се добро очувао. Уђоше сви унутра — Мосје Перехватов, молим вас преведите што тај говори, отпоче ГлаФира Семјоновна. За немачки језик ја сам са свим швах! — Ово су биле спаваће собе и овдашњи становници звали су их латинским именом: си1иси]а; ово је овде соба за госте — ШЛтит; ово је трпезарија — 1пс1тит. — Стани! Стој! .. А зар су у Помпејн пређе мртваци били? упита Перехватова Грабљин — То јест, како то мртваци? Докле Помпеја не беше засута, они су били живи. — Па тако, кад су латински разговарали Ти си ми, чини ми се, говорио, да је латински језик — мртви језик. — Сад је он мртав, а онда је био жнв, као и наш — руски језик што је сад. — Е, онда ти, брате РаФаило, лажеш! — Ако лажем, — не мораш слушати... Гле, какве су биле постеље у старих Помпејаца ! Видите, постеља начињена од камена, окрете се он ГлаФири Семјоновној. — Ево и каменог уз •главља! — Личи на нагпе „лежанке".. као да их је један мајстор градио... рече Коњурин — Та је ли могућно да су они спавали на том камену, без простирака? стави питање Глафира Семјоновна. — Од куд би то било могућно! одговори Николај Ивановић. — Морали су бар, какав било душек наместити. Јер ни у нас нико не спава на голој лежанци. А како се то зваше та трпезарија на латинском? — Триклинијум. — Триклинијум, триклинијум... Лепа реч!... Вођ уведе компанију у зидове другога здања. (Наставиће се)

НА ИЗВОРУ мексикаиска приповетка — Густав Хевер (ОВРШЕТАК) „Господе Боже! Где је мој новчаник 1 " викну он сав престрављен. „Шалу на страну, то је моје цело имање! Или је у мојој откључаној соби, или сам га изгубио на путу од имања довде. Извините, морам да дознам шта је у ствари. Одмах ћу доћи натраг."