Звезда

Стр. 214

3 В Е

3 Д А

Б гој 27

химерним научним теоријама нашега доба, када су се под ударцима Вашега тананог нера ломиле кости материјализма, ми смо стрепили. .. У једном писму пуном зебње и страха, писале су ми моје Француске колеге Рише и Бертло о тим чланцима које сге онако скромно потпиеивали Цензор. Али када је изашло Вагае културно-историјско философско-патриотско-ноетско дело Последњч Пророк, коме су само равна Порекла ХришНанства од Ренана, и када сам видео да сте Ви успели да изједначите наш монизам и јудејски монотеизам , ја сам се запрепастио и разјанио вилице од чуда! Ама ко сте ви, Господине? Откуда Вам та сила, та снособност, да рушите пгго је наука за два века подигла ?! Ја постајем сујсверен, и у један мах паде ми на ум мисао да Последњи Иророк , то сте можда — Ви'... Признајем отворено, ми смо поколебани. Нико од нас није ни помишљао да монизам имонотеизам може бити једно исто! Али, ако смо поколебани, ми још нисмо убеђени. Зато вас позивам да дођете на конгрес немачких природњака који ће се иочетком јула ове године држати у Лајпцигу (Мислим да ћете, за љубав науке хтети одложити ваш српски литерарни конгрес). На конгресу у Лајпцигу изволећете, Господине, екшплицирати, што веле Ваши пријатељи научењаци из Сремских Карловаца, цео ваш философски систем. Тада ће се решити судбина науке, коју сте Ви уздрмали, али не оборили! До виђења, Господине, у Лајпцигу! Примите, итд. .. Ернест Хекел III Париз, 20. Фебруара 1899. Драги мој колега, Поодавно пратим развој бујне и богате срп ске књижевности. Али међу многобројним сјајним звездама на небу српске књижевне критике, међу таквим величинама као што су љубазна господа Милутин Драгутиновић, Андра Гавриловић Јохан Мандил и Антун Матош, ви сте поглавито обраћали пажњу на се. Мени је раније говорио о Вама г. Едмон Ростан, који је нод непосредним утица јем Ваших трагедија Зи Веру и Слободу и Вукашина написао свога Сирана де Бержерика икојијејош и сада најревноснији пропагатор Ваших дубоко умних литерарних идеја. Али као критичир и скентик ја сам то одбијао на његову песничку Фантазију. Тек када сам нрочитао Ваше Тгадсте ргаиЈеја и ЈспјШрјгохН у NаМ, ја видех колико сам грепшо у своме сумњичењу. и сада слободно ка жем: теа сиХра (то је, знате, на малајском језику). Сви смо ми до сада мислили, да се то питање не може ни стављати, да се претресати не може још за сто година, а решити да се не може никада. Ко би. за име Божје, могао претпоставити да се у једном човеку. управо Феномену од човека, може

сусрести нечувена ученост, и познавање предмета, као понор дубока анализа, ванредно развијена способност за логичке дедукците и виртоуска лакоћа у генералисању. Ми смо се смејали Брандесу када је написао слично дело које се ограничавало на релативно врло кратак и врло близак период времена. Ви сте решили то питање; Гордијев чвор је пресечен! Појмићете са колико сам се интересовања обратио г. Лују Лежеу, најбољем слависту нагаем. за податке о Вама. Мој чланак који је прошле недеље изишао у Ее^ие Меие, у коме сам изнео Вагае систематско и редовно школовање, Ваше огромне и дугогодишње студије на универзитетима, Вашу ученост, генијалност, побудиоје опште интересовање. Ргдаго и Тетрз почели су да претресају питање како би било да се доведете у Париз и да држите предавања на Со1е§'е <1е Егапсе. Мислим да ћете од нашег Министарства -Јавне На ставе ускоро добити позив у томе смислу. Брине тјер ће, по свој прилици, нагнан јавним мњењем, морати дати оставку. На тај начин, драги мој српски колега, Вама ће бити широм отворена врата Француске Академије, и створиће Вам се све могућности да у републици уметности заузмете оно место на које вам Ваш геније и Ваша ученост дају потпуно ираво. Овим мојим писмом, ја чиним исто оно што су мудраци с Истока учинили када су видели звезду над Витлејемом: дошао сам, поклонио сам се и запалио тамњан пред спасител^ем не света него књижевности ! Примите, итд. Ваш врло одани Жил Леметр Р. 8 Поздравите ми Господина Матоига. с.

ИВ СРБИЈАНКЕ СИМЕ МИДУТИН ОВИЋА САРАЈЛИ.ТЕ (наставак) Бесппртник. Дошло једном одабране војске Крџалије 13 убојника л>ута, Из' преваре 14 облетјели Бању, Да затеку, како и дожеле, Соко-Вељка на 15 домишту своме; Ал' 10 им шипак!.. Летун спреман вазда, Крила су му неуморна 17 дана, И грудима 18 продират' облаке; Вељко 19 им'о хљеба и џебхане, Мало друштва него 20 прекаљена, Ђе 21 л' је витез, ту је и тврдиња, А међу то 22 једа и Србови..,.