Звезда

СТ Р. 252 =_^_ 3 В Е 3 Д А В рој 32

— Муеју! Не иде то тако. Зар се сме правити шала са жабама?.. Животиње се у вагон не пугатају!. . повика на Енглеза Николај Ивановић, кад дође себи. — Избаци је напоље! Наноље из вагона! до даје Коњурин, опоравивгаи се од страха. — Каква је то музика? Човек са жабама путује! — Немојте, господо. . То мора да је какав природњак... па иде у научном циљу. Он црави опите као научар .. говорио је Перехватов своме другатву. — Природњак! Пљујем ја на њега и његову науку! И Николај Ивановић збаци жабу са клупе штапом Жаба излете из вагона на жељезнички пут. Енглез плану, окупи говорити нешто енглески, око му љутито сева и рукама магае пред Николејем Ивановићем. — Е, е, е! Кад ти се хоће да вичега, ми ћемо и тебе избацити онако као и жабу! Боље ће бити да ћутиш. Нас смо тројица, а ти си сам. Започе се кавга. Енглез грди енглески, Коњурин и Николај Ивановић просугае на њ цеоречник руских погрдних речи, — Чим стигнемо горе, одмах треба да саставимо нротокол и да кажемо: такав и такав риђи, енглески будак, путуј е са стварима из светаинсеката и нарушава другатвенп поредак ! виче Коњурин. Господо! Престаните једном... Зар не видите да смо догали мети, задржавао је Перехватов своје другове. — Шта да престанемо ! Нек он моли Бога гато је Глагаа напред отигала, а да је она ту ја бих њему већ прописао ижицу: бокове би му оло мио; јер моја Глагаа не може да види змију нити жабу, иначе би је снахпли нерви, истерика. . говорагае Николај Ивановић. Вагон се заустави на станици. — Е, хвала Богу, пренегае светитељи! рече Коњурин и прекрсти се. — Ја како ли ћемо се после спуштати ? Николај Ивановић звера на све стране, не би ли видео ГлаФиру Семјоновну. али ове не бегае. — Ма Фам ? У ма Фам ? питао је он уплагаено жел^езничкога стражара — Глагаа! 0, ГлаФира! Где си? Та, гага је ово?!. . Баљда није отигала кратеру сама? Ах, глупа жено! Ах, одвратни створе! То су њу Енглези одвели! А-а ах! Причекајте ме мало, ви зубати ђаволи енглески! Окружигае га чичерони у униФорми с нумером на грудима, а било их је и неуниФормисанрх Сви му нудише своје услуге. Сваки је имао ал пијски гатап у рукама. Бођи неуниФормисани имали су по 2—3 мотке у рукама, на рамену прљаве огртаче, а око паса свежањ јаких конопаца. — Идитеврагу! Марга! Жена ми је пропала! викао је на њих Николај Ивановић. Није пропала, него је сигурно отипгла с

одређеним чичероном, одговори Перехватов. — С овим билетом имамо права на чичерона од ком паније Кука. Ето, то пигае на билетама!. А то су чичерони у униФорми, с нлеханим нумерама на грудима. Један такав чичерон мамио је већ Перехватова и Николаја Ивановића, брбл>ајући негато погреганим Француским језиком — Одступи, паклени човече! Жена ми треба! Ма Фам .. Жена ми је негде пропала! Нађи је... одмах добијага два Франка на чај... говорио је Николај Ивановић. — Шергае ма Фам, и добићеш више него де Франк пур буар! . — Чујте, Иванове, вашаје жена јамачно отишла на кратер с чичероном и Енглезима. Хајдемо и ми одмах тамо, па, или ћемо је стићи, или ћемо је тамо код кратера наћи. — Ах, ах! добиће та од мене добру фуру! Ој, ој, те још какву фуру! Сви пођоше за униФормисаним чичероном. Три неуФормисана вођа иђаху позади и нудише им алпијске штапове. — Марга! дрекну Коњурин на њих, али они не одступише. (Наставиће се)

К 0 3 Н А ? 01ЈУ 1)Е МЛ1ГА88ЛХГ (овршетак) 0! Сумњах јога дуго, не веровах својим угаима Али ухвативши се за прозор остадох као скамењен, уверен да се коме дешава непгго неприродно и неразумљиво. Бише се нисам бојао, али сам био, како да објасним то... био сам збуњен од чуђења и изненађења. Очекивах дуго, ужасно узнемирен али присебан, и не могох се ни на гата регаити. Очекивах стојећи, слушах шум који је све јачи и силнији бивао, изгледаше као да неко гунђа од нестрпљења и љутине, као да се неко буни. Постиђен изненада овим страховањем, шче пам свежањ кључева, изберем који ми је требао и стрпам га у браву, окренем двапут и страхо вито грунем вратима. Удар одјекну као пуцањ, а као одговор на њега, зачу се од горе до доле по целој кући страховити метеж. То би тако изненадно, тако стра гано, тако громко, да ја устукнух за неколико корачаји и ма да сам знао да је непотребно, извукох револвер. Затим очекивах јога, још. Сад чух неко необично гажење, кораке по мојим степеницама, по наркету, по ћилиму, неко тапкање, али не од ногу, од ципела, него од др