Звезда

Стг. 338 3 В Е пламену свеће што је горела више моје главе, после чега је пљунула и пепео од косе петом разгазила. Оставише ме сама. Никог не беше да отера муву с мога чела, која ми је јако досађивала. У томе осетих да ми се неко тихо приближава. Изгле дало је као да му клецају колена. То је била она. Осетио сам је ио даху кад ме је пољубила. осетих јој и сузу што кану на моје око. Да не рече: доћи ћу ти скоро, да се никад више не растанемо — веровао бих, да јој је суза искрена била. Али ми је ипак жао било кад се њена суза осушила на моме оку. Радо бих с њоме у вечност отигпао. Може бити да би та суза оросила земљу, која ће ме покривати, те да из гроба мога никне незаборавак, који би сваког пролећа иотсећао људе, да љубав и у гробу живи. Хтедох је упитати, зашто никад није хтела да ме разуме, зашто је бнла себична? Али мртва уста не говоре; а и боље је што не говоре опет би се завадили... У ходнику зачу се глас: и сушчим во гробје живот дарова! То иду иријатељи да ме преко ноћ чувају и да се последњи пут самном провеселе. Она ме опет пољуби и тихо се, као што је и до шла, уклони. Обузе ме нека туга. Почех се кајаги што сам се убио... Осетио сам и по томе да је била јако потресена, што се жагор пријатеља на мах утиша. Срели су се, они су је само погле дали, а то им је довољно било да погружени уђу у собу код мене. Хвала ти, Миле, благодарим ти по сто пута! Кад умреш, па те донесу у наш свет, дочекаћу твоју четвороугаону барку у пристаншпту вечности, и мој ће бити први пољубац, који ћеш добити на обали бесмртности. Ти први удари у шалу, те сви заборависмо тугу. Ти ћеш од шале и умрети. и последње твоје речи биће крај какве приче о Насрадин хоџи. И сад је причао из турског живота. Умирала мати некаквог великог везира, па пита сина тога везира шта ће рећи оцу у другом свету о Тур ској и о њсму? А он јој одговори: реци му, да сам ја велики везир. па ће знати каква су бошпосла у Турској. — Не могу му, сине, то рећи, јер кад чује да си ти велики везир, преврнуће се у гробу, те ће ми и у оном свету окренути леђа! Као гато рекох, пријатељи су ушли у собу тужни, на зато су отпочели разговор о политици а Миле онда оно исприча... Вино је врло добра ствар, док не почне проказивати истину; јер кад људи, пијући га, пронађу да је 1п ушо уег^аа, онда толико забразде, да постану безобразни и заваде се међу собом, иначе се само развеселе и још се боље спријатеље. Овај други случај био је и на последњем ноћном растанку иријатеља са мном. Томе .је припомогла и та околност, што ја по смрти нисам између оста лог ни подрум с вином оставио. Па ипак су при јателш и мене вином почастили, — Миле замочи прсг у вино, па ми с времена на време накваси уста.

3 Д А, ■' Б рој 4:5 Мора бити да је вино било бојадисано, што у Београду није реткост јер кад је она баба сутра дан у јутро дошла да усекие свећу па ме погле дала, с ужасом је вриснула да ми се живот по враћа: Ено, уста му се већ заруменила! Како је то пријатно провести ноћ у друштву својих пријатеља; а у данашње време још је пријатније кад човек и у друштву нријатеља мора да ћути, јер ако се коме од њих прохте служба или му се у онште што прохте, а од њега се опет нешто тражи, кажу, да онда и дувар има уши! Али тако није било с мојим пријатељима. То су све били људи, који су могли свакоме истину у очи казати, па зато ни један од њих није био у државно.ј служби, све су их поотпуштали кад су први пут као чиновници уста отворили. Весеље је трајало до зоре, а онда ми отпеваше тихо: Вјечнаја памјат, сваки ме од њих пољуби у чело, један се и заплака, шго ми није право бил >, на одоше да дођу — на погреб. * * У свануће осетих мушке кораке у соби Нешто зашушга на столу, на коме сам лежао. Гост је положио венац, на стаде полугласно говорити: Господине! То је од људи, којима сте до бра чинили, штитећи их од неоправданог гонења претпостављених. И ви сте били претпоставл,ени, па ипак запостављени; али колико је било у вашој власти, ви сте чинили да помогнете ноштенима, ма били и из противничког логора. На венцу нема трака, јер би на њима требало исписати нашу благодарност и наша имена, а ми још служимо да навршимо десет година службе. Ви сте служили двадесет година, па нисте могли саставити десет прописних, те знате како је то. И у последње време били сте чиновник у оставци, а ваша је партија у анонимном нодозрењу, те вам не смемо ни на погреб доћи, па зато примитена овај начин нашу благодарност и џоследње збогом! То рече па утече, јер се у ходнику зачу лупа са мртвачким сандуком а може бити да је ко од носача послуживао у каквом министарству. Сиромах чиновник! Он не зна да с извесним чиновницима зато и играју шоркапе, што мало раде, а послушнп су до подлости... Знам да ће се за све онај осветити, што ће држати посмртни говор. Он бар толико има ку ражи, да над мртвацем онлакује судбу своје земље Истина, за жене је кукање; али у нас људи за певају и у новинама. Куку мени и до Бога милога, ево попова! Добро те их не видим, него само осећам. — Ми смо казали да дође само један свештеник с ђаконом, а вас је петорица, рече један при јатељ. — Па ми као рекосмо, покојникје био виши чиновник па неће бити прилично сарањивати га као каквог убогог занатлију, одговори надлежни парох.