Звезда

з Д А

С тр . 357

— Јамачно их носе на чамцима у друга какав град, те укопавају, одговори ова и настави: Са тих канала, Венеција је најинтереснији град. Вода и вода свуд, место улица. — Зар баш нема ни травке ни баште? распитује се Коњурин — Не, не, не. — Тфу, да грдна јада! Мораћу жени написаги да смо у граду без земље. Уосталом, нашто ту писати! Скоро ћемо се видети. Јербо, у суботу и недељу смо у тој Венецији. У недељу одлазимо. А колико нам треба од Венеције до Петрограда? запита Коњурин ГлаФиру Семјоновну. — Једно четири дана Само, у Вечу се морамо један дан одморити. — Матушка, голубице! Што би се одмарали у Бечу? Зар се не можемо одморити у вагонима? У вагонима је боље Одмараш се до миле воље. — Ваља да видиш Веч, уиаде му у реч Николај Ивановић. -- Ми смо га ире видели, али ти ниси. — А што ће ми .. До врага с тим Бечом! А после тога, ја имам менице, идуће је недеље рок. Не, не. Него, ако ви у Бечу останете, онда ме посадите у вагон што иде на руску границу и ја ћу сам ићи. Говорићу успут прстима, очима, ногама, тек, којекако докотураћу се. А што ће ми Беч? Не било га! Мени треба жена, Петроград!.. Ох, ја шта ли сад она, голубица, тамо ради ? — А шта ће радити? Иије чај... подсмева се ГлаФира Семјоновна — А од куд ви знате? запита је он, иа ће додати погледавши у саг: — Готово, чај пије. А ви велите да има четири дана од Венеције до Петрограда ?... То је: понедељник, уторак, среда, четвртак. Дакле, у четвртак ћу седети код куће са женом за самоваром! Ура! Још само шест дана! — Што вичете и брукатесе? Нисте ви сами у купеу, вели му ГлаФира. — Гле ова Талијанка се одмаче од вас у страну. — Пљуни! Сгало ми је до макароница! Зар су нас мало измучили у време скитања по Ита лији? Еј, матушко, свирачице моја мила! Кроз шест дана сам са женом! говорио је Коњурин суседци — Талијанци н удари под носом њеним длан о длан. Ова, изненађена, погледа га и повуче се у угао од купеа. (Иаставиће се) 5=т®т=3"

ХАЈНРИХ (ХАРИ) ХАЈНЕ - 'Б К Т И Н СВИ <»♦*• (наставак) IV. Хајне је био ожењен, али деце није имао. У свему оригиналан, па је био и у женидби. Своју

жену Матилду Мират којој је право име бшо Е<з ђенија и ко.ју је Матилдом звао, сећајући се нзвесие Матилде, за коју у својим путничким сликама пз Игалије вели : да сија као звезда на небу*); Хајне је нрви ' пут видео 1834 г. као свежу и веселу девојку, која није знзла за кокетерију, и улепшавање великоварошко. Она је била ван брачна кћи неког богаташа. Њена драж била је у њеној лепоти. њеној добродетељи, невпности и страстном темиераменту. Вез икаква образовања, право чедо природе, стас јој је био саввшене пластичне лепоте, била је као да је од мермера ре зана. Зубе је имала лепе, и с тога се радо смејала, а рупице на образима правиле су је нео бично љупком Често је се слатко смејала и глас јој је одјекивао као сребрно звоно. Очи су јој биле ђаволасте, могла се и њима смејати. Њена најве!)а драж била су уста и глас. И Хајне је се чебто са њом састајао и ћерегао на врагима једног обућарског дућана, где је она иослуживала. Прича се да је Ха.јне добио Матилду тек пошто је њеној тетки исилатио 3000 динара, јер је са њом ступио прво у слободан брак не венчавши се, и тај је дан ггрославио са једним ручком заједно са својим пријагељима, и после ручка одвео је своју милу женицу у свој стан. Сутра дан, обучена у нењоар (спаваћу хаљину), изашла је она нред свога срећног драгана казав му : „Ја сам ги све дала што једна часна девојка може дати човеку кога љуби. Ако ти мислиш да си ме купио, онда си ти у заблуди Јер ја се нисам продала; зато знај, да ја тебе никад више оставити нећу па ти мене љубио или не љубио, венчао се са мном или не венчао, злостављао ме или не злостављао. Ја тебе не остављам никад! никад ! никад!" Са својом женом Хајне је живео у љубави, по некад му је Матилда била и љубоморна на њ, а како и да не буде кад је Хајне и животом и делима био један велики љубавник Чак је била љубоморна и на његово писање, нарочито где он сномиње какву своју љубав, знајући ваљда да Хајне није био у љубави само на речима. Вила је страсна преко сваке мере. У извесним тренутцима бацала је се на земљу. нлакајући и викајући, а Хајне навикнуг на то само би се иронично осмејкивао; она кад би видела да од тога нема вајде, устајала би смејући се лудо, и умиљавајући се као да није ништа било И аконије марио за моду, ипак је волео кад се она накинђури. Често је давао ручкове пријатељима; лето је проводио махом крај мора, или ван вароши. Годинама је био нераздвојан са ТеоФилом Готије и А лфонзом Роје, — и они су били у дивљем браку са двема најлешпим и најљубазнијим женама, и њих троје са женама сасгајали су се често зими у каФани Монмартр, а лети у Монморанси,, Бивало је тренутака да је и Хајне био суревњив на своју Матилду, то сведочи једно писмо *) Тако на пр, ггрви чланак у одељку „Купатило Лука", 011 ночин.е еарсчима: „Кад сам у Матилдину со(1у успао, она је аакопчавала последње дугме велене хаљине за јахап.е и т. д.