Звезда

Вго.т 50

3 В Е

з Д А

С тр . 395

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ °д Н. А Љејгеина

(НАСТАНАК) Г.ХХТП ЈоIII једно два сахата пробавише нанш путници на пијаци светога Марка. Они обиђоше све трговине што окружаваху пијацу са три стране, доручковаше у једном ресторану на истој иијаци и онда засгадоше у крајњој недоумици: куда би још могли нћи? — Чини ми се да немамо куда дал>е ићи, рече ГлаФира сапутницима. — Матушко, голубице ! иовика на то Коњурин сав блажен. — Кад се нема куд даље ићи, то да пљунемо на ову Венецију, па још вечерас да се кренемо у Петроград. — Вечерас? Пе, немогућно је, одговори ГлаФира. - Вечером овде на пијаци свирамузикаи сакупља се више друштво. То знам по онисима. — Та нек иде с милим Богом та муЗика и то вишз друштво ! Све то ми можемо и у Пе трограду наћи. — Сутра изјутра — изволте, путоваћемо, али вечерас морамо остати овде због музике. Ја знам по описима, да даме вишега реда, у време кад музика свира, изводе веште интриге с каваљерима, па ми је воља да то видим. — Па како ћеш видети ? Зар се може интрига уочити? примети Николај Ивановић — 0, те још како, одмах ћу је уочити, вели ГлаФира. — Овдашње даме помоћу цвећа говоре с каваљерима, а ја тај разговор одлично знам. Овде вечером бивају сви љубавни састанци, и ја то хоћу да видим. Ништа ти нећеш видети. — Видећу, све ћу видети. То само ви, л>уди, ништа не видите.,. А знате ли чиме се слави Венеција? Првим лепотицама у свегу. — То већ није истина. Мма пола дана како идемо, а видимо све којекакве њушке. — Па дању овде и нема никога. Видите и сами да је пусто. — Заиста, има места да с ћаволима коло развучеш... рече Коњурин и зену, — А кад буде увече ту је музика па се искуне целе гомиле света То већ знам по опи сима, из романа. ГроФица Фоскари... Или не, није Фоскари, Фоскари је била баба, њена тетка; него — она друга, млада. Ах, како се зваше? .. Ну, све једно. Дакле, та млада гроФица се овде, уз музику заљуби и позна. — Ајде не глогињај! махну„ руком Николај Ивановић. !

ГлаФира се нађе увређена. — А кад ви станете глогињати ? рече она. Вас интересује свуд само вино и коњак, а мене положај места и дејство личности. Ето, ви сте мало час тражили у рестрорану венецијанско вино, којега никад није ни било, зато што од земље овде нма свега једна пијаца и нешто обале, а остало — све је вода. — Е, чекај! Мени се чини баш да има венецијанско вино, рече Николај. — Ми свуд по градовима иијемо месно вино. И кад смо у -Венецији онда треба пити венецијанско — То значи, да сутра изјутра одлазимо одавде, голубице? запита Коњурин. — Да, да... одговори ГлаФира Семјоновна. А сад ћемо хранити голубове. Ено, где хране го лубове. Знате ли ви да је овде мода хранити го лубове, и да полиција, на државни рачун, сваког дана даје по једно џаче жита? Ја знам за то из описа. Его она иста Франциска, за коју сам читала у роману, такође је ишла сваког дана на пнјацу да храни голубове и баш том нриликом заљуби се у тајанственог доминиканца.. Ено деце где продају храну за голубове. Никола Иванићу купи ми хране Никола купи некога семена па га даде жени. Ова га стаде разбацивати голубовима. Голубови у јатима падаху на храну, на руке и на рамена својим хранитељима. А хранила су их деца с да диљама, младе девојчице с гувернантама, неколицина туриста с путним торбама ,и биноклима о рамену. Један голуб паде ГлаФири на руку иа кљује из руку. ГлаФири дође нешто мило парече: — Овако исто је пао голуб Франциски на руку и она под крилом његовим нађе љубазно писмо од доминиканца; тиме се љубав њихова и заночела: НиКолај Ивановић стоји и смеје се. — Гле, нашла жена утеху у Венецијн, вели он. — Тиме се можеш бавити и у Петрограду, ако изиђеш само на Калашниковско пристанипгге. И тамо има голубова; сваки дан се хране. — Е, чудан си ти човек! одговори му Гла Фира. — Тамо су обични голубови, а овде су они знаменити јер воде порекло од оних голубова, који су у давнини спасли Венецију. — Мани се ћаскања! Од куд голубови могу да спасу град — Из описа се зна да су га спасли, а како? — то ја већ не знам; тек са тога их и полиција храни на државни рачун. — Батали! Хајдемо гдегод. И ГлаФири су голубови већ додијали. Она зену и рече мужу: — Нема се куд више ићи. Што је земл>е у Венецији, ми смо, чини ми се, обишли; али мо жемо се возити у *1уну по каналима. Они се упутише у гостионицу, оставише тамо што су купили, најмише гондолу у свом приста-