Звезда

С тр . 460 3 В

Међутим дођоше Задлер и Соломон. Шолц остави болесника који му добродушно стиште руку, али не рече ни речи. Скоро по том дође и Арент. Он на нрви ноглед увери се да нема никакве наде. Стадоше му метати ледене облоге на трбух и давати свеже пиће. То је произвело оно нгго се хтело: болесник се умири. Кад је Арент ношао, Нушкин ће му рећи: „Замолите господара да ми опрости". Арент отиде препоручивши га Оиаском, домаћем лекару, који се целе ноћи није одмицао од његове иостеље. „Рђаво ми је", рече Нушкин када му приђе Спаски. Сиаски се старао да га умири, али Пушкин махну руком. Од тога тренутка као престао је бринути се о себи и само јо мислио о жени. „Немојте јој давати излишне надс, говорио је Спаском, ништа од ње не кријте. Она није претварало. I»и је добро знате. Уосталом чините са мном што хо11ете, на све сам готов." Иа то време скупише се кнез Вјаземеки, кнегиња, Тургењев граФ Вијелгорски и ја. Кнегиња је била са женом, која је била у страшном стању. Као иривиђење улазила је у ту собу где је лежао њен умирући муж; он је није могао видети (лежао је на дивану леђима окренут нрозорима и вратима), али свагда кад год је упгла, или само стала на врата, он би осетио њено присуство. ,,.1е ли ту жена. одведите је." Пије хгео да је нусти к себи, јер није желео да она опази његова страдања која је с чудноватим јунашгвом сносио. „Шта ради жена". уиита једном Спаскога. Она јадна невина трпи. Изегпће је свет." Уопште за све време свога мучења (осим два три часа ирве ноћи када су болови превазишли сваку меру људског трпљења), он је био чудновато стриљив «Био сам у тридесет битака, говораше Арент, видео сам много самртника, али овакога ретко видех.' Особито је пало у очи што }е тих последњих часова постао други човек: бура што је за неколико часова колебала н.егову дупху неодољивом страшћу, ишчезе, не оставивши на њој ни трага Ово је особито дирљиво. Јуче је добио позив на погреб Гречева сина Тога се сети усред својих болова. «Ако видите Греча, рече он Спаском, поздравите га и реците му да узимам учешћа у његовој жалости.' Запи тасмо га хоће ли да се исповеди и причести. Он радо пристаде и би одлучено да се ујутро позове свештеник, У поноћ врати се доктор Арент Оставивши Пушкина, упути се у двор, али не затече цара јер је био у позоришту. Он рече камерди неру да каже цару хсад се врати шта се догодило. Око поноћи дође царев момак к Аренту и заповеди му да одмах иде Пушкину, и да му прочита својеручно царево писмо и одмах да му о свем јави. „Нећу лећи, чекаћу." Наредио једа се писмо врати. У њему је стојало ово: „Ако буде Божја вол^а да се вихпе не видимо, шаљем ти свој опрохптај и саветујем те да испуниш хришћанску дужност. 0 жени и деци не брини се, ја узимам на се бригу о њима..." Самртник је одмах испунио цареву жељу. Послашс за свехитеника у оближњу

3 Д А В рој 58 цркву Пушкин сс исповеди и нричести с дубоким осећањем. До пет часова изјутра никакве промене није било. Ио око пет часова бол у стомаку носта то лики да га нпје могао сносити стаде издисати те послаше онет за Арента. Кад дође нађоше да треба дати други лек. Али то ништа пе номоже само увећа болове који најзад достигоше врхунац н трајаху до седам часова у јутру. Шта би било с јадном женом да је за време та два часа могла слупгати његове муке. Уверен сам да њена хчгава не би могла издржати толико душевно мучење. Но ево шга се догодило: она је, сиа исцрпена, лежала у гостинској соби крај самих врата која су је једино одвајала од мужевљеве постеље. При првом страшиом његовом крику, кнегиња Вјазем ска која је била у истој соби, потрча к њој бо јеКи се да јо.ј што год не буде. Али она је лежала непомично; тежак летаргични сан овладао је њом и овај сан, као хотимично иослан озго, био је оног истог тренутка када је одјекнуло последње стењање иза врата. Но у тим тренутцима нај веће муке. по речима Спаског и Арента, у свој снази показала се чврстина самртникове душе: готов да јаукне он је само уздисао, бојећи се, како је сам говорио, да га жена не чује и да њу не уплаши. Око седам часова бол умину. Треба приметити да су му^ за цело време и до саме смрти мисли биле светле и памет свежа. Још пре оних грдних болова дозва к себи Спаскога, заповеди му да му дода неку хартију коју је својом руком исписао и нареди да се спали. Потом дозва Данзаса и издиктова му неколико речи о неким својим дуговима, и иосле тога није могао учинити никакве друге распореде. Када су изјутра уминули његови несношљиви болови, рече Спаском: „Жену, дозовите жену!" Како се с њом опраштао нећу ти описивати, Погом је дозвао децу, она су спавала; донеше их и принеше к њему полусањиве. Свако је посматрао ћутке, метао му на главу руку, прекрстио и потом руком наређивао да их носе. „Ко је овде?" запита Спаског и Данзаса. Именоваше Вјаземскога и мене. „Зовите их" рече слабим хмасом. Ја нриђох, узех његову ноохладнелу пружену к мени руку, и пољубих је; нисам му ништа могао рећи, он махну руком и ја се удалих, но мало носле вртатим се и заиитах га шта ћу казати цару ако га можда видим. Реци му да ми је жао шго умирем, био бих сав његов. Те је речи говорио слабо иснрекидано, али јасно. Затим се опрости и с Вјаземским. Тада дође и грОФ Вијелгорски, уђе књему и последњи пут пружи му живоме руку. Очевидно журио се да учини свој последњи земаљски рачун и као прислушкивао је кораке приближавајуће се смрти. Опипавши своје било, рече Спаскому: „Ево смрти " Кад је дошао Тургењев, погледа га два пут у очи, стиште му руку — чинило се као да јехтео нешто да каже но махну руком и само проговори: „Карамзину." Ње није било, али одмах иослаше и она брзо дође. Састанак је трајао