Звезда
1>1'ој 58
3 В Е 3 Д А
волим своју магер, али, брате, волим и жену! То је и Бог рекао! Нера чисто одскочи од вајата кад чу пољупце. Сав мир душевни. све спокојство које беше овладало н.ом после Периног увераван.а оде .. У1>е у евоју собицу као у гробницу и паде ђшчице на постел>у... (Илстави1|П сг,1
У А П Р И Л У К. ГА.ПЈЛ Ти пролетње влажно вече, Ах, како те волим ја. Сиње небо намрачено, Тек по где — где звезда сја. Као лаки дах љубави Свуд одише ваздух млак; Из доља се свију диже Љубичица мирис јак. Рад би песму да испевам К'о вечери трепет драг, Лл' не могу звук да на1>ем Тако таман, мек и благ. Милош П ЋирковиЋ-
ПОСЈЕДМ ЧАСОВИ ПУШКИ1101Ш (ii || <!мо :к У ко 15 о К. 0 г А 0 11, У 11 У iii i.' ii ii 0 н У) Писам могао да ти пшнем, мој јадни Сергије Лавовићу. Шта сам ти могао рећи овако сатрвен ошнтом несрећом, која је пала на нас као гром нз ведра неба и све нас норазила? Нема више нашега Пушкпна! НесреКом то је истина, али све изгледа невероватно. Помисао да њега нема још не може да уђе у ред обичних, јасних, свакидашњих мисли; још га по навици непрестано тра жим; још је тако природно надаги се састанку с њим у какво договорено време; још при нашим разговорима као одјече његов глас, као разлеже се његов живи, детињи, весели смех, и тамо где је бивао свакога дана ништа се није променило, нигде нема ни трага несрећнога губитка, сие је на свом месту, а њега је нестало, нестало за навек. За један тренут погибе снажни, крепки живоЦ пун генија, нун сјајних нада. Не говорим о теби, јадни и клонули оче; не говорим о нама његовим ватреним нријатељнма 1 'усија је нзгубила свога
омил.енога, народнога песника. Њега је нестало онога тренутка када је већ био сазрео; нестало га је на оној раскрсници на којој се душа патна, опрапттајући се с бујном, каткад разузданом снагом младићском коју геније узнемирује, предаје снокојнијој снази зрелога мужанства која је исто толико свелга као и прва, мање плаха више тво рачка. Који Рус његовом смрћу није изгубио не нгго рођено са свога срца?.. Први тренуци сграшне жалосги већ су те прошли, сад ме можеш слушати и плакати. Описаћу ти све како је било последњих тренутака твога сина, све што сам сам видео и пјто су ми други очевици испричали, У среду, 27. јануара, у 10 час. у вече дошао сам кнезу Вјаземском. Рекогпе ми да су и он и кнегиња код ПуЈпкина; а Валујев, коме одох пресрете ме речима: „Јесте ли примили писамце од кнегиње 0 Одавно вас траже; похитајте Пушкину, он умире." Упропашћен тим гласом, појурим Пушкину. У предсобљу, пред вратима његова кабииета, затечем докторе Арента и Спаског, кнеза Вјаземскога и киеза Мештерскога. На иитање како му је, Арент ми одговори: „Врло рђаво, сигурно ће умрети." Ево шта ми је испричао о том шта је било. У шест часова после подне Пушкина довезе кући у том очајном стању потпуковник Данзас, његов лицејски друг. Камердииер га понесе с кола уз степенице. „Је ли тешко носити ме", запита га Пушкин. Унеше га у кабинет. Сам затражи чисго рубље, обучс се и седе на диван. Тада жена, која о том нишга није знала, хтедеући, али он снажно вшшу: п епкгег ра«, 11 у а <1и топс1е сће/. то! (не улазите, нисам сам). Бојаше се да је ие унлаши, Жена му је тек тада ушла кад је био већ са евим св^чен. Послаше за докторе Арента не нађоше, дођоше Шолц и Задлер. Пушкин замоли да сви изиђу (код њега су тада били Данзае и Плетњев). „Рђаво ми је", рече пружајући руку Шолцу. Прегледаше га, и Задлер отиде за нотребне инструменге. Оставши са Шолцем, Пушкин га упита: — Право ми реците, шта мислите ? — Не могу да вам кријем, ви сте у онасности. — Боље реЦите, умирем. — Сматрам за дужноег да пам I. то кажем, но чујмо мишлЈење Арента и Соломона. — Је уоп « гетегсГе, уопа ауеи а§ч еп ћол пА(~,е ћотте епуегв то1 (хвала вам ви си; се поиашали као честит човек). Отрвши зно.ј са чела, додаде: Л 1ап1, <{ие ј' аггап^е ша та'шои (треба да уредпм своје домаће ствари). — Хоћете ли да пидпте кога од родбине. — С Богом, пријател>п! рече Пушкин, погледавши на своју библиотеку С ким се онраштао тог тренутка, са жијшм или мртвим пријател.има, не знам. Мало носле запитаће: „Зар ви мислите да нећу живети још ни сат ?" — „Пе. Само сам мислио да ће вам бити пријатио видети кога од својих. Овде је г. Плетњев * „Добро. Но желео бих Жуковскога. Дајте ми воде, мука ми је " — [Полц опинавши било нађе да му је рука хладна, било слабо и споро. Он изиђе за воду н пошл.у за мене. Ја тада нисам био код ку1|е.