Звезда

отр, 634

уздахну Швајцарац, трудећи се, да угоди цариградском обичају мешања Француских речи у говору. — Са Туркињом? — Да, да, са Туркињом. То вреди. Баш сам мислио умолити вас да ме уведете у турске породице. Видим да имате доста познаника међу Турцима. — Са Турцима, мојим познаницпма, могу вас унознати; али са њиховим женама и сестрама пе бива. Зар ви не знате како држе Турци своје жене? — N111 ез! Јтро8811>]е, свеје могуће, топ сћегаип. Иису више ни Турци оно што су некад били Ја сам читао један роман у коме се ирича, да је Јевронејац украо Туркињу баш из харема. Она је била заљубл.еиа у њега, ои у њу. Договорпли се, иа лепо једне ноћи, но^а-ћепе ири месечини, ои је одведе из харема онако у турском костиму! Дакле оин су пре тога морали имати неколико нута геиЛег-Уоиа, објаснн ми Швајцарац ту отмицу Туркпње но немачком роману. — Би се онда унрављајте но томе роману. Бар ћете на себи осетитн турскн обичај ири отмици љихових жена или девојака, а ви сте и кренули овамо да проучавате источњачке обичаје. У томе разговору дођосмо месним, иаробродом па Слатке Воде, што су на азијск<>ј странн Цариграда. Једна иољана и нинпа више. На трави нрострле буле снџадета, чуче и срчу каву уз цигарету м јноиолског дувана, на блену у прола јеће. Али има их заиста лепих. Растуриле јашмаке но раменима, на им се све лице види. Наиђосмо на једну црвене косе а црних очију, вида бадемова, лице јој је бело као алабастер а усницс танке па румене, беше у истини лепотица. Поред и.е чучи једна старица и једна жена четрдесетих година, али што кажу још држећа. —- Застадосмо пред тим харемским тарзатом. Мој Швајцарац загледао се у ону младу булу. иа се не маче с места. Старици као ла не беше право што нх посматрамо, јер нам доста љутито узе нешто турскн збориги, на што обратих пажњу Швајцарчеву. — Масћ!; шсМа, одговорп ми он, па узе марамом брисатн наочаре да би се могао боље днвити лопоти хануминој. — Хо^ете добро да утувнте њен лик, да вам ^ се ваљда у сну нривиђа? уинтах га. — Не реците; али треба ми га утувити и за случај да је саму на улици сретнем — На шта би оида радили? — Пришао бих јој, представио се, и даље штз бнх радио, то је, дозволите ми, моја ствар, као са иоуздањем у неку своју мађионичку силу одговори ми хер Фрајтаг. — Оно да.ље, дозволите, неби би била ваша сгвар него околних Турака. Али уклонимо се одавде јер его једног младог Турчина где иде нраво нама: може нам се што непријатно догодити, рекох па узех санутника под руку н одвукох с оног места. Турчин заиста нриђе нама и говораше нам нешто турскн ошгрим тоном, ноказујућн руком на

вр. м

оне жене и на пут што води обали БосФора. Ја му пружим белу меџедију бакшиша, не анајући зашто му га дајем, а Швајцарац извади из новчаника нап 'леондор, на га стаде тискати Турчииу у руку, мислећн ваљда да му ја бакшинг дајем што хоћу нешто да постигнем, на ето ои лицитира и нуди више! То још више наљути Турчина; али на срећу нашу наиђе човек чиновиичка изгледа, на се обрецну на њега. Турчин нс нопушта, а наш избавитељ окрете се иама, зпачајио нас ногледа и рече Фран цуски: Госиодо, уклоните се о.авде, јер је ово ве реник оие девојке иа може вам учинити какву иакост, а пначе је онасно удварати се Туркињама. — Видите лн да ромаи већ иочиње, рече ми хер Фрајтаг идући убрзаним корак >м обали Бчсфора, ја како нам овај младожења довикује: Јеликус хаиј) олсун — срећан иут! - Видим да се развија у правцу који намје указач вереник јунакиње р >мана јер како ми се чинн ми см > ноправили нут који нас удаљава од занлета. — Масћ1 1псћ^8, ништа то не смета да обилазним нутем дођемо циљу, закључи Швајцарац овај догаЦј не ир^говоривши више пи речи иа нугу до Цариграда. Н: II сле неколико дана иосетих хер Фрајтага и нађох га љугита —- Ни једне речи о љубави у овом ироклетом полиглотовом учитељу турск >г језика, него све некакви хамали, тутунџи, арабаџи, белирџи, кајикџи! — Зар ви јошсањате о љубави са Туркињом?! унитах га зачу1)ено. — Више не сањам, јер је ствар сазрела и иостаће јава.. • Ка .о је било на јави, казаћу вам из цариградских новина, к >је су ово саоиштиле: „Један млади Швајцарац, учен човек, толико се заборавио, да је покушао убацити букет ружа с једним нисамцетом у нрозор куће нашег одличног грађанина Н. еФендије. Не можемо одобрити начин на који је то сиречено било; али и овај случај нека послужн странцима као оиомена, да се чувају лажних посредника за такве ствари. Њих има много у Цариграду, па кад измаме новац од странаца онда их оставе на милост и немилост онрав ^аног гнева иначе мирних н добр >ћудних Мусломана. " * Хер Фрајтага су уне ш у пароброд, на коме је после „јаве" отпуговао у Атине. Прн опр пнгају ножелио сам му: Ј >лунус хаир олсун! Кад сам се доцније жалио једном цариградском нолицајцу на онај онравдани гнев „иначе мирних и доброћудни Мусл >ма:га," он само што рече: — Ојле таман — то му је ред!

3 В Е 3 Д А