Звезда

В Е 3 Д А __ Отг.

НЕВИН, ПЛ ИПАК ОСУХЕН —♦♦♦♦Имо мог<а јунака јо Жак. По запимап.у јо иокривач кровова; по пародности Белгијанац, а по карактеру дете природе. Једно вечори, већ еасвим додно, позове га једап од његових другова, да га отнрати до куће. Кеше тако око пола поћи, јер су цело вече ировели у гостиопици. Жак со одазва позиву свога друга и њих со двојица жураху кућст, ид)ћи покрај канада. Жаков пријатељ, који целим путем бешо пешто нерасположен, наједанпут стаде и рече Жаку: — Моја ћо ме жена пајпосле унесрећити. Зато ево ти, Жаче, мојих нара, мога сата и лапца; све ти то поклањам. И већ у другоме магновењу он се беше бацио нреко ограде каназске, где га за тили час неста међу таласима. То се сво догоди тако баснословном брзином, да доиста Жак пе могаше позвати јавнога потара, који би легализовао поклон његовога друга. Кад се доцне ноћу нађе у каналу леш некога човека, а овога новци, сат и ланац у шпагу његова друга, онда то мора послужити за повод најцрњем подозрењу. Вратимо се у годину 1831., кад се ово догодило и кад је белгиско модерно нравосуђе било сасвим пова ствар, која је очекивала још на обраду вредних руку. Није никакво чудо, што су Жака ухапсили. Међутим његова невиност, тако рећи, била је опинљива и у њу не сумњаше пико. Симнатије светине беху на страни овога мученика. Сви с радошћу очекиваху на онај час, кад ће се врата апсг«нска Жаку отворити. Жака су, дакле, задржали неко време у притвору само за то, да му не би ускратили тријум® јавног признања његове часности. Судско особље било је изложено пљуску беспрекидпих запаткивања, кад ће Жак поново бити повраћен граду и грађанству. — Чим то буде могућно, — одговараху они из суда. — његова ствар мора да тече својим природним током. Цео град, као један човек, био би готов, да положи нотребну кауцију за пуштање оптужениково на слободу, да је то било потребно. Али нашто јемство, кад ће Жак, и без тога, кроз дан два на слободу1 Новине просто пламтијаху од чежње за тим скупоценим тренутком, кад ће моћи да објаве, да је правда вратида друштву човека, кога је „заблуда истражникова отргла од његове породице и од његовог позива." Милосрдни људи беху готово попдавили јестивима, душецима и перинама скромну ћелијицу апсеникову, а многи ревносни пријатељи његови скидаху ноћу цреп и ћерамиду са кућа комшија својих, само да би невино нритвореноме осигуради посао, кад изађе на слободу. Најпосде, дође и дан претреса. У очи тога дана, нредседник суда, господин Дутилбек, један човек болећива срца, учини посету притворенику и саопшти му: — Сутра, у 11 сати пре подне, биће вам претрес. Известите о томе вашу породицу, да би вас могли одве сги кући. У 12 сати бићо воћ све свршепо и ви ћете бити нуштени.

Али по навици својој, председник суда додаде ипак и ову Фразу : — Ако само каке нове окодности не буду искрсло противу вас. Сутрадан пре подне судска дворница беше препуна свота који се Жаком одушевљаваше. Оптужоника уведоше два жандарма. Али шта рекох, два жандарма — пе, него дво мајке, које осуђенику указиваху најнежнију пажњу. Жак је тодико уверен био у то, да со вишо неће враћати у затвор, да је оно мало скромних амбуљица својих, што јо имао, завио у неку карирану мараму и упео са собом у судску дворницу. У првој од клупа, које су намењене за нублику, сођаше родбина Жаковз, воју присутни грађапи и грађанке, од силне милоште, погнаше у такву тескобу, да се хтедо угушити. Оптуженик довикну својој жени, да идо с до цом кући, те да зготови један добар мрсан ручак. Жена послуша и оде. И публика, и судије, и поротница дрхтаху од нестрпљења. Једино, што их председник стишаваше речима: — Само стрпљења, господо! Позор! Добићете ви вашега Жака, али за име света, ваља пазити и на Форму! Неваност оптуженикова беше тако несумњипа, да се сасвам заборавило на то, да му одреде брапиоца. А и на шта ће му ? Истина ће сама за се говорити најбоље. Гоеподин Дитедбек замишљено обори гдаву, јер оп налазаше, да се мора пазити и па Форму. Д|). Фан дер Линден, дика бриселске адвокатске колегије, који со надазаше у тај мах у сред највеће гунгуле у судској сали, примети то и понуди се, да са меког Фотеља буде бранилац — певинога. Пубдика аплаузом поздрави великодушаог иналца закона, ноја је тако нлеменито ставио у службу добре ствари свој велики беседнички т&ленатНајпосде ноче и само суђење. Једва да би којн сведок тек отворио уста, а председник би му већ довикнуо: — Доста, доста! Можете ићи на своје место. Поротница се нестрнљиво мешкољаху на својим содиштима.. Јер им се чињаше, да су већ довољно обавештени, те би могли одмах приступити изрицању вердикта. — Пазимо, господо, и на Формадну страну ! — ша путаше им председник. Диже се и фзн дер Линден са свога седишга. Дубока тишина владаше у сали, а ногледи публике беху, с највећом радозналошћу, упрти на усне браниочеве, Из најдубље дубине свога огромнога зпања износно ј'с разлоге овај белгиски Димостен. — Господо судије! Господо поротници! Узимам у одбрану оптуженога Жака! Ова изјава би пропраћена урнобесним усклицима. Нредседник прво даде реч државном тужноцу. Државни тужидац др. Фан Врујер беше млад али талентован човек. Тек про кратког времена )"е подожено на његова нлећа тешко бреме дужности државног тужи" оца, а ово му беше прво дебитирање. Нешто раније, него што ћо ®ан дер Линден изјавити да се прима бранилаштва, државни тужидац је шануо на уво судском сдужитељу, да иде по кода, јер Је био намеран, да се овај безинтересни процес што пре сврши. Већ је и све своје акте сложно у портФвљ и само се сад хтедо дићи, да изјави, како одустаје од тужбо.