Звезда

вр . 83

3 В Е

в Д А

стр . 699

он свој еспап поче } мпожавати, док најпошље доћера дотле, да је могао рећп е има прави „дућан", због чега му сељаци из околине придадоше титулу „газда". Сад можете и сами мислити, како ли је нашем Игњи, Игњату, или како хоћете, ласкало, кад би га који поздравио: — Добро јутро, газда! Или: — Како си газда? Неки сељаци канда то опазише, па су га вјечито газдом називали и тиме му се додворили толико, да им је много што шта на вересију давао Наравно да од те вересије није кашње видио никакве Фа ,јде, али тек... тек... он је чуо да се у швапској титуле још скупље плаћају, па као зашто не би могао и он нлатити? Тако је он радио и прометао се дуже времена, док неке свјесније касабалије не опазише да се у њему крије велики дар, те га хтједоше да увуку у „народне" послове, т. ј намјестише га да буде клисара у њиховој дрвеној цркви, која се баш те године поправљала, те је и он дао добровољнога црилога 2 оке чивија и 1 литру тамјана, за „вјечиту успомену својих родитеља*. Те исте године основана је и школа те он и туда није заостао, него је приложио 1 дузину лаписа, 5 боца мурећеФа и један штапић, који је био згодан за учитеља да њиме туче ђаке, а то је по његовом (Игњатовом) мишљењу било од нријеке потребе за школу. Са клисаре иаш је Игњо одмах „авансирао" на општинара, т. ј. био је црквени тутор, те је он највише и испословао, да дође у касабу кови пон (овај исти, што је и сада). Њему се пон кар .чито допадао због тога, што, осим црквепих послова, умије радити о земл.и и о пчелама, те је и на тај начин могао нешто зарађивати, в да не иште све од народа. Из истога разлога добавио је он и учител>а, само што учител. није радио земл>и, нсго је знао красно шити. Да ништа друго није учинио осим овога, он би заслужан био сваке хвале и признања, те чим стари пресједпик умрије, касабалије иамјестише њега за, нресједника, у знак особите захвалности. Од тога дана, како је постао предсједник, он је готово ганемарио дућан и вас се иредао иародним пословима. Ишао је често у цркву и у школу, а најчешће у механу, и ту је, поред добра вина и ракије мислио и премишљао само о народу. Ако би се поред тога, кат-када и опио, вјерујте да није била његова кривици, него је и томе народ био главни узрок. И, велим вам, он је био свакоме у вољи, осим што су се нашла тројица или четворица завидљи ваца, који су се заклињали и небом и земљом, да предсједник и једе и|пије за народне новце. Али ово нека не зачуди никога, јер свак треба ул знаде да сваки велики човјек мора имати неиријатеља, који ће му подваљивати и ровати против њега Треба захвалити Богу, што је и сам предсјед-

ник тако мислио, па се није ни осврћао на ове клевете. Он је и Ј:аље живио по своме начину, не дајући никоме никаква рачуна о томе, осим једино својој жени, а њој је управо и морао одговарати за, све, па и за црквено-школске послове, јер је то била жена достојна његове највеће пажње, а нарочпто тада, кад није била потпуно „расположена". . Ш А сад да вам нричам како је то обично текло у механи и с иресједником и с осталпјем. Не знам хоће ли вас ово моје иричање занимати, али ја на то баш нп мало не гледам, као што нс гледају ни толики други нриповједачи српски, који нам се сваки час јављају. Дакле, као гаго вам је познато, предсједник је најчешКи гост мехапски. Он дође одмах јутром, и још са прата весело се насмије на механџију и назове му добро јутро. И механџија се такођер, у колико (ш то може, направи весео и отпоздрави иредсједпика. Затим овај сједне за један сто у ћоши и намјеетп се на столици колико може угодније. Затим, ако се је на столу нахватало прашине, он је отаре својим рукавом и по томе се наслони на сто. И тако наслоњен сједи и чска, У томе се на вратима појави ирви општинар, а мало по томе и други, и обојица лијепо сједну поред нредсједника. Тада једаи од њих извади духанћесу и метнс је насред стола, те сва тројица замотају по цигару. А механџија одмах доиоси боцу ракије, са чагаама, те они сами сипају и пијуцкају Најпогаље дође и у.читељ и, како сједе за сто, одмах наточи ракију п себи те нопије. Затнм се окрепе предсједпику и, на прилику, пита га: — Кад ћега ми платит' кусур од лањске плаће?... То је вигае по безобразно, да ми толико дугујете... Богатија је црква и гакола, од мепе. . Видига, да немам ни лијене хаљине да купим .. Никад ми не нлаћате к'о што треба, него к'о да, ми да1ете-с'андаку.*) — Учител>у, међер си баш кењац, одговара пресједпик званичним тоном, — оклен ћемо ти платити? 11е долази свијет у цркву, па да нам пада млого пара, а и оно гато нада, брже се потроши... (НАСТАВИЋЕ СЕ) -«»<•♦•►■ ОЗБИЈБНЕ, НАУЧНЕ СТВАРИ. Хоирете IV УЈЈрш лттоте, ауа-ГјТо! асгАоо!., тгаХп' 1рш, Хафбтг & хбркзс; еууис;, јј [лгр1рл>атг. Мј§., Раћ -о1. дгаеса 1 49. 50. р. 821. СТУДИЈА РАЦОЈА М. ДОМАНОВИЋА (НАСТАВАк) Ниса.м узео да говорим о овом Ј »еФерату г. Момчила Иванпћа из неких тајанствених разлога. Кад је већ реч о рђавој критици и реФерату оида се не *) Мллостшћу.