Звезда

сТР. 754

кашику и чинију па прииесе госпођа Славни у намери да јој још доспе у тањир. — Хвала хвала! — брањаше се Славна и речима и рукама. — Их! ви сте као и овај ваш Сомборац! Види се, да ни у равноме Срему пи у Бачкој нс знају ираву вредност манића у расолу! — рече Ђура мало посмешљиво. — Е већ ви не можете, а да мало не дирнете у Срем и Бачку, а нарочито у мој Сомбор! — одговори му Мирко смешећи се пријатехски. — Е па шта ћу, кад ннм је свима у крви, да се међусооно по мало пецкамо — насмеја се и г Бура и ногледа у браца Миту, који једнако погледаше у Омера, који не скидаше очију с манића. — Ама, шта је вама, браца Мито, што не вадите? Браца Мита се као мало збуни и поглади своју углађену, скоро улизану косу и трже ноглед с Омера. — Ех, шта му је; — упаде живо госпођа Јованка, — знаш ти, браца Миту; не може он да мирује, кад је само једна муштерија у дућану, а камо ли тодики свет. — Та има времена, иазариће сви и доћи на ред. Та сутра је тек Туцин-дан. — Да. Али... заусти браца Мита. — Бојите се да ће данас ручак мало нодуже трајати ? — и погледа у госте. — Па да, — ослободи се браца Мита, — него да се за нас донесе.. — Знам, знам; — настави Ђура, —- онај ваш бели пасуљ са сувом јесетром, коју сте ви летос и онако леио на обручу осушили? — па и не сачекав браца Митин одговор окрете се: — па донеси, Насто, засебно за њих, иека ручају, па но браца Митиној жељи нека онда иду у дућан. Браца Мита беше задовољан што ће моћи муштерије пре нослужити и што ће Омер остати без манића. Омер се намргоди и поцрвене. КалФа -Стевану беше све једно. Њему беше главно да се добро наједе, а свако му јело беше добро у госнодар Ђуриној кући, а налазио је да је и у реду да старији калФа има увек ираво. Голема чинија с пасуљом и јесетром беше већ донета, а и једна чинија с куваном сувом моруном, која беше зачињена белим луком и оцтом, сгајаше већ пред браца Митом. Момци у брзо ручаше и упутише се у дућан. Кад отворише врата зачу се жива весела граја, која је слабо допирала до стола,, због дебелих зидова и двојих врата, којима беше одвојен дућан од трпезарије. — Узмите коју од ових крушшх маслинака, — нуђаше госпоћу Славну, Ђура, бирајући дрвеном кашичицом нијлешпе, — ово су праве далматинке и правце из Трста. То отвара апетит и врло су погодпе за желудац. Госпођа Славиа узе једну, поједе је и сва се стресе. — Молим те, Ђуро, остави, — рече госпођа Јованка, погледав свога мужа очима, из којих цро-

сијаваше благост, доброта и -љубав — ја ћу је већ иолако навикнути. — Зар ви ради е нравце с Трстом? — упита Мирко. — Од увек, за бакалску робу. Тако је радио и мој отац, а отиочео је мој деда. Хе, што је то био човек и трговац! .. Али, ја ћу вам већ прича и о њему. Неће нам, надам се, ово бити последњи иријатељски састанак. Знате, роба је боља, свежија а у неколико и јефтинија за купце, јер је продајем по нижој цени иего трговци по градовима. У својој сам кући, а и јеФтиније живим него они тамо. Мала Марија седела је норед свога учитеља, веома мирна п 1]утљива. Само му је по некад нешто манула по ради јела, а Мирко је опет па?ио на њене жеље као на жеље свога рођеног детета. Госпођа Славна и госпођа Јованка заметнуле жив разговор, који водише већином шапатом, ири коме би госнођа Јованка кад кад мало поруменела и неисказапом љубављу погледала у свога Ћуру. Из шаната се могаху разабрати ове речи госиође Јованке, које у највећем иоверењу кашваше госнођи Славни: — Волим га, волим неисказано. . не умем ти казаш... немам речи, којима бнх онисала моју срзћу, моје блаженетво .. што се Бог смилова... Ох! ала ћу га изненадити! Само да Господ да, да све прође срећно и да буде онако, како желимо: Ђура и ја. Мене је страх! — Ту норумене наново и онет настаде печујан шапат. Ђура и Мирко беху јако забављени јелом, те сад мало одахнув по ле јесетре с насуљом и сладећи се моруном, Мирко насгави, докле жене и даље шапугаху и осмејкиваху се. Ама чудан онај твој најстарији калФа. — Зар браца Мита? — упита Ђура. — Да. Она коса, па опи зулови углађени да се све цакле. Она крута јака од кошуље, све га боде у доњу вилицу, а црна ноша стегнута око сувог врата, ;■ а ги се чини да ће га удавити. Мрки каиут утегнут и закончан до под врат, као у војника; па&талоне му уске и утегнуте, да ти се чини да ће се сад, е сад преломити оне танке трске, хоћу рећи — ноге А цинеле му се стакле и све се преливају. Бркове уфитил.ио, па оно бледо лице, баш што но веле: као да је из кутије изишао. На тај учитељев оиис пренуше госпе у смех, јер оне беху часом прекинуле шапат и ослушнуле шта им мужеви говоре. Насмеја се слатко и Ђура, али се брзо заустави и уозбиљи. — Е, мој Мирко, доиста је чудан тај мој браца Мпта. То је сироче из нашега села. Отац му беше црквењак и пуки сиромах. Он се зове Мита Чанадски, ваљда му се стари доселили амо из Чанада, али га сви зиаду под именом: Мита црквењаков. Мој отац га узе у кућу, код њега је изучио трговину, калФовао и пашом трговином управљао. Кад је већ постао човек, хтеде му мој отац, отворити радњу у коме оближњем селу, оженити га и оку-