Звезда

вр . 108 и 109

о п Е

В Д А

стр . 869

„Леле мене и до Бога мога, „Где остадох млаца удовица ! Али Стева и не гледа Миле, Скиде ножа с срца материна Па удара себе у срдашце. Како но се лако ударио, Са црном се земљом саставио. ЖЕНИДБА МУСИЋА СТЕВАНА Рани мајка Мусића Стевана, Све с преслице и руке деснице. Ал' беседа лепог Стеје мајка, „Ха : де, Стејо, да те жени мажа, „Не мож' стара више да се шеће, „Ни по двору стара да посрће." Ал' беседи Стеја лепи Стеја : „Давно бих се ја женио, мајко, „Ал' се бојим орјатска ; колена, „Па ће мене с тобом омразити." Ал' беседи лепог Стеје мајка: „Ми хајпемо, Стејо, лепи Стејо ! п Ми хајпемо у земљу Јктинску „Да просимо материно злато, „Злато не зна на чим жито роди „На чим жито, на чим рујно вино'" Оправи се, накити се Стеја, И он опе у земљу Латинску, И испроси материно злато; Мало јој је рока оставио, Мало рока — недељицу дана, Докле Стеја свате не сакупи И девојка дарове сакупи. Кад изашла недељица дана Оправи се Стеја лепи Стеја И он оде у*земљу Латинску И довед-з материно злато, Вожији су закон савршили, Још да свеау двоје млаценаца ; Леже Стеја у меку постељу Али злато чел > главе седи. Ал' беседи Стеја лепи Стеја: „Хајце, злато, лези у постељу" „Нећу с тобом лећи у постељу „Докле своју не погубиш мајку. „Јер је мајка и већа и лепша, „И лепша је и румени.ја је." Али ђипи Стеја лепи Стеја, IIа он седла свога коња шаргу, Трже мрјку за десницу руку, Одведе је у гору зелену, Па погуби своју стару мајку. Па се враћа Стеја лепи Стеја, Па се враћа своме белом двору. Кад је дош'о Стеја до по пута Над Стејом се накупи облачак, И удари счтна роса киша, И под Стејом коњичак посрну, Из недара срце проговара:

„Ј1еле мене уби ми се Стеја!" То се Стеји жао учинило, Више жао нежели срамота. Кад је очо Стеја своме двору, Истрчало материно злато, Истрчала па се гро'том смеје Ди је Стеја погубио мајку. Трже Стеја сабљу из појаса Па погуби материно злато; „Када нема моје старе мајке, „Нека нема ни -ебе душманке." Милорад Ј. МитровиИ .

ИЗ СТАРИХ КЊИГА Бадњи дан. На Бадњи даи мање се код нас врача него у очи Ђурђева дне. На Бадњи дан кои по кад - кад у очи Божића пада — нема много врачања, али има доста народних обичаја који су сви готово налик на врачање. Тај дан дигне се, обично домаћин из куће, узме сикиру, и већа част укућана за њим, и оду у шуму. Изберу један млад нрав церић и један ночне сећи, а сви наоколо трче и ватају иверје шго од тог дрвета одскаче, и ретко који ивер на земл»у падне, наравна ствар, да но гди који ивер удари и у чело онога који оће да га увати. Потом уирте на леђа, и донесу кући, и метну га на ватру. Једни окрешу гране, а неки оставе све као што је одсечен. Оада домаћин са том истом сикиром, пре нег што је што год друго секо, дође у воћњак и сва чељад за њиме. И стане на замане што год може на ону воћку која није родила тога лета ; а чељад запитају га; „шта ћеш то?" а он одговори: „оћу да је носечем на ватру." А они га онет питају: „А зашто ? „Јер није родила овог лета." Одговори љутито домаћин. Онда сви окупе га молити, да непосече ту воћку и да ће до године родити. Тада домаћин на ту молбу, спусти сикиру, и само мало сецне, и оду-на другу воћку. и сваку остави само под тмм уговором ако дв године нероди да ће је еа целе посећи. Полажајник кад дође на Божић, а он узме угарак од бадњака на џара у ватру и благосиља: ,, колико овде варница, толико ти у етапу овчица, у пољу волова и кравица; у уљнику кошница и т. д. Увече иростре се у свакој кући слама и деш иијучу а људи и жене квокћу по сдами. Обично ора се једе и куваног жута. Неки на Божић а неки на Бадњи дан, благосиљају уз ора. Тако један за вечером узео ора, и окрећући га у руци биагосиљао: „*ако овај ора био пун тако била наша кућа пуна бирићета. Како овај ора био пун, тако били пуни амбари жита и тако читав сат набрајао и уза еваки благослов викали су укућани : „амин" Кад веће све поброји што му је срце же