Звезда

3 Н Е 3 Д А

861 '

вр 108 и 109

већих јунака ниси видео. Хајдмо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо кад се пред вратима чу пуцањ бича. Провирим на поље, кад, ал имам шта видети : један човех са неком трорОгљастом сјајном капом, а у шареном оделу јаше једног другог човека у врло богату оделу обичногграђанског кроја и заустави се пред механом те се скиде. Мехаџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе -за нарочито украшен сто. Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? упитам механџију збуњено. — -Па овај што оде у механу то је виши пандур. а ово је један од најугледнијих грађана, наш велики богаташ и патриота — прошапута механџија. — Г1а што се даје да га јаше ? Механџија ману на мене главом те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: -— Па то ,се код нас сматра за почаст, које се ретко ко удостоји !.... Он ми причаше још вазда ствари, но ја га од узбуђења нисам разабрао. Али сам последње речи добро чуо: „То је услуга отаџбини, коју не може сваки народ да цени!" Стигосмо на збор. где је већ отпочет избор часништва зборског. Једна група истакла као кандидата за председника неког Колба, ако се добро сећам имена; друга група неког Талба, трећа опет свога кандидата. Направио се грдан метеж ; свака група жели -да протури свога човека. — Ја мислим да од Колба немамо бољег човека за председника тако важна збора — говори један из прве гру е — јер његове су грађанске врлине и кураж свима нама добро познате. Ја мислим да нема ни једнога међу нама кога су великаши чешће јахали но њега.... — Шта ти говориш, цичи један из друге групе, кад тебе није ни практикант никад узјахао. — Знамо ми ваше врлине, виче неко из треће групе^ ви нистс ни један ударац бича отрпели а да не закукатч — Да се спо'?азумемо браћо —- поче Колб — менс су истина јахали често наши великодостојници још пре десст година и ударали бичем па нисам јаукао, али опет може бити да има још ■заслужнијих људи.*Има можда млађих и бољих. Нема, нема ! — дрекнуше његови бирачи. — Нећемо да чујемо за те старе заслуге.

Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе. — Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу и из треће групе. На једанпут се утиша граја; народ се расклони те учини пролаз на коме угледах млада човека око својих тридесег година. Како он наиђе, а све се главе дубоко приклонише. — Ко је ово V шапнух механџији — То је првак у грађанству. Млад човек, али много обећава. У своје младо доба дочекао је да га је и сам кмет већ три пута до сал јахао. Стекао је више популарности него ико до. сада. — Можда ће њега изабрати ? упитам. — Више него сигурно, Јер ово до сада што је кандидата све су старији, и после тога и време их прегазило, а овога је кмет јуче продхао. — Како се зове ? — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим —• прекиде Колб тишииу —■ да нам бољега човека за ово место нетребатражити од Клеарда. Млад је али ми старији ни из близа нисмо му равни. — Тако је. тако је... Живео Клеард! .. захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опег приклонише дубоко, а за тим настаде тајац. — Хвала вам, браћо на овако високој паЖњи и почасти, коју ми данас једнодушно указасте. Ваше наде, које су положене на мене и суви.песу ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све свије силе, да поверење ваше оправдам, да вас свуда искрено заступам и да свој углед и даље високо одржим. Хвала вам браћо, на избору. — Живео, живео, живео! осу се са свију страна. — А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају. Није лако претрпети муке и болове који нас очекују ; није лако издржати да се врелим гвожђем стави жиг на наше чело. Јест, то су муке, које не може свако поднети. Нека ку :авице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих нредака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и добро нас, њихових потомака. Кчштавне су ове муке према оним -мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада у сваком добру и изобиљу. Сваки прави родољуб, сваки који жели да се наше племе не обрука пред светом, поднеНе бол јуначки и мушки. — Тако је! Живео," живео !... Још се јави неколико ватрених говорника,